24. ЧЛАНАК ЗА РАЗМАТРАЊЕ
ПЕСМА 98 Свето писмо је надахнуто од Бога
Поуке из Јаковљевог пророчанства на самрти – 1. део
Окупите се да вам кажем шта ће вам се догодити у будућности (ПОСТ. 49:1)
СРЖ
Шта учимо из онога што је Јаков на самрти рекао Рувиму, Симеону, Левију и Јуди.
1-2. Шта је Јаков урадио пред крај свог живота и зашто? (Видети и слику.)
ПРОШЛО је око 17 година откако је верни Јеховин слуга Јаков са целом својом породицом из Ханана стигао у Египат (Пост. 47:28). Тамо је видео свог сина Јосифа за кога је мислио да више није жив. Читава његова породица је напокон била на окупу. Али сада Јаков осећа да се његовом животу ближи крај. Зато окупља своје синове да би им рекао нешто важно (Пост. 49:28).
2 У то време је било уобичајено да отац на самрти окупи чланове своје породице и да им да упутства (Ис. 38:1). Том приликом је могао одредити ко ће бити глава породице након његове смрти.
Јаков на самртној постељи изговара пророчанство дванаесторици синова (Видети 1. и 2. одломак)
3. Према Постанку 49:1, 2, зашто су Јаковљеве речи посебно значајне?
3 Прочитати Постанак 49:1, 2. Али то није било обично породично окупљање. Јаков је био пророк. Он је под вођством Јеховиног духа говорио својим синовима о неким важним стварима које ће се десити њима и њиховим потомцима. Зато се понекад на ове речи указује као на Јаковљево пророчанство на самрти.
4. О чему ће бити речи у овом чланку? (Видети и оквир „Јаковљева породица“.)
4 У овом чланку ћемо осмотрити шта је Јаков рекао четворици својих синова – Рувиму, Симеону, Левију и Јуди. У наредном чланку ћемо видети шта је рекао преосталој осморици синова. Видећемо да Јаков није говорио само о ономе што ће се десити његовим синовима већ и њиховим потомцима од којих ће с временом настати израелски народ. Историја тог народа потврђује да су се Јаковљеве пророчанске речи испуниле. Ако поближе осмотримо његове речи, можемо наћи вредне поуке које ће нам помоћи да будемо по вољи нашем небеском Оцу Јехови.
РУВИМ
5. Шта је Рувим можда очекивао?
5 Јаков се најпре обратио Рувиму следећим речима: „Ти си мој првенац“ (Пост. 49:3). Могуће је да је Рувим као првенац очекивао двоструки део наследства. Можда је очекивао и да након очеве смрти постане глава породице и да ту част касније пренесе на своје потомке.
6. Зашто је Рувим изгубио право које је имао као првенац? (Постанак 49:3, 4).
6 Међутим, Рувим није добио наследство као првенац (1. Лет. 5:1). Зашто? Зато што је неколико година раније спавао са Јаковљевом иночом Валом. Она је била слушкиња Јаковљеве вољене жене Рахеле, која је већ била умрла (Пост. 35:19, 22). Рувим је био син Јаковљеве друге жене, Лије. Можда је спавао са Валом да би она омрзла Јакову и да не би заузела место његове мајке. А могуће је и да је једноставно био вођен пожудом. У сваком случају, оно што је урадио било је мрско Јехови, а и његовом оцу. (Прочитати Постанак 49:3, 4.)
7. Шта се догодило Рувиму и његовим потомцима? (Видети и оквир „Јаковљево пророчанство на самрти“.)
7 Јаков је рекао Рувиму: „Више нећеш бити први међу својом браћом.“ Те речи су се и обистиниле јер се у Библији нигде не каже да је ико од Рувимових потомака постао краљ, свештеник или пророк. Па ипак, Јаков се није одрекао свог сина и од Рувимових потомака је настало читаво једно племе у Израелу (Ис. Нав. 12:6). Рувим је у другим ситуацијама показивао лепе особине и нигде не налазимо запис да је он икада више починио неморал (Пост. 37:20-22; 42:37).
