Понудимо се спремно за свако добро дело
1 Једна светска публикација указује на Јеховине сведоке на следећи начин: „Било би тешко пронаћи било коју другу групу која тако напорно ради у својој религији као што раде Јеховини сведоци.“ Зашто Јеховини сведоци раде тако напорно и тако спремног духа?
2 Један разлог је тај што су прожети осећајем хитности. Исус је схватио да има ограничено време за довршавање свог дела на земљи (Јов. 9:4). Док велича Божјег Сина који данас влада усред својих непријатеља, Јеховин народ схвата да има ограничено време за извршавање свог дела. Због тога, он наставља да се спремно нуди за свету службу (Пс. 110:1-3). Пошто је потребно да више радника учествује у жетви, у њиховим напорима не може бити попуштања (Мат. 9:37, 38). Дакле, они настоје да опонашају Исуса, који је пружио савршен пример спремности и марљивости у свом делу (Јов. 5:17).
3 Други разлог, из ког Јеховини сведоци раде целом душом као за Јехову, јесте тај што је њихова светом раширена организација другачија од свих осталих група. Светске религиозне организације типично захтевају само минимум времена и напора од својих присталица. Оно што они верују има мало или уопште нема утицаја на њихов свакодневни живот, на њихово опхођење с другима или на тежње у животу. Пошто им недостаје мотивишућа снага истинске вере, они инсистирају да њихови пастири ’говоре ласкаво‘, уверавајући их да су њихови симболични напори довољни (Иса. 30:10). Њихово свештенство има обавезу да ’им голица уши‘ усађујући дух равнодушности и духовну лењост (2. Тим. 4:3, Ча).
4 Какав је само контраст код Јеховиног народа! Све у вези с нашим обожавањем укључује труд, напрезање и рад. Свакодневно и у свему што радимо, ми практикујемо оно што верујемо. И док нам истина доноси много радости, она за нас укључује „велику борбу“ да бисмо испунили оно што тражи. (Упореди с 1. Солуњанима 2:2.) Само старање за одговорности свакодневног живота довољно је да многе људе држи запосленима. Међутим, ми не допуштамо овим бригама да нас спрече од стављања интереса Краљевства на прво место (Мат. 6:33).
5 Оно што нам је дато да радимо у Јеховиној служби је толико корисно и хитно да смо покренути да ’искупљујемо‘ време од других тежњи и користимо га на кориснији начин за духовне ствари (Еф. 5:16, NW ). Знајући да наша оданост Богу и дух спремности угађају Јехови, ми имамо највећи подстицај да наставимо с нашим напорним радом. Уз богате благослове које сада примамо и изглед за живот који долази, одлучни смо да наставимо да се „трудимо и боримо“ за интересе Краљевства (1. Тим. 4:10).
6 Оданост и дух самопожртвованости. Данас већина људи материјалним потребама и интересима даје приоритет над свим другим. Они се осећају потпуно оправданима што усмеравају своју пажњу на то шта ће јести, пити или обући (Мат. 6:31). Не задовољавајући се основним стварима, они су мотивисани циљем да у потпуности уживају добар живот сада и да могу рећи „души својој: Душо, имаш много имања спремљенога за много година. Почивај, једи, пиј и уживај!“ (Лука 12:19). Типични посетилац цркве сматра да је било какав напор који захтева његова религија повреда његових права. Идеја о напуштању или чак о смањивању неких материјалистичких тежњи или одустајању од неког посла који пружа задовољство јесте одвратна. Уз овакво размишљање концентрисано на себе, гајење духа самопожртвованости је нереално, непрактично.
7 Ми ту ствар гледамо другачије. Божја Реч подиже наше размишљање тако да мислимо Божје мисли уместо људске (Иса. 55:8, 9). Ми имамо циљеве у животу који надмашују телесне тежње. Оправдање Јеховиног суверенитета и посвећење његовог имена најважнија питања су у читавом универзуму. Важност ових питања је толико велика да, у поређењу, „сви су народи пред њим као ништа“ (Иса. 40:17). На сваки покушај да живимо наш живот на начин који игнорише Божју вољу мора се гледати као на лудост (1. Кор. 3:19).
