Исправно место Јеховиног обожавања у нашем животу
„Сваки ћу те дан благосиљати и хвалићу име твоје за све векове“ (ПСАЛАМ 145:2).
1. С обзиром на обожавање, шта Јехова захтева?
„ЈА ЈЕХОВА твој Бог јесам Бог који захтева искључиву оданост“ (Излазак 20:5, NW). Мојсије је чуо ову објаву од Јехове, и он ју је касније поновио кад се обраћао нацији Израиљ (Деутероном 5:9). У Мојсијевим мислима није било сумње да је Јехова очекивао да га Његове слуге обожавају искључиво.
2, 3. (а) Шта је на Израиљце оставило утисак да је оно што се догодило близу горе Синај било натприродно? (б) Која ћемо питања истражити с обзиром на обожавање Израиљаца и Божјих слугу данас?
2 Улогорени близу горе Синај, Израиљци и „велико мноштво других људи“ који су напустили Египат с њима били су сведоци нечег необичног (Излазак 12:38). То није наликовало обожавању богова Египта, који су сада били понижени с десет удараца, или невоља. Док је Јехова манифестовао своју присутност Мојсију, догодио се феномен који улива страх: грмљавина, муње и заглушујућа бука рога која је цели логор натерала да дрхти. Затим су дошли ватра и дим док се цела планина тресла (Излазак 19:16-20; Јеврејима 12:18-21). Ако је било ком Израиљцу био потребан даљњи доказ да је то што се догађало било нешто натприродно, он је ускоро требало да дође. Кратко после тога Мојсије је сишао с горе након што је примио други примерак Божјих закона. Према надахнутом извештају, „[Мојсијева] кожа... се на лицу светлијаше; и [људи] се бојаху приступити к њему“. Заиста, незаборавно, надљудско искуство! (Излазак 34:30).
3 За ту предоџбену Божју нацију, није било сумње у вези с местом које је заузимало обожавање Јехове. Он је био њихов Избавитељ. Они су сам свој живот дуговали њему. Он је такође био њихов Законодавац. Али, да ли су они Јеховино обожавање задржали на првом месту? И шта је с Божјим данашњим слугама? Које место обожавање Јехове заузима у њиховим животима? (Римљанима 15:4).
Израиљево обожавање Јехове
4. Какав је био изглед израиљског логора током њиховог путовања по пустињи, и шта је било у центру логора?
4 Да си могао из птичје перспективе видети Израиљ улогорен у пустињи, шта би видео? Огроман, али уредан, низ шатора у којима је било смештено можда три милиона људи или више, груписаних према троплеменским поделама према северу, југу, истоку и западу. Кад би погледао изблиза, ти би такође приметио још једну групу ближе средини логора. У те четири мање скупине шатора биле су смештене породице племена Левије. У самом центру логора, у подручју одвојеном платненим зидом, била је једна јединствена грађевина. То је био „шатор од сведочанства“, или табернакл, који су „вешти“ Израиљци саградили према Јеховином плану (Бројеви 1:52, 53; 2:3, 10, 17, 18, 25; Излазак 35:10).
5. Којој је сврси служио табернакл у Израиљу?
5 На сваком од око 40 логоришта током његовог путовања по пустињи, Израиљ је подизао тај табернакл, и он је постао средиште њиховог логора (Бројеви, поглавље 33). Зато је подесно да Библија описује Јехову као да борави међу својим народом у самом центру њиховог логора. Његова слава је испуњавала табернакл (Излазак 29:43-46; 40:34; Бројеви 5:3; 11:20; 16:3). Књига Our Living Bible коментарише: „Та преносна светиња била је од највеће важности, пошто је сачињавала религиозни центар сакупљања за племена. Она их је тако одржавала уједињеним током дугих година лутања по пустињи, и омогућила је уједињену акцију.“ Још више од тога, табернакл је служио као стални подсетник да је Израиљцима обожавање њиховог Створитеља било у центру живота.
6, 7. Каква је грађевина за обожавање заменила табернакл, и како је она служила нацији Израиљ?
