Старешине — исправљајте друге у духу благости
СРЦЕ правог хришћанина може се упоредити с духовним вртом који доноси добар плод. У њему обично успева љубав, радост, мир, дуготрпљивост, доброхотност, доброта, вера, благост и самосавладавање. А зашто да не? Напокон, то су плодови светог духа који Јехова Бог даје својим преданим слугама (Галатима 5:22, 23). Али, сваки хришћанин који жели одржавати тај врт свога срца као место које је угодно његовом небеском Оцу, мора водити одлучну, сталну борбу против непожељног плода наслеђеног греха (Римљанима 5:5, 12).
Повремено почиње нешто непожељно да расте у несавршеном срцу Богу одане особе. Он или она можда имају изврсну духовну прошлост. Али, онда се појави неки проблем, који је можда настао због нездравог дружења или немудре одлуке. Како могу скупштинске старешине духовно да помогну таквој особи?
Апостолски савет
Док помажу хришћанину који је учинио погрешку, старешине треба да следе савет апостола Павла: „Браћо, ако који човек и учини какав погрешан корак пре него што је тога свестан, ви који имате духовне способности покушајте таквог човека исправити у духу благости, пазећи сваки на себе, да и ти не будеш искушан“ (Галатима 6:1, NW). Кад сухришћанин учини „какав погрешан корак пре него што је тога свестан“, старешине су одговорне да му пруже помоћ што је пре могуће.
Павле говори о ’човеку‘ који чини погрешан корак. Међутим, грчка реч (антропос) која се овде користи може се односити и на мушкарца и на жену. А шта значи „исправити“ особу? Тај грчки израз (катартизо) значи „довести у исправно стање“. Иста реч је употребљена за поправљање мрежа (Матеј 4:21). Такође се примењује за намештање нечијег сломљеног уда. Лекар то чини пажљиво како би спречио да свом пацијенту нанесе непотребну бол. Помагати брату или сестри да исправе своје духовно стање исто тако захтева обзир, тактичност и саосећање.
Старешине сведоче о властитој духовности испољавајући дух благости кад покушавају да исправе особу. Несумњиво би Исус, који је благе нарави, у таквој ситуацији поступао благо (Матеј 11:29). Старешине ту особину треба да показују према Јеховином слузи који је учинио погрешан корак, јер се и њима самима може догодити да упадну у грех, супротно намерама њиховог срца. То би се могло догодити у будућности ако се већ није догодило у прошлости.
Ти духовно оспособљени мужеви треба с љубављу да ’носе бремена‘ својих суобожавалаца. Заиста, старешине од срца желе помоћи брату или сестри да се боре против Сатане, искушења, слабости тела и укорењених греха. То је сигурно један од начина како хришћански надгледници могу ’испунити закон Христов‘ (Галатима 6:2).
Мужеви с истински духовним способностима су понизни, свесни да, „ако ко мисли да је нешто, а није ништа, тај себе обмањује“ (Галатима 6:3). Колико год напорно старешине покушавају да чине оно што је исправно и корисно, ипак неће моћи да достигну савршеног и љубазно саосећајног Сина Божјег, Исуса Христа. Али, то није разлог да не чине све што могу.
Старешине знају да би било погрешно јавно прекорити суверника на охол, лицемеран начин! Исус то сигурно не би учинио. Па, он је положио свој живот не само за своје пријатеље него чак и за своје непријатеље! Старешине настоје да показују сличну љубав кад покушавају да помогну браћи или сестрама који су у тешкоћама и да их доведу ближе свом небеском Оцу и његовим праведним мерилима. Који су неки кораци који ће помоћи старешинама да исправе своје суобожаваоце?