8. Шта можемо научити из Рувимовог примера?
8 Шта из овога учимо? Морамо пазити да нас не обузме пожуда и бити одлучни да не починимо неморал. Ако се икада нађемо у искушењу да згрешимо, треба да застанемо и да размислимо колико бисмо тиме повредили Јехову, своју породицу и друге. Треба и да се сетимо да „шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Гал. 6:7). С друге стране, оно што се догодило Рувиму подсећа нас да је Јехова милосрдан. Премда нас он неће поштедети последица наших грешака, наградиће нас ако се трудимо да поступамо исправно.
СИМЕОН И ЛЕВИЈЕ
9. Зашто се Јаков оштрим речима обратио Симеону и Левију? (Постанак 49:5-7).
9 Прочитати Постанак 49:5-7. Јаков се затим оштрим речима у којима се огледало његово незадовољство обратио Симеону и Левију. Годинама раније, један Хананац који се звао Сихем силовао је Јаковљеву ћерку Дину. Сасвим је разумљиво што су сви Јаковљеви синови били јако љути због онога што се десило њиховој сестри, али Симеон и Левије су отишли корак даље и прибегли насиљу. Слагали су Сихема и његове људе да ће склопити мир са њима ако се обрежу. Ти људи су пристали на то, али док су још били у боловима, Симеон и Левије „узели су своје мачеве и ушли у град, у ком нико није ништа слутио, и побили све мушкарце“ (Пост. 34:25-29).
10. Како се испунило Јаковљево пророчанство о Симеону и Левију? (Видети и оквир „Јаковљево пророчанство на самрти“.)
10 Јаков је био веома узнемирен због тога што су његова два сина била насилна. Прорекао је да ће њихово наследство бити расуто по израелској земљи. То пророчанство се испунило више од 200 година касније када је израелски народ ушао у Обећану земљу. Симеоново племе је у наслеђе добило градове на подручју које је припало Јудином племену (Ис. Нав. 19:1). Левијево наследство се састојало од 48 градова раштрканих по читавом Израелу (Ис. Нав. 21:41).
11. Које добре ствари је учинило Симеоново и Левијево племе?
11 Потомци Симеона и Левија нису поновили грешке својих предака. Левијево племе је било верно Јехови. Кад се Мојсије попео на гору Синај да би од Јехове добио Закон, многи Израелци су почели да се клањају златном телету, али Левити су стали уз Мојсија и помогли му да уклони то зло (Изл. 32:26-29). Јехова је издвојио Левијево племе и поверио му је свештеничку службу (Изл. 40:12-15; Бр. 3:11, 12). Касније, током освајања Обећане земље, Симеоново племе се храбро борило уз Јудино племе, што је било у складу с Јеховином вољом (Суд. 1:3, 17).
12. Шта можемо научити из Симеоновог и Левијевог примера?
12 Шта из овога учимо? Никада немој дозволити да гнев утиче на твоје одлуке и поступке. Ако неко лоше поступа према теби или неком твом, сасвим је нормално да због тога будеш узнемирен (Пс. 4:4). Међутим, немој заборавити да оним што у налету гнева кажеш или урадиш сигурно нећеш угодити Јехови (Јак. 1:20). Ако поступамо у складу с библијским начелима када доживљавамо неправду – било у скупштини било ван ње – избећи ћемо да под утицајем гнева направимо неку штету (Римљ. 12:17, 19; 1. Петр. 3:9). Још једна поука је да чак и ако твоји родитељи раде нешто што није угодно Јехови, ти не мораш да идеш њиховим стопама. Немој закључити да си изгубљен случај и да не можеш имати Јеховин благослов. Јехова ће ти помоћи да радиш оно што је исправно и наградиће те за сав твој труд.
ЈУДА
13. Зашто се можда Јуда уплашио кад је на њега дошао ред да чује очеве речи?