8 Тако док су неке материјалне ствари потребне а друге корисне за извршавање наших активности Краљевства, ми запажамо да ово нису стварно „најважније ствари“ (Фил. 1:10, NW ). Ми приањамо уз дух 1. Тимотејеве 6:8 у ограничавању наших тежњи за материјалним интересима и мудро настојимо да држимо наша срца усмерена на ’ствари које се не виде... а невидљиве су вечне‘ (2. Кор. 4:18).
9 Што више мислимо Божје мисли, то мање имамо брига о материјалним стварима. Када имамо у виду шта је Јехова већ учинио за нас и величанствене благослове које је обећао за будућност, ми смо спремни да учинимо било коју жртву коју тражи од нас (Мар. 10:29, 30). Ми му дугујемо и само наше постојање. Да није његовог милосрђа и љубави, ми не бисмо уживали у животу ни сада а ни било када у будућности. Ми осећамо обавезу да се понудимо, пошто све што радимо у његовој служби ’били смо дужни учинити‘ (Лука 17:10). У свему што се од нас затражи како бисмо узвратили Јехови, ми весело учествујемо, знајући да ћемо ’обилно пожњети‘ (2. Кор. 9:6, 7).
10 Спремни радници потребни су сада. Од самог почетка, хришћанска скупштина је ушла у период интензивне активности. Требало је да се да темељито сведочанство пре разорења Јерусалима 70. н. е. Током тог времена Исусови ученици су се ’предали речи‘ (Дела 18:5). Брзо ширење учинило је неопходним да се обуче више јеванђелизатора и вештих пастира и да се ангажује њихова помоћ. Били су потребни мушкарци са искуством у вези са световним властима као и они који су способни да надгледају сакупљање и дистрибуисање материјалних ствари (Дела 6:1-6; Еф. 4:11). Док их је неколицина служила на запажен начин, већина је остала у позадини. Али сви су се они ’борили снажно‘ радећи заједно свесрдно како би дело било обављено (Лука 13:24, NW ).
11 Иако је током многих векова који су уследили постојала релативно мала потреба за снажном активношћу у светској размери, велико буђење активности Краљевства почело је када је Исус преузео своју краљевску моћ 1914. У почетку, мало њих је увиђало да ће потреба за радницима у корист интереса Краљевства постати толико велика, и да ће захтевати помоћ милиона спремних појединаца у земљама широм целе земаљске кугле.
12 Данас је организација дубоко ангажована у много разноврсних пројеката који су оптеретили наше ресурсе до крајњих граница. Активност Краљевства у огромној размери иде напред. Хитност нашег времена покреће нас да се напрежемо и да користимо све што имамо на располагању како бисмо извршили дело које треба да буде обављено. С обзиром на крај овог злог система ствари који је тако близу, ми очекујемо чак још интензивнију активност у данима пред нама. Сваки предани Јеховин слуга позван је да се спремно понуди за ово хитно дело сакупљања.
13 Шта треба да се уради? Ми стварно можемо рећи да имамо „обиље тога за рад у делу Господовом“ (1. Кор. 15:58, NW ). У многим подручјима жетва је зрела али радника је мало. Позвани смо да учинимо наш део не само у томе да будемо темељитији у сведочењу на нашем личном подручју већ и у суочавању с изазовима служења тамо где је потреба већа.
14 Вредно је хвале видети како се Сведоци у свим деловима света спремно нуде за друге активности. Оне могу бити различите од добровољног рада на изградњи места̂ за обожавање, служењу на конгресима и помагању у посебним напорима у време несрећа, до редовног чишћења локалне Дворане Краљевства. У вези с овом последњом активношћу, значајно је да се увек засигура да је Дворана Краљевства остављена у чистом и уредном стању након сваког састанка. Обављање задатака који се можда сматрају ниским показује право разумевање Исусових речи из Луке 16:10: „Ко је веран у маломе и у многоме је веран, а ко је неправедан у маломе и у многоме је неправедан.“
■ Пружање подршке активностима скупштине. Иако свака скупштина функционише као део глобалне организације и прима упутства од „верног и разборитог роба“, она је састављена од појединачних објавитеља Краљевства (Мат. 24:45, NW ). Њена достигнућа увелико зависе од тога колико је сваки Сведок спреман и у стању да уради. Скупштина је усмерена на обављање дела проповедања на свом подручју, стварање нових ученика и затим њихово ојачавање у духовном погледу. Свако од нас може допринети овом делу. Ми можемо такође поставити за себе циљеве у личном студију, смисаоном учествовању на састанцима, и помагању другима у потреби унутар скупштине. Ове активности пружају многе добре могућности да покажемо нашу спремност.