Неки корисни кораци
Ослоните се у молитви на Јехову док говорите и поступате на благ начин. Исус је био благе нарави, интензивно се молио свом небеском Оцу за вођство и увек је чинио оно што је Њему било угодно (Матеј 21:5; Јован 8:29). Старешине треба да чине то исто док покушавају да исправе особу која је учинила неки погрешан корак. Као потпастир благе нарави, старешина ће својим говором храбрити и изграђивати, не застрашивати. За време разговора покушаће да створи атмосферу у којој ће се хришћанин којему је потребна помоћ осећати што је могуће слободније у изражавању својих мисли. Искрена почетна молитва биће у ту сврху од велике помоћи. Особа која добија савет дат у благости спремније ће отворити своје срце ако зна да саветник, попут Исуса, жели чинити оно што је угодно Богу. Закључна молитва је одговарајућа да би у појединца утиснула потребу да примени савет који је дат на такав благи начин пун љубави.
Након молитве изреците искрену похвалу. Она се може односити на добре особине појединца као што је доброхотност, поузданост или марљивост. Може се споменути његова или њена верна служба Јехови у прошлости, можда вишегодишњег периода. На тај начин показујемо да се занимамо за особу и да смо обзирни попут Христа. Исус је своју поруку скупштини у Тијатири започео похвалом, рекавши: „Знам дела твоја, и љубав, и веру, и службу твоју верну, и истрајност твоју, и последња дела твоја, многобројнија од првих“ (Откривење 2:19). Те су речи увериле чланове скупштине да је Исус био свестан доброг посла који чине. Иако је скупштина имала своје мане — допуштала је утицај ’Језабеле‘ — у другим је погледима чинила добро, а Исус је желео да та браћа и сестре знају да њихова ревна активност није остала незапажена (Откривење 2:20). На сличан начин старешине треба да похвале тамо где је то на месту.
Немојте погрешан корак сматрати озбиљнијим него што то околности захтевају. Старешине морају штитити Божје стадо и држати његову организацију чистом. Међутим, неке погрешне духовне кораке који захтевају одлучан савет могу дискретно решавати један или двојица старешина без правног саслушања. У многим је случајевима људска слабост а не злоћа разлог за погрешан корак хришћанина. Старешине треба самилосно да поступају са стадом и да мисле на следеће: „Јер ће ономе бити суд без милосрђа који није био милосрдан. Милосрђе има већу славу од суђења“ (Јаков 2:13; Дела апостола 20:28-30). Уместо да преувеличавају ствари, старешине треба с покајничким суверницима да поступају на благ начин, као што то чини наш саосећајан и милосрдан Бог, Јехова (Ефесцима 4:32).
Покажите разумевање за факторе који су можда довели до погрешног корака. Старешине треба пажљиво да слушају док њихов суверник слободно изражава што му је у срцу. Будући да ’Бог не одбацује скрушена и смерна срца‘, не треба то да чине ни они (Псалам 51:19). Можда је узрок проблема недостатак емоционалне подршке од стране брачног друга. Тешка и дуготрајна душевна депресија можда је поткопала нечију уобичајену емоционалну снагу или је изузетно отежала доношење мудрих одлука. Старешине пуни љубави узеће такве чиниоце у обзир, јер је Павле, иако је опоменуо своју браћу да ’опомињу неуредне‘, такође нагласио: „Утешавајте малодушне, подржавајте слабе, будите према свакоме устрпљиви“ (1. Солуњанима 5:14). Премда старешине не смеју да ослабе снагу Божјих праведних мерила, треба да узму у обзир олакшавајуће околности, баш као што то чини и Бог (Псалам 103:10-14; 130:3).
Избегавајте да поткопавате самопоштовање сухришћана. Никад не желимо било ког брата или сестру да лишимо достојанства или да оставимо утисак да су безвредни. Уместо тога, уверавање да имамо поверења у њихове хришћанске особине и њихову љубав према Богу охрабриће дотичне да исправе погрешку. Вероватно су Коринћани били подстакнути на великодушност када им је Павле причао да се пред другима дичио с обзиром на њихову „добру вољу“ и „ревност“ (2. Коринћанима 9:1-3).
