Порицање Бога у 20. веку

„Људи напуштају идеју о присутности Бога и организују своје животе независно, на добро или на лоше, и без икаквог осврта на Бога“ (One Hundred Years of Debate Over God—The Sources of Modern Atheism ⁄Сто година дебате о Богу — извори савременог атеизма⁄).

ИАКО је најпре импресивно, на големо дрво се коначно гледа као на нешто уобичајено. Његова присутност је обична; његова висина више не улива страхопоштовање.

Слично је с атеизмом. Иако је изазвало многе дебате током 19. века, порицање Божјег постојања данас није више шокантно нити узнемиравајуће. Ера толеранције допустила је атеизму да се увуче у мирну коегзистенцију с веровањем у Бога.

То не значи да већина људи отворено пориче Бога; напротив, резултати анкета из 11 земаља широм Америка̂, Европе и Азије откривају да, у просеку, нешто мало више од 2 посто тврди да су атеисти. Ипак, атеистички дух преовладава — чак и међу многима који верују да Бог постоји. Како то може бити?

Порицање Божјег ауторитета

„Понекад се атеизам односи једноставно на практично одбацивање или игнорисање Бога“, примећује Америчка енциклопедија. Из тог разлога, The New Shorter Oxford English Dictionary даје следећу другу дефиницију за „атеист“: „Особа која пориче Бога морално; безбожна особа.“ (Наглашено од нас.)

Да, атеизам може повлачити за собом порицање или Божјег постојања или његовог ауторитета или обоје. Библија алудира на тај атеистички дух у Титу 1:16: „Говоре да познају Бога, а делима га се одричу.“ (Упореди Псалам 14:1.)

Такво одбацивање Божјег ауторитета вуче корене од првог људског пара. Ева је признала Божје постојање; ипак, она је желела да ’буде као Бог, познајући добро и зло‘. Импликација је била да би она могла ’бити сама свој газда‘ и створити свој сопствени морални кодекс. Адам се касније придружио Еви у том порицању Божјег ауторитета (Постање 3:5, 6).

Да ли овај став преовладава данас? Да. Суптилан атеизам се манифестује у трагању за независношћу. „Људи су данас уморни од живљења под надзирањем Бога“, примећује књига Сто година дебате о Богу — извори савременог атеизма. „Они... више воле да живе у слободи.“ Библијски морални кодекс се напушта као непрактичан, нереалистичан. Мишљење многих људи је умногоме слично мишљењу египатског фараона који је пркосно изјавио: „Ко је [Јехова], да слушам глас његов... Не познајем ја [Јехову].“ Он је одбацио Јеховин ауторитет (Излазак 5:2).

Порицање Бога од стране хришћанског света

Најшокантније порицање Божјег ауторитета долази од свештенства хришћанског света, које је чисте библијске истине заменило традицијама које су створили људи. (Упореди Матеј 15:9.) Осим тога они су подупирали најкрвавије ратове 20. века, одбацујући тако библијску заповест да испољавају искрену љубав (Јован 13:35).

Свештенство такође пориче Бога својим окретањем леђа његовим моралним мерилима — што, на пример, потврђује јака струја правних поступака против свештеника педофиличара. Та ситуација у хришћанском свету личи на ситуацију у древном Израиљу и Јуди. „Земља је пуна крви, и град пун неправде“, било је речено пророку Језекиљу, „јер они говоре: Господ је напустио земљу, Господ ништа не види“ (Језекиљ 9:9; упореди Исаија 29:15). Мало је чудо што многи потпуно напуштају цркве хришћанског света! Али да ли морају напустити веровање у Бога?

Оправдани разлози за атеизам?

Било да примећују лицемерство религије или не, многи атеисти једноставно не могу да ускладе веровање у Бога с патњама у свету. Симон де Бовоар је једном рекла: „Лакше ми је да мислим на свет без створитеља него на створитеља оптерећеног свим противречјима овога света.“

Да ли светске неправде — укључујући оне изазване од стране лицемерних религиониста — доказују да не постоји Бог? Размисли — ако се нож користи за претњу, повређивање, или чак убиство недужне особе, да ли то доказује да нож нема дизајнера? Зар то уместо тога не показује да је тај предмет погрешно употребљен? На сличан начин, много људског јада пружа доказ да људи злоупотребљавају своје способности које им је дао Бог као и саму земљу.

