„Нашли смо Месију“!

„Он [Андрија] најпре нађе брата свога Симона и рече му: Нађосмо Месију (што значи Христос)“ (ЈОВАН 1:41).

1. Шта је Јован Крститељ посведочио о Исусу из Назарета, и шта је Андрија закључио о њему?

АНДРИЈА је дуго, пажљиво гледао Јевреја по имену Исус из Назарета. Он није изгледао као краљ, или мудрац, или рабин. Није имао царску раскошну одећу, ни седу косу, нити нежне руке и светлу кожу. Исус је био млад — око 30 година — са жуљевитим рукама и бронзаним теном физичког радника. Зато Андрија можда није био изненађен кад је сазнао да је он тесар. Међутим, Јован Крститељ је о том човеку рекао: „Гле, Јагње Божје!“ Дан раније, Јован је рекао нешто што још више запањује: „Он [је] Син Божји.“ Да ли је то могло да буде истина? Андрија је тог дана провео неко време слушајући Исуса. Не знамо шта је Исус рекао; знамо да су његове речи промениле Андријин живот. Пожурио је да пронађе свог брата, Симона, те је узвикнуо: „Нађосмо Месију“! (Јован 1:34-41).

2. Зашто је важно размотрити доказе с обзиром на то да ли је Исус био обећани Месија?

² Андрија и Симон (коме је Исус дао име Петар) касније су постали Исусови апостоли. Након што је више од две године био његов ученик, Петар је рекао Исусу: „Ти си Христос [Месија], Син Бога живога!“ (Матеј 16:16). Верни апостоли и ученици коначно су се показали спремни да умру за то веровање. Данас су милиони искрених људи исто тако одани. Али, на темељу којих доказа? Коначно, докази значе разлику између вере и пуке лаковерности. (Види Јеврејима 11:1.) Размотримо зато три главна низа доказа који показују да је Исус заиста био Месија.

Исусова лоза

3. Шта Еванђеља Матеја и Луке потанко описују о Исусовој лози?

³ Исусова лоза први је доказ који Хришћанска грчка писма пружају у подупирању његовог месијанства. Библија је прорекла да ће Месија доћи из породичне линије краља Давида (Псалам 132:11, 12; Исаија 11:1, 10). Матејево Еванђеље започиње: „Књига рођења Исуса Христа, сина Давидова, сина Абрахамова.“ Матеј подупире ту смелу тврдњу следећи Исусово порекло преко линије његовог поочима, Јосифа (Матеј 1:1-16). Лукино Еванђеље следи Исусову лозу преко његове законите мајке, Марије, преко Давида и Аврахама све до Адама (Лука 3:23-38).a Тако писци Еванђеља̂ темељно документују своју тврдњу да је Исус Давидов наследник, и у законском и у природном смислу.

4, 5. (а) Да ли су Исусови савременици оспорили његово порекло од Давида, и зашто је то значајно? (б) Како небиблијски извори подупиру Исусову лозу?

⁴ Чак и најскептичнији противник Исусовог месијанства не може порећи Исусову тврдњу да је Давидов син. Зашто? Постоје два разлога. Као прво, та се тврдња у Јерусалиму увелико понављала деценијама пре него што је тај град уништен 70. н. е. (Упореди Матеј 21:9; Дела апостола 4:27; 5:27, 28.) Да је та тврдња била лажна, било ко од Исусових противника — а он их је имао много — могао би доказати да је Исус превара једноставним проверавањем његове лозе у родословљима у јавним архивама.b Али, историја не бележи да је било ко оспорио Исусово порекло од краља Давида. Очигледно, та тврдња је била необорива. Несумњиво су Матеј и Лука преписали битна имена за своје извештаје директно из јавних регистара.

⁵ Као друго, ванбиблијски извори потврђују опште прихватање Исусове лозе. На пример, Талмуд бележи како рабин из четвртог века бесрамно напада Марију, Исусову мајку, да ’игра блудницу с тесарима‘; али исти одломак признаје да је „била потомак кнежева и владара“. Ранији пример је историчар из другог века Хегесип. Он је навео да су, кад је римски цар Домицијан желео да искорени све потомке Давида, неки непријатељи раних хришћана одали унуке Јуде, Исусовог полубрата, „да припадају Давидовој породици“. Ако је Јуда био познат као потомак Давида, није ли то био и Исус? Неоспорно! (Галатима 1:19; Јуда 1:1).

