Каква ће бити твоја будућност?

АКО је Свемоћни Бог свезнајућ, и зна све што је било, што је сада и што ће бити, нису ли све ствари одређене да се одвију баш онако како их је Бог предвидео? Ако је Бог предвидео и одредио пут и коначну судбину сваког човека, може ли се заиста рећи да смо слободни да изаберемо свој животни пут, своју будућност?

О овим питањима дискутује се вековима. Тај спор још увек дели главне религије. Да ли се Божја способност да унапред зна будућност може ускладити с људском слободном вољом? Где да потражимо одговоре?

Милиони људи широм света сложили би се да је Бог комуницирао с људима путем своје писане Речи како ју је саопштио преко својих говорника, пророка. На пример, Куран указује на то да откривења долазе од Бога: Теврат (Тора, Закон, то јест пет Мојсијевих књига), Зебур (Псалми) и Инџил (Јеванђеље, Хришћански грчки списи, то јест „Нови завет“), као и оно што је било откривено израелским пророцима.

У Хришћанским грчким списима читамо: „Цело је Писмо од Бога надахнуто и корисно је за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди“ (2. Тимотеју 3:16). Очигледно је да би требало да свака смерница или свако просветљење које добијемо у ствари долази од самог Бога. Зар не би онда било мудро да испитамо записе Божјих ранијих пророка? Шта они откривају о нашој будућности?

Унапред записана будућност

Свако ко је читао Свето писмо зна да оно садржи дословно стотине пророчанстава. Такви историјски догађаји као што су пад древног Вавилона, поновна изградња Јерусалима (од шестог до петог века пре н. е.) и успон и пад древних краљева Медо-Персије и Грчке, били су проречени до у детаље (Исаија 13:17-19; 44:24–45:1; Данило 8:1-7, 20-22). Испуњење таквих пророчанстава је један од најјачих доказа да је Свето писмо заиста Божја Реч, јер само Бог има моћ и да предвиди и да одреди шта ће се десити у будућности. У том смислу, Свето писмо заиста садржи унапред записану будућност.

Сам Бог изјављује: „Памтите оно што је од старине било, јер сам ја Бог и другога Бога нема. Ја сам Бог и нико није као ја. Од почетка јављам што ће бити, унапред ја јављам што се још није збило. Ја говорим: Остаће решења моја и сву вољу своју ја ћу извршити... Рекао сам и учинићу. Наумио сам и извршићу“ (Исаија 46:9-11; 55:10, 11). И само име којим се Бог представио својим древним пророцима гласи Јехова, што дословно значи „Он проузрокује да постаје“a (Постање 12:7, 8; Излазак 3:13-15; Псалам 83:19). Бог се открива као Онај који постаје Испунитељ своје речи, Онај који увек остварује своје намере.

Према томе, Бог своју моћ предзнања користи како би извршио своје намере. Он ју је често користио да би упозорио зле на долазећи суд као и да би својим слугама дао наду за спасење. Али да ли Бог користи ту моћ на неограничен начин? Постоји ли и један доказ у Светом писму да је Бог изабрао да неке ствари не зна унапред?

Да ли Бог баш све зна унапред?

Сви аргументи у прилог предодређености темеље се на претпоставци да пошто Бог без сумње има моћ да унапред зна и одреди будуће догађаје, он мора све знати унапред, укључујући и будуће поступке сваког појединца. Међутим, да ли је ова претпоставка логична? Оно што Бог открива у свом Светом писму показује нешто друго.

Рецимо, Писмо каже да је ’Бог окушао Аврама‘ тако што му је заповедио да жртвује свог сина Исака као жртву паљеницу. Таман кад је Аврам хтео да жртвује Исака, Бог га је зауставио и рекао: „Сад познадох да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свога, јединца свога, мене ради“ (Постање 22:1-12, курзив наш). Да ли би Бог изјавио овако нешто да је унапред знао да ће Аврам послушати његову заповест? Да ли би то био прави испит?

Надаље, древни пророци извештавају да је Бог увек изнова говорио о себи како је ’осетио жалост‘ због нечег што је урадио или размишљао да уради. На пример, Бог је рекао да му је ’жао [од хебрејског накам] што је учинио Саула краљем над Израелом‘ (1. Самуилова 15:11, 35 NW; упореди с Јеремијом 18:7-10; Јона 3:10). Пошто је Бог савршен, ови стихови не могу значити да је Бог погрешио што је изабрао да Саул буде први израелски краљ. Наместо тога, они мора да показују како се Бог осећао тужно што је Саул изгубио веру и постао непослушан. Не би имало никаквог смисла да Бог употреби такав израз указујући на себе ако је унапред знао Саулове поступке.

