Поуке из Јаковљевог пророчанства на самрти – 2. део

1. Који део Јаковљевог пророчанства ћемо разматрати у овом чланку?

ЈАКОВЉЕВИ синови су се окупили око свог остарелог оца и пажљиво слушали шта им говори. Као што смо видели у претходном чланку, оно што је Јаков рекао Рувиму, Симеону, Левију и Јуди сигурно их је заинтригирало, а можда чак и изненадило. Мора да су се питали шта ће Јаков рећи преосталој осморици синова. Хајде да видимо које поуке можемо извући из онога што је рекао Завулону, Исахару, Дану, Гаду, Асиру, Нефталиму, Јосифу и Венијамину.a

ЗАВУЛОН

2. Шта је Јаков рекао Завулону и како се то испунило? (Постанак 49:13; видети и оквир).

² Прочитати Постанак 49:13. Јаков је рекао да ће Завулонови потомци живети близу мора, на северу Обећане земље. Више од 200 година касније, Завулоново племе је добило у наследство подручје које се налазило између Галилејског и Средоземног мора. Мојсије је прорекао: „Радуј се, Завулоне, на својим путовањима“ (Пон. зак. 33:18). То можда указује на чињеницу да је ово племе могло добро да тргује будући да су лако стизали до обале два мора. Било како било, Завулонови потомци су имали разлога да буду срећни.

3. Шта нам може помоћи да будемо задовољни?

³ Шта из овога учимо? Увек имамо разлога да будемо срећни без обзира на то где живимо или какве су нам тренутне околности. Да бисмо и остали срећни, морамо бити задовољни оним што имамо (Пс. 16:6; 24:5). Понекад је много лакше размишљати о ономе што немамо него о добрим стварима које већ имамо. Зато се потрудимо да увек гледамо позитивну страну свог живота (Гал. 6:4).

ИСАХАР

4. Шта је Јаков рекао Исахару и како се то испунило? (Постанак 49:14, 15; видети и оквир).

⁴ Прочитати Постанак 49:14, 15. Јаков је похвалио Исахара за марљивост. У позитивном смислу га је упоредио с магарцем јаких костију који може понети тежак терет. Јаков је рекао и да ће Исахар имати лепу земљу. У складу с тим речима, Исахарови потомци су у наследство добили плодну земљу поред Јордана (Ис. Нав. 19:22). Нема сумње да су марљиво обрађивали своју земљу, а нису се штедели ни кад је другима требала помоћ (1. Краљ. 4:7, 17). На пример, Исахарово племе је спремно учествовало у биткама, као што је то било у време судије Варака и пророчице Деворе (Суд. 5:15).

5. Зашто треба да будемо вредни?

⁵ Шта из овога учимо? Јехова цени када вредно радимо за њега, баш као што је ценио све оно што је радило Исахарово племе (Проп. 2:24). Узмимо за пример старешине, које се много труде око скупштине (1. Тим. 3:1). Та браћа не морају да воде дословне битке, али се зато својски труде да заштите Божји народ од онога што би им у духовном погледу могло нашкодити (1. Кор. 5:1, 5; Јуд. 17-23). Исто тако, улажу велики труд да припреме говоре којима ће охрабрити браћу и сестре (1. Тим. 5:17).

ДАН

6. Који задатак је Даново племе добило? (Постанак 49:17, 18; видети и оквир).

⁶ Прочитати Постанак 49:17, 18. Јаков је упоредио Дана са змијом која напада непријатеље много веће од себе, као што су коњ и његов јахач. Припадници Дановог племена били су храбри и спремни да нападну непријатеље израелског народа. На путу ка Обећаној земљи, Даново племе је било на зачељу и служило је као „заштитна стража“ (Бр. 10:25). Иако остали Израелци нису видели шта је све тај задатак обухватао, оно што је Даново племе радило било је веома важно за читав народ.

7. Како треба да гледамо на све што радимо за Јехову?

⁷ Шта из овога учимо? Да ли си некада имао осећај да је нешто што си урадио прошло потпуно незапажено? Можда си помагао око чишћења и одржавања дворане или си радио нешто на покрајинском састанку или конгресу. Или је можда у питању било нешто сасвим друго. Твој труд је за сваку похвалу! Никада немој заборавити да Јехова запажа и цени све што радиш за њега. Он нарочито цени када му служимо из искрене љубави према њему, а не из жеље да нас неко похвали (Мат. 6:1-4).