Месијанска пророчанства

6. Колико Хебрејска писма обилују месијанским пророчанствима?

⁶ Још један низ доказа да је Исус био Месија је испуњено пророчанство. Хебрејска писма обилују пророчанствима која се односе на Месију. У свом делу The Life and Times of Jesus the Messiah, Алфред Едершајм (Alfred Edersheim) је забележио 456 одломака из Хебрејских писама које су древни рабини сматрали месијанским. Међутим, рабини су имали многе погрешне представе о Месији; многи одломци на које су указивали уопште нису месијански. Ипак, у најмању руку, постоји мноштво пророчанстава која Исуса идентификују као Месију. (Упореди Откривење 19:10.)

7. Која су нека од пророчанстава која је Исус испунио током свог боравка на Земљи?

⁷ Међу њима су: место његовог рођења (Михеј 5:2; Лука 2:4-11); трагедија масовног убијања мале деце која се одиграла након његовог рођења (Јеремија 31:15; Матеј 2:16-18); биће позван из Египта (Осеа 11:1; Матеј 2:15); владари нација ујединиће се да га униште (Псалам 2:1, 2; Дела апостола 4:25-28); његово издавање за 30 сребрника (Захарија 11:12; Матеј 26:15); чак и начин његове смрти (Псалам 22:16, фуснота у New World Translation; Јован 19:18, 23; 20:25, 27).c

Његов долазак проречен

8. (а) Које пророчанство тачно одређује кад ће Месија доћи? (б) Која се два чиниоца морају познавати да би се разумело то пророчанство?

⁸ Усредсредимо се на само једно пророчанство. У Данијелу 9:25, Јеврејима је било речено кад ће Месија доћи. Тамо стоји: „Зато знај и разумиј: Откад изиде ријеч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе [„Месије Вође“, NW]: биће седам недјеља, и шездесет и двије недјеље“ (Даничић-Караџић). Ово пророчанство на први поглед може бити загонетно. Али, уопште узевши, оно од нас захтева да пронађемо само две информације: почетну тачку и временски размак. Да то прикажемо: ако имаш мапу која указује на благо које лежи закопано „50 аршина источно од бунара у градском парку“, можда ћеш установити да те упутства збуњују — посебно ако не знаш где се налази бунар или колико је дуг ’аршин‘. Зар не би потражио те две чињенице како би могао пронаћи благо? Па, Данијелово пророчанство готово је исто, осим што проналазимо почетно време и одмеравамо раздобље које следи.

9, 10. (а) Која је полазна тачка од које се мери 69 недеља? (б) Колико је трајало 69 недеља, и како то знамо?

⁹ Као прво, треба нам наша почетна тачка, датум кад је ’изашла реч да се Јерусалим опет сазида‘. Као следеће, треба да знамо размак од те тачке, колико је трајало тих 69 (7 плус 62) седмица. Ниједну информацију није тешко сазнати. Нехемија нам сасвим јасно говори да је реч да се око Јерусалима поново изгради зид, чиме ће град коначно бити обновљен, изашла „двадесете године краља Артаксерксеса“ (Нехемија 2:1, 5, 7, 8). Тиме наша полазна тачка постаје 455. пре н. е.d

¹⁰ Што се тиче 69 недеља, могу ли оне бити дословне недеље од седам дана? Не, јер се Месија није појавио само нешто више од годину дана након 455. пре н. е. Већина библичара и бројни преводи (укључујући јеврејски Танах у фусноти за тај стих) слажу се да су то недеље „година“. Тај концепт ’недеље година‘, или седмогодишњег периода, био је познат древним Јеврејима. Баш као што су држали сабатни дан сваког седмог дана, држали су и сабатну годину сваке седме године (Излазак 20:8-11; 23:10, 11). Зато би 69 недеља година износило 69 пута 7 година, или 483 године. Све што нам је остало да учинимо је да бројимо. Прибројавајући 483 године на 455. пре н. е., долазимо до године 29. н. е. — управо оне године кад се Исус крстио и постао mashíach, Месија! (Види „Седамдесет седмица“, Insight on the Scriptures, том 2, страна 899.)

11. Како можемо одговорити онима који кажу да је то само данашњи начин тумачења Данијеловог пророчанства?

