Питања читалаца

Да ли је Бог створио Ђавола?

▪ Пошто Библија каже да је Бог „све створио“, неки закључују да је створио и Ђавола (Ефешанима 3:9; Откривење 4:11). Библија јасно показује да то није тачно.

Јехова је створио духовно биће које је касније постало Ђаво. Чињеница да постоји овај највећи Божји противник мора се ускладити са оним што Библија открива о Јехови као Створитељу. О њему се каже: „Дело је његово савршено, јер су сви путеви његови правда. Он је веран Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:3-5). Из тога закључујемо да је Сатана некада био савршен и праведан, штавише, један од Божјих анђеоских синова. Према Јовану 8:44, Исус је рекао да Ђаво „није остао постојан у истини“, чиме је указао да је некада био истинољубив и беспрекоран.

Међутим, као и друга Јеховина разумом обдарена створења, анђео који је касније постао Сатана имао је слободу да бира да ли ће поступати исправно или погрешно. Тиме што је одлучио да се супротстави Богу и наведе први људски пар да му се придружи, учинио је себе Сатаном, што у основи значи „противник“ (Постанак 3:1-5).

То зло духовно створење такође је учинило себе Ђаволом, то јест „клеветником“. Он је био варалица који се крио иза змије и лукаво се служио лажима како би намамио Еву да прекрши Створитељев јасан закон. Зато је Исус за Сатану рекао да је „отац лажи“ (Јован 8:44).

Како је онда ово савршено духовно створење, без грешних склоности у себи и лоших утицаја око себе, могло застранити? Он је очигледно жудео за обожавањем које је припадало само Јехови Богу и видео је прилику да од њега преотме власт над људима. Тиме што је наставио да размишља о томе уместо да одбаци ту жељу, дозволио је да она расте све док на крају није и поступио по њој. Тај процес је следећим речима описан у Јаковљевој посланици: „Свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами. Затим жеља, када је зачета, рађа грех“ (Јаковљева 1:14, 15; 1. Тимотеју 3:6).

Замислимо следећу ситуацију: Један књиговођа уочава прилику да помоћу лажних извештаја извуче личну корист на штету своје фирме. Он може брзо одбацити ту погрешну мисао. Међутим, ако настави да размишља о томе, та идеја ће му постати све привлачнија и вероватно ће је спровести у дело. Тиме ће заправо учинити себе лоповом. Ако буде лагао о том кривичном делу, такође ће постати и лажов. Слично томе, развијајући неисправне жеље и удовољавајући им, анђео ког је Бог створио са слободном вољом послужио се преваром и побунио против свог Оца, чиме је себе учинио Сатаном Ђаволом.

На срећу, Бог ће у одређено време уништити Сатану (Римљанима 16:20). У међувремену, Јеховиним слугама Сатанине намере нису непознате и добијају заштиту како би се одупрли његовим сплеткама (2. Коринћанима 2:11; Ефешанима 6:11). Зато се свим силама ’супротставимо Ђаволу и побећи ће од нас‘ (Јаковљева 4:7).

[Истакнути текст на 21. страни]

Тиме што је одлучио да се супротстави Богу, савршени анђео је учинио себе Сатаном