6 Кад су Израиљци стигли у Обећану земљу, табернакл је и даље био средиште Израиљевог обожавања (Исус Навин 18:1; 1. Самуилова 1:3). С временом је краљ Давид предложио да се изгради једна трајна грађевина. Показало се да је то храм, који је касније изградио његов син Соломон (2. Самуилова 7:1-10). Приликом његове инаугурације сишао је један облак да укаже на Јеховино прихватање те грађевине. „Сазидао сам ти дом за стан“, молио се Соломон, „место у коме ћеш до века наставати“ (1. Краљевима 8:12, 13; 2. Летописа 6:2). Новоизграђени храм сада је постао средиште за молитве те нације.
7 Три пута годишње, сви мушки Израиљци пењали су се у Јерусалим да присуствују радосним прославама у храму у знак признања Божјег благослова. Одговарајуће томе, ти састанци били су означени као „празници Господњи“, усмеравајући пажњу на обожавање Бога (Левитска 23:2, 4). Побожне жене присуствовале су заједно с другим члановима породице (1. Самуилова 1:3-7; Лука 2:41-44).
8. Како Псалам 84:2-13 сведочи за важност обожавања Јехове?
8 Надахнути псалмисти изражајно су признавали како је обожавање било веома истакнуто у њиховом животу. „Мили су станови твоји, Господе над војскама!“ певали су синови Корејеви. Они сигурно нису славили само неку зграду. Уместо тога, они су подизали своје гласове у хвали Јехове Бога, објављујући: „Срце моје и пут моја радосно кличу Богу живоме.“ Левитима је њихова служба доносила велику срећу. „Благо онима који су у дому твоме!“ објављивали су они. „Они те још могу хвалити.“ У ствари, цели Израиљ је могао да пева: „Благо онима који се на твоју помоћ ослањају; они у свом срцу налазе путеве твоје!... И док иду расте у њима снага и долазе пред Бога у Сиону.“ Иако је путовање Израиљца у Јерусалим можда било дуго и заморно, његова се снага обнављала кад би стигао у главни град. Његово срце се пунило радошћу док је високо хвалио своју предност обожавања Јехове: „Бољи је један дан у дворима твојим од хиљада на другоме месту. Волим бити на прагу дома Бога свога него живети у шаторима бездушника... Господе над војскама, благо човеку који се у те узда!“ Овакви изрази откривају приоритет који су ти Израиљци давали Јеховином обожавању (Псалам 84:2-13).
9. Шта се десило нацији Израиљ кад је пропустила да на првом месту држи Јеховино обожавање?
9 Нажалост, Израиљ је пропустио да на првом месту држи право обожавање. Они су дозволили да оданост лажним боговима поткопа њихову ревност за Јехову. Као последица тога, Јехова их је предао њиховим непријатељима, дозволивши да буду одведени у изгнанство у Вавилон. Кад су били враћени у своју домовину након 70 година, Јехова је Израиљу обезбедио подстичуће опомене верних пророка Агеја, Захарије и Малахије. Свештеник Јездра и намесник Нехемија покренули су Божји народ да поново изгради храм и успостави право обожавање у њему. Али, како су векови пролазили, право обожавање је поново постало од мале важности у тој нацији.
Ревност за право обожавање у првом веку
10, 11. Какво је место Јеховино обожавање имало у животима верних кад је Исус био на земљи?
10 У Јеховино одређено време, појавио се Месија. Верни појединци надали су се спасењу од Јехове (Лука 2:25; 3:15). Лукино Јеванђеље прецизно описује 84-годишњу Ану као удовицу која „не напушташе храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом“ (Лука 2:37).