¹¹ Неко би могао приговорити да је то само данашњи начин тумачења пророчанства како би одговарало историји. Ако је тако, зашто је народ у Исусово време очекивао да се Месија појави у то време? Хришћански историчар Лука, римски историчари Тацит и Светоније, јеврејски историчар Јосиф Флавије и јеврејски филозоф Филон сви су живели некако у то време и сведочили за то стање очекивања (Лука 3:15). Неки данашњи научници упорно тврде да је римско тлачење навело Јевреје да прижељкују и очекују Месију у то време. Зашто су онда Јевреји очекивали Месију тада пре него у време бруталног грчког прогонства вековима раније? Зашто је Тацит рекао да је „мистериозно пророчанство“ навело Јевреје да очекују да моћни владари дођу из Јудеје и „успоставе универзално царство“? Аба Хилел Силвер, у својој књизи A History of Messianic Speculation in Israel, признаје да је „Месија очекиван око друге четвртине првог века н. е.“, не због римског прогонства, већ због „популарне хронологије тог времена“, изведене делимично из књиге Данијела.

Идентификован одозго

12. Како је Јехова идентификовао Исуса као Месију?

¹² Трећа врста доказа Исусовог месијанства је сведочанство самог Бога. Према Луки 3:21, 22, након што се крстио, Исус је био помазан најсветијом и најснажнијом силом у свемиру, светим духом самог Јехове Бога. А Јехова је својим властитим гласом признао да одобрава свог Сина, Исуса. У другим двема приликама, Јехова је с неба говорио директно Исусу, показујући тиме своје одобравање: једном приликом пред тројицом Исусових апостола, а други пут пред мноштвом посматрача (Матеј 17:1-5; Јован 12:28, 29). Надаље, одозго су били послати анђели да потврде Исусов положај као Христа, или Месије (Лука 2:10, 11).

13, 14. Како је Јехова показао своје одобравање Исуса као Месије?

¹³ Јехова је показао своје одобравање свог помазаника тако што га је опуномоћио да извршава велика дела. На пример, Исус је изрекао пророчанства која су унапред потанко описала историју — од којих се нека протежу до у наше време.e Он је чинио и чуда, као што је храњење гладних мноштава и лечење болесних. Чак је ускрсавао мртве. Да ли су његови следбеници једноставно накнадно измислили приче о тим моћним поступцима? Па, Исус је многа своја чуда извршио пред сведоцима, понекад пред хиљадама људи. Чак ни Исусови непријатељи нису могли порећи да је заиста чинио те ствари (Марко 6:2; Јован 11:47). Осим тога, да су Исусови следбеници били склони измишљању таквих извештаја, зашто би онда били тако отворени кад се ради о властитим пропустима? Заиста, да ли би били спремни умрети за веру темељену на пуким митовима које су лично измислили? Не. Исусова чуда историјске су чињенице.

¹⁴ Божје сведочанство о Исусу као Месији ишло је и даље. Он се преко светог духа побринуо да докази Исусовог месијанства буду записани и да постану део књиге која се највише преводила и дистрибуирала у целој историји.

Зашто Јевреји нису прихватили Исуса?

15. (а) Колико су обимна сведочанства која Исуса идентификују као Месију? (б) Која су очекивања многе Јевреје навела да одбаце Исуса као Месију?

¹⁵ Све у свему, те три групе доказа укључују дословно стотине чињеница које Исуса идентификују као Месију. Зар то није довољно? Замисли да подносиш молбу за возачку дозволу или кредитну картицу и да ти је речено да три доказа идентификације нису довољна — мораш донети стотине. Како неразумно! Зато је сасвим сигурно да је Исус у Библији обимно идентификован. Ипак, зашто су многи чланови Исусовог властитог народа порицали све те доказе да је он Месија? Зато што доказ, ма како да је важан за истинску веру, не гарантује веру. Нажалост, многи верују оно што желе веровати, чак упркос надмашујућим доказима. С обзиром на Месију, већина Јевреја имала је веома одређене идеје о томе што су желели. Желели су политичког месију, онога ко би окончао римско тлачење и обновио Израел до славе која би у материјалистичком погледу одговарала слави Соломоновог времена. Како су стога могли прихватити тог понизног тесаревог сина, тог Назарећанина који није показао занимање за политику или богатство? Како је поготово могао бити Месија након што је патио и срамотно умро на мученичком стубу?