■ Преузимање вођства на положајима надгледања. Јехова је надгледање сваке скупштине поверио њеним наименованим старешинама (Дела 20:28). То су људи који посежу да би се квалификовали за ову предност (1. Тим. 3:1). Практично сваки брат у скупштини поседује известан потенцијал за квалификовање за веће одговорности. Многа браћа се духовно развијају и треба и даље да расту под вођством и љубазном помоћи скупштинских старешина. Ови људи треба да буду марљиви студенти Библије и наших публикација. Они могу показати своју спремност тиме што ће бити подложни духом наименованим старешинама, опонашајући њихову веру и негујући особине које се траже од надгледника (Јевр. 13:7, 17).
■ Прихватање пуновремене службе. Скупштине функционишу првенствено да би проповедале добру вест (Мат. 24:14). Какав је само благослов када ревни појединци интензивирају своје напоре тиме што се пријављују као пионири! То обично укључује прилагођавање у њиховом личном животу. Да би наставили у овом посебном пољу службе од њих се могу тражити додатна прилагођавања. Али они који устрају у овој предности, уместо да одустану након годину дана или томе слично због неких привремених обесхрабрења, сигурно ће доживети Јеховине богате благослове. Старешине пуне љубави и други зрели појединци могу допринети успеху пионира̂, охрабрујући их речима и делима. Какав само добар дух показују млади који одмах након завршене школе ступају у пионирско дело! Исти је случај и са старијима који се пријављују за опште пионире чим су њихове световне обавезе смањене. Какво задовољство то доноси преданом хришћанину када на овај начин учествује у Јеховином убрзавању дела сакупљања (Иса. 60:22).
■ Учествовање у изградњи и одржавању места̂ за састанке. Дословно је изграђено стотине модерних Дворана Краљевства као и много Конгресних дворана. Невероватно, скоро сав посао су урадила наша браћа и сестре који су спремно поклонили своје време и вештине (1. Лет. 28:21). Хиљаде спремних радника сачувало је ове објекте у добром стању извршавајући било који задатак који би се захтевао (2. Лет. 34:8). Пошто је овај посао један аспект свете службе, они који се спремно нуде да помогну, не траже накнаду за своје услуге у овом погледу, баш као што не би тражили да буду плаћени за проповедање од куће до куће, изношење јавног предавања у скупштини или помагање око посла у вези с већим скуповима или конгресима. Ови волонтери потпуно добровољно нуде своје услуге у планирању и изградњи места̂ за обожавање на Јеховину хвалу. Они радо помажу у таквим стварима као што су сређивање законских докумената, књижење рачуна, успостављању контаката за набавку и прорачунавању количина потребног материјала. Ове лојалне слуге Јехове не додају неке врсте наплате режијских трошкова нити на било који начин траже материјални профит ни директно ни индиректно из услуга које пружају, пошто су сви њихови таленти и ресурси посвећени Јехови. (Види Нашу службу за Краљевство од децембра 1993. на 3. страни 4. одломак.) Ова активност захтева марљиве раднике који извршавају своју службу „од срца као Господу“ (Кол. 3:23).
15 Шта је, онда, то што спремност Јеховиног народа чини јединственом? То је дух давања. Њихово великодушно давање укључује више од новца и материјалних ствари — они „спремно дају себе“ (Пс. 110:3, NW ). То је суштина нашег предања Јехови. Ми смо награђени на посебан начин. Доживљавамо „више... радости“ и ’обилно жањемо‘, зато јер оно што радимо други цене, и, за узврат, дају нама (Дела 20:35; 2. Кор. 9:6; Лука 6:38). Наш највећи Добротвор је наш небески Отац, Јехова, који „љуби онога који радо даје“ (2. Кор. 9:7). Он ће нам вратити стоструко, благословима који ће трајати заувек (Мал. 3:10; Римљ. 6:23). Зато када ти се ставе на располагање предности у Јеховиној служби, да ли ћеш бити спреман да се добровољно понудиш и одговориш као што је то учинио Исаија: „Ево мене, мене пошаљи“ (Иса. 6:8).