ГАД

8. Зашто је Гадово племе било изложено нападима непријатељских народа? (Постанак 49:19; видети и оквир).

⁸ Прочитати Постанак 49:19. Јаков је прорекао да ће Гада нападати разбојници. Више од два века касније, Гадово племе је заузело земљу источно од реке Јордан. То подручје се граничило с непријатељским народима и због тога је било изложено нападима. Па ипак, Гадово племе је желело да се настани тамо због тога што је било добрих пашњака за њихову стоку (Бр. 32:1, 5). По свему судећи, припадници Гадовог племена су били храбри. Осим тога, уздали су се у то да ће им Јехова помоћи да одбране своју земљу од разбојника. Чак су послали своје војнике да помажу другим племенима да освоје преостали део Обећане земље, западно од Јордана, и то је потрајало више година (Бр. 32:16-19). Веровали су да ће Јехова заштитити жене и децу док су мушкарци одсутни. Јехова их је наградио због њихове храбрости и самопожртвованости (Ис. Нав. 22:1-4).

9. Како ће поуздање у Јехову утицати на наше одлуке?

⁹ Шта из овога учимо? Да бисмо и у тешким околностима служили Јехови, морамо се уздати у њега (Пс. 37:3). Данас многи показују да се уздају у Јехову тако што се жртвују да би подупирали грађевинске пројекте наше организације, служили тамо где је већа потреба за објавитељима и прихватали разне друге задатке. То раде зато што су сигурни да ће се Јехова увек бринути о њима (Пс. 23:1).

АСИР

10. Шта Асирово племе није урадило? (Постанак 49:20; видети и оквир).

¹⁰ Прочитати Постанак 49:20. Јаков је прорекао да ће Асирово племе бити богато и стварно је тако и било. То племе је у наследство добило једно од најплоднијих подручја у читавом Израелу (Пон. зак. 33:24). Имали су излаз на Средоземно море, а на њиховом подручју се налазила и богата феничанска лука Сидон. Међутим, они нису протерали Хананце из те земље (Суд. 1:31, 32). Можда су се због богатства и лошег утицаја Хананаца уљуљкали и пропустили да за Јехову ураде оно што су могли. На пример, када је судија Варак позвао Израелце да помогну у борби против хананских народа, Асирово племе се није одазвало. Зато нису учествовали у славној победи „код мегидских вода“ (Суд. 5:19-21). Сигурно их је било стид када су чули како су их Варак и Девора опевали у победничкој песми: „Асир је беспослено на обали седео“ (Суд. 5:17).

11. Зашто треба да имамо уравнотежено гледиште о материјалним стварима?

¹¹ Шта из овога учимо? Ми желимо да дамо Јехови оно најбоље што имамо. Зато треба да пазимо да не постанемо попут људи у свету који мисле да су новац и оно што се новцем може купити најважнији у животу (Посл. 18:11). Ми се трудимо да имамо уравнотежено гледиште о новцу (Проп. 7:12; Јевр. 13:5). Не трошимо време и снагу на стицање ствари које нам заправо и нису потребне, већ се трудимо да за Јехову урадимо све што можемо. Знамо да ће нас он, ако му останемо верни, наградити предивним животом у новом свету, када ћемо живети безбрижно и уживати у обиљу свега (Пс. 4:8).

НЕФТАЛИМ

12. Како се испунило оно што је Јаков прорекао за Нефталима? (Постанак 49:21; видети и оквир).

¹² Прочитати Постанак 49:21. Јаков је рекао да ће Нефталим говорити „лепе речи“. Могуће је да се то пророчанство испунило кад је Исус био на земљи и поучавао људе. Он је често боравио у Капернауму, који је био на подручју Нефталимовог племена, и тај град је назвао својим градом (Мат. 4:13; 9:1; Јов. 7:46). Указујући на Исуса, Исаија је прорекао да ће народ из Завулонове и Нефталимове земље видети „велику светлост“ (Ис. 9:1, 2). Док је поучавао народ, Исус је показао да је он та „права светлост која светли свим врстама људи“ (Јов. 1:9).

13. Како својим речима можемо угодити Јехови?