16. Зашто је требало да Исусови следбеници прилагоде своја очекивања с обзиром на Месију?

¹⁶ Исусови властити ученици били су сметени његовом смрћу. Након његовог славног ускрсења, они су се очито надали да ће одмах „повратити краљевство Израелово“ (Дела апостола 1:6). Али, нису одбацили Исуса као Месију само зато што се та лична нада није остварила. Исказали су веру у њега на темељу обилних доказа који су им стајали на располагању, тако да је њихово разумевање постепено расло; мистерије су биле разјашњене. Увидели су да Месија током свог кратког века као човек на Земљи није могао испунити сва пророчанства која се односе на њега. Па, једно пророчанство говори о његовом понизном доласку, јашући на младом магарету, док друго говори о његовом доласку у слави на облацима! Како су оба могла бити истинита? Очигледно ће требати да дође други пут (Данијел 7:13; Захарија 9:9).

Зашто је требало да Месија умре

17. Како је Данијелово пророчанство разјаснило да ће Месија требати да умре, и због чега ће умрети?

¹⁷ Надаље, месијанска пророчанства су разјаснила да је требало да Месија умре. На пример, то исто пророчанство које је прорекло када ће Месија доћи прорекло је у следећем стиху: „А после те шездесет и две недеље [које су уследиле након седам недеља] биће погубљен“ (Данијел 9:26). Хебрејска реч karáth која је овде употребљена за „погубљен“ иста је реч која је употребљена за смртну казну под Мојсијевим Законом. Без сумње требало је да Месија умре. Зашто? Стих 24 пружа нам одговор: „Да се сврши отпад и да се очисти безакоње [„начини помирење за преступак“, NW], да се доведе вечна правда“. Јевреји су добро знали да само жртва, смрт, може начинити помирење за преступак (Левитик 17:11; упореди Јеврејима 9:22).

18. (а) Како 53. поглавље Исаије показује да Месија мора патити и умрети? (б) Који се наизгледан парадокс јавља у том пророчанству?

¹⁸ Исаија у 53. поглављу говори о Месији као посебном Јеховином Слузи који ће, да би покрио грехе других, требати да пати и умре. Стих 5 каже: „За наше грехе рањен за наше безакоње сломљен“. Исто пророчанство, након што нам каже да тај Месија мора умрети као ’жртва за грех‘, открива да ће управо Он ’продужити дане своје, и дело ће Господње цветати у рукама његовим‘ (Стих 10). Зар није то парадокс? Како је Месија могао умрети, а затим ’продужити дане своје‘? Како је могао бити принесен као жртва и након тога учинити да ’дело Господње цвета у рукама његовим‘? Заиста, како је могао умрети и остати мртав а да не испуни најважнија пророчанства о себи, наиме, да ће владати заувек као Краљ и донети мир и срећу целом свету? (Исаија 9:6, 7).

19. Како Исусово ускрсење усклађује наизглед противречна пророчанства о Месији?

¹⁹ Тај наизгледни парадокс био је решен једноставним, спектакуларним чудом. Исус је ускрснуо. Стотине искрених Јевреја били су очевици те славне реалности (1. Коринћанима 15:6). Апостол Павле је касније писао: „Он [Исус Христ], пошто принесе само једну жртву с[з]а грехе, седе за свагда с десне стране Бога, чекајући сад док се положе непријатељи његови за подножје ногама његовим“ (Јеврејима 10:10, 12, 13). Да, након што је Исус ускрснуо у небески живот и након раздобља ’чекања‘, он ће коначно бити устоличен као Краљ и наступиће против непријатеља свог Оца, Јехове. У својој улози небеског Краља, Исус Месија утиче на живот сваке особе која данас живи. На који начин? То ће размотрити наш следећи чланак.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Зашто треба истражити доказе с обзиром на то да ли је Исус обећани Месија?

◻ Како Исусова лоза подупире његово месијанство?

◻ Како библијска пророчанства помажу у доказивању да је Исус био Месија?

◻ На које је начине Јехова лично потврдио Исусов идентитет као Месије?

◻ Зашто је тако много Јевреја одбацило Исуса као Месију, и зашто су ти разлози били неосновани?

[Слика на 12. страни]

Свако од Исусових многих чуда пружило је даљњи доказ његовог месијанства