11 „Јело је моје“, рекао је Исус, „да извршим вољу онога који ме је послао, и да довршим дело његово“ (Јован 4:34). Присети се како је Исус реаговао кад се суочио с мењачима новца у храму. Он је преврнуо њихове столове као и клупе трговаца који су продавали голубове. Марко прича: „[Исус] не даде да ко пронесе било што кроз храм. И учаше и говораше: Није ли писано: Дом мој, дом молитве зваће се за све народе. А ви начинисте од њега пећину разбојничку?“ (Марко 11:15-17). Да, Исус није чак дозволио да било ко крене пречицом кроз храмско двориште кад је носио ствари у други део града. Исусови поступци појачали су његов савет који је дао раније: „Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду [Божју]“ (Матеј 6:33). Исус нам је оставио диван пример у исказивању своје искључиве оданости Јехови. Он је заиста практиковао оно што је проповедао (1. Петрова 2:21).
12. Како су Исусови ученици показали приоритет који су давали Јеховином обожавању?
12 Исус је такође поставио образац који његови ученици могу да следе кроз начин на који је испуњавао своје опуномоћење да ослободи измучене, али верне, Јевреје од терета̂ кривих религиозних обичаја (Лука 4:18). Из послушности Исусовој заповести да стварају ученике и крсте их, рани хришћани су одважно објављивали Јеховину вољу у повезаности с њиховим ускрснулим Господом. Јехова је био задовољан приоритетом који су они давали обожавању Њега. Тако је Божји властити анђео чудесно ослободио апостоле Петра и Јована из затвора и упутио их: „Идите, останите у храму и јављајте народу све речи овога живота.“ С обновљеном снагом, они су послушали. Сваког дана, како у јерусалимском храму тако и од куће до куће ’учили су и проповедали добру вест Исуса Христа‘ (Дела апостолска 1:8; 4:29, 30; 5:20, 42; Матеј 28:19, 20).
13, 14. (а) Од раних хришћанских времена, шта је Сотона настојао да уради Божјим слугама (б) Шта су верне Божје слуге наставаљале да раде?
13 Како је противљење њиховом проповедању расло, Бог је упутио своје верне слуге да запишу правовремене савете. „Све своје бриге метните на [Јехову], јер се он брине за вас“, написао је Петар кратко након 60. године н. е. „Будите трезвени и бдите. Противник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождре. Браните се од њега чврстом вером, знајући да једнаке патње погађају и вашу браћу у свету.“ Рани хришћани несумњиво су пронашли охрабрење у овим речима. Они су знали да након што мало претрпе, Бог ће завршити њихово поучавање (1. Петрова 5:7-10). Током тих завршних дана јеврејског система ствари, прави хришћани су узвисивали љубазно обожавање Јехове до нових висина (Колошанима 1:23).
14 Као што је апостол Павле предвидео, дошло је до отпада, одвраћања од правог обожавања (Дела апостолска 20:29, 30; 2. Солуњанима 2:3). Сведочанство завршних деценија првог века нагомилало је доказе о томе (1. Јованова 2:18, 19). Сотона је успешно посејао имитацију хришћана међу праве хришћане, отежавајући да се тај „кукољ“ разликује од пшеници сличних хришћана. Ипак, током векова који су пролазили, неки појединци су на прво место стављали обожавање Бога, ризикујући чак и свој живот. Али, све до завршних деценија ’одређених времена нација‘ Бог није поново сакупио своје слуге да узвисе право обожавање (Матеј 13:24-30, 36-43; Лука 21:24, NW).
Јеховино обожавање узвишено данас
15. Како се од 1919. испуњавају пророчанства из Исаије 2:2-4 и Михеја 4:1-4?
15 Године 1919, Јехова је опуномоћио помазани остатак да предузме одважну акцију светом раширеног сведочења које уздиже обожавање правог Бога. Уз прилив симболичних ’других оваца‘ од 1935. надаље, све више и више расте мноштво људи који духовно узлазе на ’гору дома Господњега‘. Током службене 1993. године, 4 709 889 Сведока Јехове хвалило га је позивајући друге да се придруже у његовом узвишеном обожавању. Каква је то супротност с духовно поквареним стањем секташких „брегова“ светског царства криве религије, посебно у хришћанском свету (Јован 10:16; Исаија 2:2-4; Михеј 4:1-4).
16. Шта све Божје слуге треба да раде с обзиром на оно што је проречено у Исаији 2:10-22?
