Библија мења животе

КАКО је конобарица која је псовала, пила и узимала дрогу успела да промени начин живота? Зашто би један бивши политичар који није волео религију постао верник који разговара с другима о својим уверењима? Које је изазове морао да савлада један инструктор борбе у руској полицији да би постао Јеховин сведок? Прочитајте шта су они рекли.

’Моја мајка и ја смо поново у добрим односима‘ — НАТАЛИ ХАМ

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1965.

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: АУСТРАЛИЈА

У ПРОШЛОСТИ: УЗИМАЛА ДРОГУ

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Одрасла сам у малом рибарском месту по имену Роби, на југу Аустралије. У таквим градићима, локални хотел је главно место окупљања. Родитељи проводе доста времена у хотелу, тако да деца одрастају у окружењу где су опијање, лош говор и дувански дим уобичајени.

Са 12 година сам већ пушила, мој речник је био пун ружних речи и стално сам се свађала с мајком. Када сам имала 15, моји родитељи су се раздвојили и ја сам годину и по дана касније отишла од куће. Пила сам, испробавала дрогу и водила неморалан живот. У мени су се мешала осећања горчине и збуњености. Ипак, пошто сам пет година тренирала борилачке вештине и завршила курс самоодбране за жене, сматрала сам да могу да се бринем о себи. Међутим, кад бих остала сама размишљајући о свом животу, савладала би ме туга и молила бих се Богу за помоћ. „Само немој тражити од мене да идем у цркву“, говорила бих.

Нешто касније ми је један пријатељ, који је био религиозан али није припадао ниједној цркви, дао Библију. Попут осталих из нашег друштва, и он је пушио дрогу. Па ипак, говорио је да искрено верује у Бога и убедио ме је да треба да се крстим. Одвео ме је до оближњег језера и крстио. Отада сам сматрала да имам посебан однос с Богом. Међутим, никад нисам одвојила време за читање Библије.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Године 1988. два Сведока су ми покуцала на врата. Један од њих ме је упитао: „Да ли знате Божје име?“ Отворио је Библију и прочитао Псалам 83:18, где стоји: „Да би се знало да си једино ти, коме је име Јехова, Свевишњи над целом земљом.“ Остала сам без текста! Када су отишли, возила сам скоро 60 километара до једне књижаре са хришћанском литературом како бих проверила да ли се то име налази и у другим преводима Библије, а затим сам га потражила и у речнику. Уверила сам се да је Божје име заиста Јехова и питала сам се шта све још не знам.

Мајка ми је говорила да су Јеховини сведоци чудни. Знала сам нешто мало о њима и на основу тога закључила да су превише конзервативни и да не знају да уживају у животу. Најпре сам мислила да се, када дођу, претварам да нисам код куће. Али када су били на мојим вратима, предомислила сам се. Позвала сам их да уђу и одмах смо почели да проучавамо Библију.

Сваки пут након проучавања свом дечку Крејгу сам причала о ономе што сам научила. Кад му је већ било доста тога, узео ми је из руку књигу коју сам проучавала. Почео је да је чита и за три седмице закључио да је пронашао истину о Богу. Крејг и ја смо престали да узимамо дрогу и претерујемо у пићу, а ја сам оставила посао конобарице. Да бисмо ускладили живот с библијским мерилима, одлучили смо да се венчамо.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Када смо почели да проучавамо Библију с Јеховиним сведоцима, Крејг и ја смо били пред раскидом. Данас је он диван муж и имамо двоје дивне деце. Такође имамо драге пријатеље који деле наша уверења.

У почетку је моја мајка била љута када је сазнала да се дружим с Јеховиним сведоцима. Међутим, она је заправо била забринута због погрешних информација које је чула. Сада смо моја мајка и ја поново у добрим односима. Више немам снажан осећај празнине. Мој живот сада има правац и смисао, и осећам да су моје духовне потребе задовољене (Матеј 5:3).

„Из Библије сам сазнао много тога што ме је изненадило“ — ИЗАКАЛА ПАЕНУ

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1939.

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: ТУВАЛУ

У ПРОШЛОСТИ: ПОЛИТИЧАР

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Рођен сам на прелепом пацифичком острву по имену Нукулеле, које сада припада држави Тувалу. Живот на острвима у потпуности су контролисали пастори који су се за свој позив школовали на Самои. Острвљани су морали да пасторима и њиховим породицама свакодневно обезбеде храну и да се побрину за њихов смештај — заправо да им дају најбоље од свега. То је важило чак и ако они сами нису имали довољно хране за своју породицу.

На мом острву је пастор био управник сеоске школе, где је предавао веронауку, математику и помало географију. Сећам се да сам једном видео да је толико тукао ђаке да су били обливени крвљу. Међутим, нико се није усуђивао да му се успротиви, па чак ни родитељи. Пастор је био поштован као да је сам Бог.

Када сам имао десет година, преселио сам се на друго острво како бих похађао једину државну школу на нашем подручју. По завршетку школовања запослио сам се у државној служби. У то време су наша острва била део британске колоније познате као Гилбертова и Елисова острва. Радио сам у разним службама док нисам постао уредник владиног недељног листа. Све је било добро док нисам објавио писмо једног читаоца који је критиковао што је потрошено много новца за дочек принца од Велса. Читалац је користио лажно име, а мој шеф је захтевао да зна како се он стварно зове. Нисам хтео да му кажем, и тај наш сукоб је постао општепознат.