13 Следећи коме се Јаков обратио био је Јуда. Након што је чуо шта је Јехова рекао његовој старијој браћи, Јуда се можда уплашио шта ће њему рећи. На крају крајева, и он је направио неке озбиљне грешке. По свему судећи, учествовао је у пљачкању града Сихема (Пост. 34:27). Такође је, заједно са својом браћом, продао Јосифа у ропство и лагао оцу у вези с тим (Пост. 37:31-33). Касније је спавао са својом снахом Тамаром, мислећи да је проститутка (Пост. 38:15-18).
14. Које добре ствари је Јуда учинио? (Постанак 49:8, 9).
14 Па ипак, Јаков је, под Божјим надахнућем, за Јуду имао само лепе речи и рекао је да га очекују многи благослови. (Прочитати Постанак 49:8, 9.) Јуда је раније својим поступцима показао да му је веома стало до његовог остарелог оца. Осим тога, толико је волео свог најмлађег брата Венијамина да је био спреман да буде роб уместо њега (Пост. 44:18, 30-34).
15. Како се испунило оно што је Јаков рекао за Јуду?
15 Јаков је прорекао да ће Јуда имати водећу улогу међу својом браћом. Међутим, прошло је доста времена док се то пророчанство испунило. Тек око 200 година касније, након изласка из Египта, Јудино племе је било на челу израелског народа док су кроз пустињу ишли ка Обећаној земљи (Бр. 10:14). Деценијама касније, оно је прво кренуло у освајање Обећане земље (Суд. 1:1, 2). А Давид, један од Јудиних потомака, био је први у низу краљева који су дошли из тог племена. Али то није све.
16. Како се испунило пророчанство из Постанка 49:10? (Видети и оквир „Јаковљево пророчанство на самрти“.)
16 Јаков је прорекао да ће владар који ће заувек владати над човечанством бити Јудин потомак. (Прочитати Постанак 49:10 и фусноту.) Тај Владар је Исус Христ, на кога је Јаков указао као на Шило. За Исуса је анђео рекао: „Јехова Бог даће му престо његовог оца Давида“ (Лука 1:32, 33). За њега се такође каже да је „Лав из Јудиног племена“ (Откр. 5:5).
17. Како по узору на Јехову треба да гледамо на друге?
17 Шта из овога учимо? Јехова је благословио Јуду иако је направио неке озбиљне грешке. Али можда су се Јудина браћа питала шта је Јехова видео у њему. Иако не знамо о чему су размишљали, знамо да је Јехова видео оно што је добро код Јуде и због тога га је благословио. Како се можемо угледати на Јехову? Када неко добије посебно задужење, можда одмах помислимо на његове мане. Али треба да се сетимо да Јехова запажа и цени његове добре особине. Јехова тражи добро у својим слугама. Зато и ми то треба да радимо.
18. Зашто треба да будемо стрпљиви?
18 Још нешто што учимо из Јудиног примера јесте да треба да будемо стрпљиви. Јехова увек испуњава своја обећања, али он то не ради увек онако како ми замислимо и онда када то очекујемо. Јудини потомци нису одмах почели да предводе међу Божјим народом. Али верно су подупирали оне које је Јехова поставио да предводе – било Мојсија, из Левијевог племена, било Исуса Навина, из Јефремовог племена, било краља Саула, из Венијаминовог племена. И ми треба да подупиремо оне које Јехова изабере да предводе међу нама (Јевр. 6:12).
19. Шта смо из досадашњег разматрања научили о Јехови?
19 Шта смо до сада научили из овог разматрања? Очигледно је да „Бог не гледа оно што човек гледа“ (1. Сам. 16:7). Јехова је веома стрпљив и спреман да опрости. Иако не оправдава погрешне поступке, не очекује од својих слугу да буду савршене. Он чак може благословити некога ко је раније направио озбиљне грешке, али се искрено покајао и почео да чини оно што је исправно. У следећем чланку ћемо видети шта је Јаков рекао преосталој осморици својих синова.
ПЕСМА 124 Будимо верни