¹³ Шта из овога учимо? Јехови је важно шта кажемо и како то кажемо. Како можемо говорити „лепе речи“ које су угодне Јехови? Као прво, треба да говоримо истину (Пс. 15:1, 2). Такође можемо храбрити друге тако што ћемо бити спремни да их похвалимо. Пазићемо да не будемо критични према другима и да не будемо склони томе да се стално на нешто жалимо (Еф. 4:29). Осим тога, можемо себи поставити циљ да будемо још вештији у започињању разговора који ће можда водити до тога да некоме пренесемо добру вест.

ЈОСИФ

14. Како се испунило оно што је Јаков рекао Јосифу? (Постанак 49:22, 26; видети и оквир).

¹⁴ Прочитати Постанак 49:22, 26. Јаков се сигурно много поносио Јосифом. Он је био „издвојен од своје браће“ и отац је за њега рекао да је „младица родног дрвета“. Сам Јаков је био дрво, а Јосиф његова младица. Јосиф је био првенац Јаковљеве вољене жене Рахеле. Јаков је прорекао да ће Јосиф добити двоструки део наследства уместо његовог првенца Рувима, којег му је родила Лија (Пост. 48:5, 6; 1. Лет. 5:1, 2). То пророчанство се испунило када су од Јосифових синова Јефрема и Манасије настала два племена, од којих је свако добило своје наследство (Пост. 49:25; Ис. Нав. 14:4).

15. Како је Јосиф реаговао на неправду?

¹⁵ Јаков је поменуо и стрелце који су Јосифа „мрзели, прогањали и гађали“ (Пост. 49:23). То су била његова браћа, која су му раније завидела и нанела многе неправде. Међутим, Јосиф није био огорчен ни на њих ни на Јехову. Јаков је рекао: „Његов лук је остао чврст, а руке су му и даље биле снажне и спретне“ (Пост. 49:24). Фигуративно говорећи, победио је мржњу своје браће „стрелама“ милосрђа и доброте. Јосиф се ослонио на Јехову у тим кушњама и не само што је опростио браћи већ је и био добар према њима (Пост. 47:11, 12). Јосиф је из тих кушњи изашао као још бољи човек (Пс. 105:17-19). Због тога је Јехова преко њега могао да учини велике ствари.

16. Како се можемо угледати на Јосифа кад се нађемо у проблемима?

¹⁶ Шта из овога учимо? Кад се нађемо у проблемима, немојмо се удаљити од Јехове и наше браће и сестара. Јехова можда жели да нешто научимо из кушњи кроз које пролазимо (Јевр. 12:7). Оне нам могу помоћи да у још већој мери испољавамо неке особине, на пример да будемо још милосрднији и спремнији да опраштамо (Јевр. 12:11). Јехова ће нас наградити за нашу истрајност, као што је наградио и Јосифа.

ВЕНИЈАМИН

17. Како се испунило оно што је Јаков прорекао за Венијамина? (Постанак 49:27; видети и оквир).

¹⁷ Прочитати Постанак 49:27. Јаков је прорекао да ће Венијаминово племе бити попут вука и да ће из њега доћи храбри ратници (Суд. 20:15, 16; 1. Лет. 12:2). „Ујутру“, то јест на самом почетку историје израелског краљевства, Венијаминово племе је изнедрило првог краља, Саула. Он се жестоко борио против Филистеја (1. Сам. 9:15-17, 21). „Увече“, то јест пред крај историје израелског краљевства, краљица Јестира и управитељ Персијског царства Мардохеј, обоје из Венијаминовог племена, спречили су истребљење Израелаца (Јест. 2:5-7; 8:3; 10:3).

18. У чему можемо да се угледамо на Венијаминово племе?

¹⁸ Шта из овога учимо? Венијаминово племе се сигурно поносило тиме што је неко из њиховог племена постао краљ. Међутим, када је Јехова за краља изабрао Давида из Јудиног племена, Венијаминово племе је то подржало (2. Сам. 3:17-19). Када су се деценијама касније друга племена побунила, Венијаминово племе је остало уз Јуду и краља ког је Јехова поставио (1. Краљ. 11:31, 32; 12:19, 21). И ми треба верно да подупиремо оне које Јехова изабере да воде његов народ (1. Сол. 5:12).

19. Како нам користи Јаковљево пророчанство на самрти?

¹⁹ Много можемо научити из Јаковљевог пророчанства на самрти. Будући да се оно испунило, можемо бити уверени да ће се испунити и друга пророчанства из Јеховине Речи. Осим тога, још боље разумемо како можемо угодити Јехови.