Убрзо након тог инцидента, напустио сам државну службу и почео да се бавим политиком. Победио сам на изборима на Нукулелеу и био сам именован за министра трговине и природних ресурса. Касније, у време када је народ Кирибатија и Тувалуа (бивших Гилбертових, односно Елисових острва) стицао независност од Велике Британије, гувернер ми је понудио да будем на челу тувалушке владе. Међутим, нисам желео да будем познат као неко ко је повезан с колонијалном влашћу. Зато сам одбио понуду и без те подршке се кандидовао на општим изборима за положај министра у влади. Нисам победио. Након тога сам се са својом женом вратио на своје острво и одлучио да живим обичним сеоским животом.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Недељом се на острвима обележава сабат и тај дан су сви сматрали светим — сви осим мене. За мене је то био дан за једрење и пецање. Нисам желео да будем познат као верник. Отац ми је рекао да сам својим поступцима разочарао и њега и друге. Али ја сам ипак био одлучан да не дођем под утицај цркве.

На једном путовању до Фунафутија — острва на ком се налази главни град Тувалуа — мој млађи брат ме је позвао да одем с њим на састанак Јеховиних сведока. Касније ми је један Сведок дао да прочитам гомилу часописа Стражарска кула и Пробудите се! Такође ми је дао једну књигу у којој је разоткривено паганско порекло доктрина које научавају многе цркве хришћанског света. Прочитао сам је неколико пута. Из Библије сам сазнао много тога што ме је изненадило, укључујући и то да хришћани нису обавезни да држе сабат.a Причао сам о томе и својој жени, која је одмах престала да иде у цркву.

Међутим, ја сам се заклео да нећу имати ништа с религијом. Прошле су скоро две године, а ја нисам могао да заборавим оно што сам научио. На крају сам писао мисионару са Фунафутија и рекао му да сам спреман за промену. Одмах се укрцао на следећи брод и дошао до мене како би ми помогао да разумем Библију. Мој отац се разбеснео сазнавши да желим да постанем Јеховин сведок. Али ја сам му рекао да сам донео чврсту одлуку јер сам од Сведока толико тога научио о Библији.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Као Јеховин сведок крстио сам се 1986, а моја супруга се крстила годину дана касније. Наше две ћерке су такође испитале библијска учења и одлучиле да постану Јеховини сведоци.

Срећан сам што припадам верској групи у којој, као ни код хришћана из првог века, нема поделе на свештенике и лаике (Матеј 23:8-12). Њени чланови такође понизно следе Исусов пример и проповедају другима о Краљевству, Божјој власти (Матеј 4:17). Веома сам захвалан Јехови Богу што ми је омогућио да сазнам истину о њему и његовом народу!

’Сведоци ми нису говорили у шта треба да верујем‘ — АЛЕКСАНДАР СОСКОВ

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1971.

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: РУСИЈА

У ПРОШЛОСТИ: ИНСТРУКТОР БОРБЕ

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Родио сам се у Москви, која је тада била престоница Совјетског Савеза. Моја породица је живела у великој стамбеној згради и многе наше комшије су радиле у истој фабрици. Сећам се како су се жалили на мене да сам хиперактивно дете и предвиђали да ћу или погинути или завршити у полицијској станици. И стварно, са десет година већ сам имао досије у полицији.

Када сам напунио 18 година, регрутован сам за војску, где сам служио као граничар. Вратио сам се кући после две године и запослио се у фабрици, али ме је тај посао гушио. Зато сам приступио интервентној јединици московске полиције и радио као инструктор борбе прса у прса. Учествовао сам у хапшењу московских криминалаца и путовао у разна кризна жаришта широм земље. Био сам напет као струна. Понекад бих по повратку кући морао да спавам одвојено од жене јер сам се плашио да је не повредим у сну.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Када сам почео да проучавам Библију с Јеховиним сведоцима, увидео сам да живот испуњен насиљем који сам водио није у складу с библијским начелима. Такође сам схватио да треба да престанем да пушим и претерујем у пићу. Међутим, мислио сам да не могу да променим посао, јер не знам да радим ништа друго чиме бих могао издржавати породицу. Поред тога, сматрао сам да никада нећу моћи да проповедам, као што то Сведоци раде.

С временом сам се уверио да је оно што пише у Библији тачно. Тешиле су ме речи из Језекиља 18:21, 22, које гласе овако: „Ако се онај ко је зао одврати од свих својих греха које је починио... сви преступи које је починио биће му заборављени.“

Свидело ми се што ми Сведоци нису говорили у шта треба да верујем, већ су ми помагали да сам донесем закључке на темељу онога што сам учио. Узео сам више од 40 часописа и прочитао их за три седмице. Оно што сам сазнао уверило ме је да сам пронашао праву религију.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Пре него што смо почели да проучавамо Библију, моја жена и ја смо били пред разводом. Сада је наш брак много бољи. Супруга је почела да проучава Библију када и ја и заједно смо одлучили да служимо Јехови. Наш породични живот је сада срећнији. Такође сам успео да нађем посао који није у супротности с библијским начелима.

У почетку сам био веома напет када сам ишао од куће до куће — у мени би се појавила осећања која сам имао раније када сам учествовао у рацијама. Сада знам да могу остати смирен, чак и кад неко покуша да ме испровоцира. С временом сам научио да будем стрпљив с људима. Иако жалим што сам протраћио толико година, осећам да мој живот сада стварно има смисао. Уживам у томе да своју снагу трошим у служењу Јехови Богу и помагању другима.

[Фуснота]