16 Присталице криве религије гледају на своје цркве и на катедрале и чак на своје свештенство као на „узвишено“, приписујући им грандиозне титуле и части. Али, запази шта је Исаија прорекао: „Унизиће се човек презирних очију, понизиће се охоли; Господ ће се сам у тај дан узвисити.“ Када ће то бити? Током предстојеће велике невоље кад ће ’свих идола нестати‘. С обзиром на неминовност тог времена које улива страх, све Божје слуге треба да озбиљно испитају које место обожавање Јехове има у њиховом животу (Исаија 2:10-22).
17. Како Јеховине данашње слуге показују приоритет који дају Јеховином обожавању?
17 Као међународно братсво, Јеховини сведоци су добро познати по својој ревности у проповедању Краљевства. Њихово обожавање није само површна религија, резервисана за сат или два седмично. Не, то је њихов целокупан животни пут (Псалам 145:2). Заиста, прошле године више од 620 000 Сведока тако је уредило своје ствари да учествује у хришћанској служби пуновремено. Остали сигурно не занемарују обожавање Јехове. Оно заузима истакнуто место како у њиховим свакодневним разговорима тако и у њиховом јавном проповедању, чак и ако њихове породичне обавезе захтевају да напорно раде на светском послу.
18, 19. Наведи примере из читања животних прича Сведока који су можда тебе охрабрили.
18 Животне приче Сведока објављене у Кули стражари пружају увид у начине на које различита браћа и сестре задржавају Јеховино обожавање на првом месту у свом животу. Једна млада сестра која је предала свој живот Јехови у шестој години је за свој циљ поставила мисионарску службу. Ви млада браћо и сестре, какав циљ ви можете изабрати што ће вам помоћи да Јеховино обожавање задржите на најистакнутијем месту у свом животу? (Види чланак „Тежња за циљем постављеним у шестој години живота“, у Кули стражари од 1. марта 1992, стране 26-30.)
19 Једна старија сестра удовица пружа још један диван пример стављања Јеховиног обожавања на његово исправно место. Она је велико охрабрење да устраје извлачила од оних којима је помогла да упознају истину. Они су били њена „породица“ (Марко 3:31-35). Ако се и ти нађеш у сличним околностима, да ли ћеш прихватити подршку и помоћ од млађих у скупштини? (Молимо запази шта је сестра Винифред Реми рекла о себи у „Одазвала сам се у време жетве“, објављено у Кули стражари од 1. јула 1992, стране 21-23.) Ви пуновремене слуге, покажите да обожавање Јехове заиста долази на прво место у вашем животу тако што ћете понизно служити тамо где сте додељени, спремно се подвргавајући теократском упутству. (Молимо да обратиш пажњу на пример брата Роја Рајана, како је испричано у чланку „Чврсто се држати Божје организације“, у Кули стражари од 1. децембра 1991, стране 24-27.) Упамти да кад дајемо приоритет Јеховином обожавању, ми имамо гаранцију да ће он бринути за нас. Не треба да будемо забринути о томе како ћемо доћи до животних потрепштина. То илуструју искуства сестара Оливе и Соње Спрингејт. (Види чланак „Најпре смо тражиле Краљевство“, у Кули стражари од 1. фебруара 1994, стране 20-25.)
20. Која важна питања би сада требало да поставимо себи?
20 Дакле, зар не треба да себи лично поставимо нека продорна питања? Које место обожавање Јехове заузима у мом животу? Да ли живим у складу са својим предањем да вршим Божју вољу што боље могу? На којим подручјима у животу могу да се поправим? Брижљиво осматрање следећег чланка пружиће прилику да размишљамо о томе како користимо своја средства у складу с приоритетом који смо изабрали у животу — обожавањем Сувереног Господа Јехове, нашег љубазног Оца (Проповедник 12:15; 2. Коринћанима 13:5).
У прегледу
◻ С обзиром на обожавање, шта Јехова захтева?
◻ На шта је табернакл подсећао?
◻ У првом веку н. е., ко су били изванредни примери ревности за право обожавање, и како?
◻ Како се од 1919. узвисује Јеховино обожавање?