Помозимо избеглим суверницима да радосно служе Јехови

1, 2. (а) Са чиме се нека наша браћа и сестре суочавају? (б) Која питања се јављају?

„КАДА је у Бурундију дошло до грађанског рата, моја породица је била на једном покрајинском састанку“, каже брат по имену Лиџе. „Видели смо наоружане појединце и људи су бежали. Да би сачували живот, моји родитељи су са нас једанаесторо деце побегли само са оним што су имали код себе. Неки чланови моје породице су успели да стигну у избеглички логор у Малавију, након што су прешли више од 1 600 километара. Ми остали смо се расејали по разним местима.“

² Број избеглицаa у целом свету достигао је врхунац свих времена. Тренутно има преко 65 000 000 оних који су напустили свој дом због рата или прогонства. Међу њима има на хиљаде Јеховиних сведока. Многи су изгубили неку драгу особу и скоро све што су имали. Али са чиме се још суочавају? Како им можемо помоћи да радосно служе Јехови и поред страшних ствари које су доживели? (Пс. 100:2). Надаље, како на најбољи начин можемо пренети добру вест избеглицама које до сада никада нису чуле за Јехову?

ИЗБЕГЛИЧКИ ЖИВОТ

3. Како су Исус и многи његови ученици постали избеглице?

³ Кад је Исус био дете, краљ Ирод је желео да га убије. Зато је један анђео рекао његовом оцу, Јосифу, да с породицом избегне у Египат. Они су тамо остали све до Иродове смрти (Мат. 2:13, 14, 19-21). И Исусови ученици су деценијама касније морали због прогонства да избегну и расеју се „по јудејским и самаријским крајевима“ (Дела 8:1). Исус је прорекао да ће многи његови следбеници бити приморани да напусте дом, када је рекао: „Кад вас буду прогонили у једном граду, бежите у други“ (Мат. 10:23). Који год да је разлог, никада није лако напустити свој дом.

4, 5. С којим тешкоћама се избеглице суочавају (а) док беже? (б) док живе у избегличком логору?

⁴ Избеглице наилазе на тешкоће и док беже и док су у избегличким логорима. „Недељама смо пешачили и пролазили поред стотина лешева“, присећа се Гад, Лиџеов млађи брат. „Тада сам имао 12 година. Стопала су ми била толико отечена да сам рекао породици да наставе без мене. Али мој отац нипошто није хтео да ме остави на милост и немилост побуњеничкој војсци, па ме је носио. Живели смо дан за даном, молећи се Јехови и уздајући се у њега. Понекад смо јели само мангое које смо налазили уз пут“ (Фил. 4:12, 13).

⁵ Већина чланова Лиџеове породице је годинама живела у избегличким логорима Уједињених нација. Али и тамо им је било тешко. Лиџе, који сада служи као покрајински надгледник, каже: „Ретко ко је имао посао. Било је много оговарања, пијанчења, коцкања, крађи и неморала.“ Да би се одупрли тим штетним утицајима, Сведоци у логорима су морали да се заокупе скупштинским активностима (Јевр. 6:11, 12; 10:24, 25). Да би сачували духовност, мудро су користили време, а многи су били пионири. Шта им је помогло да сачувају позитиван став? Размишљали су о томе да ће једном изаћи из избегличког логора, као што су и Израелци на крају изашли из пустиње (2. Кор. 4:18).

ПОКАЖИМО ЉУБАВ ИЗБЕГЛИМ СУВЕРНИЦИМА

6, 7. (а) На шта нас подстиче љубав према Јехови? (б) Наведи неки пример.

⁶ „Љубав према Богу“ нас наводи да показујемо љубав према браћи, посебно кад су у некој невољи. (Прочитати 1. Јованову 3:17, 18.) Кад је у првом веку у Јудеји завладала глад, због чега су се тамошњи хришћани нашли у невољи, њихови суверници су организовали помоћ (Дела 11:28, 29). Поред тога, апостоли Павле и Петар су подстицали браћу да буду гостољубиви (Римљ. 12:13; 1. Петр. 4:9). Ако хришћани треба увек да буду гостољубиви, колико то тек треба да буду према браћи којој је живот био у опасности или су доживела прогонство због своје вере. (Прочитати Пословице 3:27.)b

⁷ Недавно су хиљаде Сведока морали да побегну из источне Украјине због оружаних сукоба и прогонства. Нажалост, неки су изгубили живот. Али већина је пронашла уточиште код браће из других делова Украјине и Русије. И у једној и у другој земљи, они су остали политички неутрални, будући да нису „део света“, и наставили су да ревно објављују добру вест (Јов. 15:19; Дела 8:4).