Покажите да се проблем може савладати поуздањем у Јехову. Да, искрено покушајте помоћи особи да увиди да ће јој поуздање у Бога и примењивање савета из Његове речи помоћи да постигне потребно исправљање. Да би се то постигло, наше се изјаве морају темељити на Писмима и публикацијама које се темеље на Библији. Наш циљ је двоструки: (1) да помогнемо ономе коме је потребна помоћ да схвати и разуме Јеховино гледиште и (2) да покажемо особи како је у извесној мери превидела или пропустила да следи та божанска упутства.
Повежите савет из Писма с доброхотним али ипак умесним питањима. То може бити врло ефикасно у достизању срца. Јехова се преко свог пророка Малахије послужио питањем како би свом народу показао да су скренули с пута. „Може ли човек Бога преварити?“ питао је, додајући: „Јер ви мене варате“ (Малахија 3:8). Пропуст Израела да доприноси десети део свог урода, као што је то захтевао Мојсијев закон, био је попут варања Јехове. Да би поправили ситуацију, требало је да Израелци изврше своје дужности према чистом обожавању с вером да ће их Бог богато благословити. Помоћу промишљених питања која подстичу на размишљање, и старешине могу нагласити важност тога да чињење онога што је данас исправно укључује да се уздамо у Јехову и да му будемо послушни (Малахија 3:10). Преношење те мисли у срце увелико ће помоћи при помагању нашој браћи да ’правим стазама иду ногама својим‘ (Јеврејима 12:13).
Нагласите користи прихватања савета. Ефикасан савет укључује и скретање пажње на последице слеђења неисправног пута и подсећање на користи које произилазе из исправљања ствари. Исус је, након правовременог упозорења, уверио оне у духовно равнодушној скупштини у Лаодикеји да ће се, ако се покају због свог пређашњег начина живота и постану ревни ученици, радовати изванредним предностима, укључујући изглед владања с њим на небесима (Откривење 3:14-21).
Интересујте се за то да ли је савет примењен. Као што добар лекар повремено проверава да ли је кост коју је наместио још увек на свом месту, тако и старешине треба да покушају установити примењује ли се библијски савет. Могу се питати: Да ли је потребна даљња помоћ? Треба ли се савет поновити, можда на другачији начин? Исус је морао увек изнова саветовати своје ученике с обзиром на потребу за понизношћу. Кроз прилично дуг временски период покушавао је стрпљиво да исправи њихово размишљање помоћу савета, илустрација и зорног поучавања (Матеј 20:20-28; Марко 9:33-37; Лука 22:24-27; Јован 13:5-17). На сличан начин могу старешине помоћи да се обезбеди потпуно исправљање брата или сестре тако што брину да се наставе библијски разговори намењени за напредовање особе ка потпуном духовном здрављу.
Похвалите за свако поправљање. Ако онај који је учинио погрешан корак искрено настоји да примени библијски савет, срдачно га похвали. То ће појачати првобитни савет и вероватно ће га охрабрити на даљње поправљање. Павле је у свом првом писму Коринћанима морао дати строг савет у вези с неколико ствари. Убрзо након што је Тит обавестио апостола о изврсном одазиву на његово писмо, Павле им је писао да их похвали. „Сад се радујем“, рекао је, „не зато што сте били жалосни, него што се ожалостисте на покајање; јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете“ (2. Коринћанима 7:9).
Разлог за радовање
Да, Павле се радовао кад је чуо да је његов савет помогао Коринћанима. Слично томе, данашње старешине јако се радују кад се суобожавалац опорави од погрешног корака зато што је повољно реаговао на њихову помоћ пуну љубави. Заиста, могу имати задовољство у помагању покајничком хришћанину да искорени трновит коров греха из свог срца како би у њему могао у изобиљу успевати божански плод.
Ако старешинама пође за руком да исправе особу која је учинила неки погрешан корак, он или она могу се вратити с пута који би духовно био потпуно погубан. (Упореди Јаков 5:19, 20.) Особа која прима такву помоћ треба да изрази захвалност Јехови Богу. Речи истинског цењења за помоћ пуну љубави, саосећање и разумевање старешина биле би такође на месту. И кад је духовно опорављање завршено, сви који су у томе имали учешћа могу се радовати да је исправљање уследило у духу благости.