Ревно проповедајмо!
1. На који Павлов подстицај треба да обратимо пажњу?
1 „Проповедај реч Божју и чини то са осећајем хитности [„чини то ревно“, фуснота]“ (2. Тим. 4:2). Зашто је Павлов подстицај толико важан у наше време? Како ове речи утичу на наш живот и животе других људи?
2. Зашто марљиво тражимо људе који још нису чули добру вест?
2 У питању су животи. Милиони људи у свету још нису чули добру вест која им може донети спасење (Римљ. 10:13-15; 1. Тим. 4:16). Чак и на подручјима која се често обрађују има много особа које су жељне истине. Уколико проповедамо различитим данима или у друго доба дана, можда ћемо доћи до више људи. Ако се свесрдно трудимо да их нађемо, имаћемо чисту савест и нећемо бити криви за крв (Дела 20:26).
3. Како можемо мудро користити време док смо у служби?
3 Упркос жестоком противљењу, хришћани из првог века су „напунили Јерусалим својим учењем“ (Дела 5:28). Јесмо ли и ми попут њих одлучни да „темељно сведочимо“? (Дела 10:42). Када смо у служби, да ли мудро користимо време? Ако из неког разлога морамо да чекамо сарадника, да ли настојимо да започнемо разговор с пролазницима?
4. Како нам ревно проповедање помаже да останемо духовно будни?
4 Ревност повећава нашу будност. Пошто се овом поретку ближи крај, важно је да останемо духовно будни и усредсређени на наше дело (1. Сол. 5:1-6). Уколико редовно говоримо другима о нади у Краљевство, нећемо постати заокупљени оним што нуди овај свет (Лука 21:34-36). С друге стране, када ’имамо на уму Јеховин дан‘, покренути смо да још више учествујемо у делу проповедања којим се спасавају животи (2. Петр. 3:11, 12).
5. Како нас поштовање живота подстиче да учествујемо у служби?
5 Тиме што ревно проповедамо, показујемо да делимо Јеховино гледиште о животу: „[Он] не жели да ико пропадне, већ да сви дођу до покајања“ (2. Петр. 3:9; Језек. 33:11). Зато дајмо све од себе да разговарамо са што више људи на нашем подручју, чинећи све на хвалу Јехови! (Пс. 109:30).