ПОМОЗИМО ИЗБЕГЛИМ СУВЕРНИЦИМА ДА ОЈАЧАЈУ ВЕРУ

8, 9. (а) С којим се све изазовима избеглице сусрећу у новој земљи? (б) Зашто треба да стрпљиво помажемо избеглој браћи и сестрама?

⁸ Неке избеглице су расељене у друге делове своје земље, али многи су морали да оду у неку другу земљу. Тамо им власти можда обезбеђују храну, одећу и кров над главом, али ипак се суочавају с неким изазовима. На пример, можда је храна потпуно другачија од оне на коју су навикли. Неки који су живели у земљама с топлом климом можда су се први пут нашли у некој земљи с хладнијом климом и не знају како треба да се обуку. Други можда не знају како да користе савремене кућне уређаје.

⁹ У неким земљама постоје владини програми који омогућавају избеглицама да се навикну на нову земљу. Међутим, често се већ за неколико месеци од избеглица очекује да нађу посао и сами брину о себи. То им може бити веома тешко. Замисли с чиме се све одједном сусрећу. Ту су нови језик, нови обичаји, нови закони у вези с плаћањем рачуна и пореза, нови систем образовања у школама, па чак и другачије васпитавање деце. Зар онда не треба да стрпљиво и с поштовањем помажемо браћи и сестрама који се суочавају са свим тим? (Фил. 2:3, 4).

10. Како можемо ојачати веру суверника чим стигну у нашу земљу? (Видети слику на почетку чланка.)

¹⁰ Надаље, власти понекад отежавају браћи да буду у контакту са скупштином. На пример, прете браћи да ће им ускратити помоћ или да им неће дозволити да остану у земљи ако одбију посао који им нуде. Али ако би прихватили такав посао, не би могли да долазе на састанке. Неки су због страха и осећаја беспомоћности ипак прихватили такве послове. Зато је веома важно да што пре ступимо у контакт с браћом која су стигла из других земаља. Потребно је да они виде да бринемо о њима. Наше саосећање и практична помоћ могу им ојачати веру (Посл. 12:25; 17:17).

ПРУЖИМО ПРАКТИЧНУ ПОМОЋ

11. (а) Шта је избеглој браћи и сестрама у почетку потребно? (б) Како избегла браћа и сестре показују захвалност?

¹¹ Испрва ће бити потребно да избеглој браћи и сестрама можда обезбедимо храну, одећу и друге основне ствари.c Чак и мали знак пажње може много значити. На пример, неком брату можемо да поклонимо кравату. Наравно, избегла браћа и сестре неће ништа захтевати, већ ће показати захвалност за све што се чини за њих. Тако ће браћа више уживати у томе да им помажу. Ипак, важно је да избегли суверници с временом сами почну да се брину за своје потребе. Тако ће сачувати самопоштовање и добре односе с другима (2. Сол. 3:7-10). Али свакако им треба практично помоћи.

12, 13. (а) Како на практичан начин можемо помоћи избеглој браћи и сестрама? (б) Наведи неки пример.

¹² Да бисмо помогли избеглој браћи, не треба нам много новца. Најважније је да им посветимо време и пружимо љубав. На пример, можемо им једноставно показати како да користе јавни превоз или где да купе храну која је здрава, а није скупа. Такође можемо им помоћи да набаве неки алат за посао или да стекну неку вештину како би могли сами да зарађују. Што је још важније, можемо им помоћи да постану део нове скупштине. Ако је могуће, можемо им понудити да их возимо на састанке. Значиће им и када им објаснимо како да проповедају у нашој земљи и водимо их са собом у службу проповедања.

¹³ Када су као избеглице у једну скупштину дошла четири тинејџера, неколико старешина им је пружало практичну помоћ. На пример, помогли су им да науче да возе, да слепо куцају и да напишу радну биографију. Поред тога, показали су им како да направе добар план да би им служење Јехови било на првом месту (Гал. 6:10). Убрзо су сва четворица постали пионири. То што су примили помоћ и што су се трудили да остваре духовне циљеве помогло им је да постану добри и вредни хришћани и да не упадну у неку од замки Сатаниног света.

14. (а) Ком искушењу избегла браћа треба да се одупру? (б) Наведи неки пример.

¹⁴ Као и сви ми, и избегла браћа и сестре морају да се одупиру искушењу и притиску да материјалне ствари ставе испред односа с Јеховом.d Лиџе, ког смо већ помињали, добро се сећа како их је отац, чак и док су бежали, поучио колико је важна вера. Шта је урадио? Лиџе каже: „Бацао је једну по једну небитну ствар коју смо носили. На крају је подигао празну торбу и рекао са осмехом на лицу: ’Ево, ниједна од ствари које смо бацили није нам била неопходна за живот!‘“ (Прочитати 1. Тимотеју 6:8.)