Исти израз се појављује и у најстаријој историји Писма где оно, указујући на Нојеве дане, каже: „Господ се покаја што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. И Господ рече: Истребићу с лица земље људе што сам створио... јер се кајем што сам их створио“ (Постање 6:6, 7). Овим се још једном показује да Бог не предодређује човекове поступке. Бог је осетио жалост, тугу, па чак и бол, не зато што су његови поступци били погрешни, већ зато што је људска злоћа постала велика. Створитељ је жалио што је постало неопходно да уништи цело човечанство изузев Ноја и његове породице. Бог нас уверава: „Што ја желим није да бездушник умре“ (Језекиљ 33:11; упореди с Поновљеним законима 32:4, 5).

Дакле, да ли је Бог унапред знао да ће Адам пасти у грех и чак га одредио, као и катастрофалне последице које ће то донети људској породици? Оно што смо осмотрили показује да то не може бити случај. Штавише, кад би Бог унапред знао за све то, био би аутор греха кад је створио човека, и био би смишљено одговоран за све људско зло и патњу. Јасно је да се то не може ускладити с оним што Бог открива о себи у Писму. Он је Бог љубави и правде који мрзи зло (Псалам 33:5; Пословице 15:9; 1. Јованова 4:8).

Две човекове судбине

Свето писмо не открива да је нашу личну будућност на неки начин унапред одредио, или предодредио, Бог. Уместо тога, оно што оно открива јесте то да Бог прориче само две могуће судбине за човека. Бог сваком човеку даје слободну вољу да изабере каква ће бити његова судбина. Пророк Мојсије је још давно рекао Израелцима: „Ставио [сам] пред вас живот и смрт... Избери живот да живиш ти и потомство твоје, да љубиш Господа, Бога свога, да слушаш глас његов, и да се њега држиш; јер од тога зависи живот твој, и продужење дана твојих“ (Поновљени закони 30:19, 20, курзив наш). Божји пророк Исус унапред је упозорио: „Уђите на уска врата, јер су широка врата и широк је пут који воде у пропаст, и много их је који туда иду; али су уска врата и тесан је пут који воде у живот, и мало их је који их налазе“ (Матеј 7:13, 14). Два пута, две судбине. Наша будућност зависи од наших властитих дела. Слушати Бога значи живот, не слушати га значи смрт (Римљанима 6:23).

Бог ’јавља свим људима да треба да се покају; јер је он одредио дан у који ће целоме свету судити по правди‘ (Дела апостолска 17:30, 31). Баш као што је већина човечанства у Нојевим данима изабрала да не слуша Бога и била уништена, тако и данас већина не слуша Божје заповести. Па ипак, Бог није већ одредио ко ће бити уништен а ко ће добити спасење. У ствари, Божја Реч каже да он „не жели да ико пропадне, него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9, Ча). Чак и јако зли људи могу да се покају, постану послушни и изврше промене које су неопходне да би стекли Божју наклоност (Исаија 1:18-20; 55:6, 7; Језекиљ 33:14-16; Римљанима 2:4-8).

Онима који су послушни, Бог обећава вечни живот у мирном рају, на земљи очишћеној од свег зла, насиља и рата, у свету где више неће бити глади, патње, болести ни смрти (Псалам 37:9-11; 46:10; Исаија 2:4; 11:6-9; 25:6-8; 35:5, 6; Откривење 21:4). Чак ће и мртви бити ускрснути и биће им пружена прилика да служе Богу (Данило 12:2; Јован 5:28, 29).

„Гледај чиста човека и пази на правог човека“, каже псалмиста, „јер наслеђе миран човек има [„јер ће будућност тог човека бити мирна“, NW]; а бездушника сасвим нестаје, наслеђе [„будућност“, NW] се бездушника затире“ (Псалам 37:37, 38). Каква ће бити твоја будућност? Све зависи од тебе. Издавачи овог часописа биће срећни да ти пруже даљње информације како би ти омогућили да себи засигураш срећну, мирну будућност.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 6. страни]

Бог своју моћ предзнања користи како би извршио своју намеру

[Истакнути текст на 8. страни]

Бог „не жели да ико пропадне, него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9, Ча)

[Слика на 7. страни]

Да је Бог унапред знао да ће Аврам бити спреман да жртвује свог сина, да ли би то био прави испит?