Неки, међутим, мисле да је нелогично веровати у Бога пошто га ми не можемо видети. Али, шта је с ваздухом, звучним таласима и мирисима? Ми не можемо видети ниједну од тих ствари, а ипак знамо да оне постоје. Наша плућа, уши и нос говоре нам то. Свакако, ми верујемо у оно што се не може видети ако имамо доказа.

Након размишљања о физичком доказу — укључујући електроне, протоне, атоме, амино-киселине и комплексан мозак — научник природњак Ирвин Вилијам Кноблох (Irving William Knobloch) био је подстакнут да каже: „Верујем у Бога зато што ми је Његово Божанско постојање једино логично објашњење за ствари овакве какве јесу.“ (Упореди Псалам 104:24.) Слично томе, физиолог Марлин Букс Крајдер (Marlin Books Kreider) каже: „И као обично људско биће, и као човек који свој живот посвећује научној студији и истраживању, уопште немам сумње у вези с постојањем Бога.“

Ови људи нису усамљени случајеви. Према професору физике Хенрију Маргноу, „ако узмете врхунске научнике, налазите веома мало атеиста међу њима“. Ни напреци у науци нити пропуст религије не треба да нас наведу да напустимо веровање у Створитеља. Испитајмо зашто.

Контраст праве религије

Године 1803, председник Сједињених Америчких Држава Томас Џеферсон писао је: „Корупцијама хришћанства ја се заиста противим; али не и правим поукама самог Исуса.“ Да, постоји разлика између хришћанског света и хришћанства. Многе од догми хришћанског света темеље се на традицијама људи. Супротно томе, право хришћанство базира своја веровања једино на Библији. Стога је Павле писао Колошанима првог века да треба да стекну ’познање‘, ’мудрост‘ и ’разум духовни‘ (Колошанима 1:9, 10).

То је оно што треба да очекујемо од истинских хришћана, јер је Исус својим следбеницима заповедио: „Идите... и научите све народе крстећи их... учите их да изврше све заповести што сам вама дао“ (Матеј 28:19, 20).

Данас Јеховини сведоци извршавају ову заповест у 231 земљи широм света. Они су превели Библију на 12 језика и штампали доста преко 74 000 000 примерака. Осим тога, путем програма кућног библијског студија, они тренутно помажу преко 4 500 000 особа да ’слушају све што је Исус заповедио‘.

Овај образовни програм има далекосежне резултате. Он доноси право просвећење, јер се темељи, не на човековим мислима, него на Божјој мудрости (Пословице 4:18). Надаље, он помаже људима из свих нација и раса да учине нешто што човеково „просвећење“ није никада могло постићи — да обуку „нову личност“ која им омогућује да развијају истинску љубав једних према другима (Колошанима 3:9, 10, NW).

Права религија тријумфује у 20. веку. Она не пориче Бога — нити његово постојање, нити његов ауторитет. Позивамо вас да се и сами у то уверите тако да посетите Јеховине сведоке у једној од њихових Дворана Краљевства.

[Оквир на 6. страни]

ЈАЧАЊЕ КОРЕНА̂ АТЕИЗМА

Средином 18. века филозоф Дени Дидеро био је опуномоћен да преведе једну једнотомну енциклопедију с енглеског на француски. Међутим, он је далеко премашио очекивања свог послодавца. Дидеро је провео око три деценије компилирајући своју Encyclopédie (Енциклопедија), једно 28-томно дело које је ухватило дух времена.

Иако је Енциклопедија садржала много практичних информација, њен фокус је био на људској мудрости. Према збирци Great Ages of Man, она се „усудила да проповеда радикалан кредо [филозофа] да човек може побољшати своју судбину ако веру замени разумом као својим водећим начелом.“ Спомињање Бога било је упадљиво одсутно. „Својим избором тема“, каже књига The Modern Heritage, „уредници су јасно ставили до знања да религија није једна од ствари које људи треба да знају.“ Не изнанађује што је црква покушала да потисне Енциклопедију. Јавни тужилац ју је прогласио субверзивном према политици, моралу и религији.

Упркос њеним непријатељима, Дидероову Енциклопедију је тражило око 4 000 особа — запањујућ број с обзиром на њену претерану цену. Било је једноставно питање времена када ће та атеистичка доња струја процветати у раширено порицање Бога.