ПОБРИНИМО СЕ ЗА НАЈВАЖНИЈЕ ПОТРЕБЕ ИЗБЕГЛИХ СУВЕРНИКА

15, 16. Како можемо помоћи избеглој браћи (а) у духовном погледу? (б) у емоционалном погледу?

¹⁵ Избеглој браћи је духовна и емоционална помоћ важнија од материјалне (Мат. 4:4). Зато се старешине могу потрудити да им набаве публикације на њиховом језику и повежу их с браћом која говоре њихов језик. То је веома важно јер су многе избеглице напустиле све што им је било блиско. Недостају им породица, средина у којој су живели и скупштина. Зато међу својим суверницима у новој средини треба да осете Јеховину љубав и саосећање. Уколико то није случај, могли би се окренути рођацима и сународницима који не служе Јехови, будући да их повезују иста култура и све што су преживели (1. Кор. 15:33). Ако се потрудимо да се осећају као део наше скупштине, учинићемо оно што жели Јехова, Бог који „чува туђинце [избеглице]“ (Пс. 146:9).

¹⁶ Када је Исус био мали, његова породица је морала да избегне у Египат. Они се нису могли вратити у своју земљу све док су били живи они који су их прогонили. Из сличних разлога се ни данашње избеглице можда не могу вратити у своју земљу. Други можда не желе да се врате. Брат Лиџе је објаснио да „многи родитељи који су видели како су им неки чланови породице били силовани или убијени не желе ни да помисле да се с децом врате у земљу где су се догодиле те ужасне ствари“. Да бисмо онима који су доживели такве трауме помогли да се опораве, треба да будемо „саосећајни, пуни братске љубави, нежно самилосни, понизни“ (1. Петр. 3:8). Нека избегла браћа су се због прогонства повукла у себе и можда их је срамота да говоре о ономе што су претрпели, поготово пред децом. Можемо се питати: „Да сам ја на њиховом месту, како бих волео да се други опходе према мени?“ (Мат. 7:12).

ПРОПОВЕДАЊЕ ИЗБЕГЛИЦАМА

17. Како службом проповедања помажемо избеглицама?

¹⁷ Многе избеглице долазе из земаља у којима се наше дело проповедања не може потпуно слободно обављати. Али због наше ревне службе, хиљаде њих има прилику да први пут чује „реч о краљевству“ (Мат. 13:19, 23). Многи од њих који су „изморени и оптерећени“ проналазе духовну окрепу на нашим састанцима и брзо увиђају: „Бог је заиста међу вама“ (Мат. 11:28-30; 1. Кор. 14:25).

18, 19. Како можемо бити мудри док проповедамо избеглицама?

¹⁸ Кад проповедамо избеглицама, треба да будемо мудри и опрезни (Мат. 10:16; Посл. 22:3). Стрпљиво их слушајмо док износе своје бриге, али не мешајмо се у политику. Морамо да следимо смернице подружнице и локалних власти и да никада не излажемо ризику ни себе ни друге. Добро је да се упознамо с религијом и културом избеглица и да покажемо поштовање према њиховим осећањима и гледиштима. На пример, људи из неких крајева имају стриктна правила што се тиче облачења жена. Зато када им проповедамо, треба да водимо рачуна да их не увредимо својим начином облачења.

¹⁹ Ми желимо да помогнемо људима који пате, чак и онима који нису Сведоци. У том погледу опонашамо милосрдног Самарићанина из Исусовог поређења (Лука 10:33-37). Најбољи начин да помогнемо другима јесте да им пренесемо добру вест. Један старешина који је многим избеглицама помогао да упознају истину каже: „Важно је да се одмах представимо као Јеховини сведоци и кажемо да је наша првенствена жеља да им помогнемо у духовном погледу, а не у материјалном. Тако никоме нећемо дати повода да само из користи жели да проучава Библију с нама.“

УТИЦАЈ ЉУБАВИ

20, 21. (а) Како на нашу браћу утиче када показујемо љубав? (б) О чему ће бити речи у следећем чланку?

²⁰ Љубав коју показујемо према избеглој браћи и сестрама њима много значи. На пример, када је нашој сестри по имену Алганеш умро муж, она је побегла из Еритреје са шесторо мале деце. Након исцрпљујућег осмодневног путовања кроз пустињу, стигли су у Судан. Она је испричала како су их браћа примила: „Према нама су се опходили као да смо им чланови породице. Обезбедили су нам храну, одећу, кров над главом и новац за превоз. Ко би примио потпуно непознату особу у свој дом само зато што служи истом Богу? Једино Јеховини сведоци!“ (Прочитати Јована 13:35.)

²¹ Како можемо помоћи деци која су са својим родитељима избегла у другу земљу? Шта можемо учинити како би она и даље радосно служила Јехови? О томе ће бити речи у следећем чланку.