Борити се против стиска греха на пало тело

„Тело смера к смрти, а Дух смера животу и миру“ (РИМЉАНИМА 8:6, Ча).

1. За коју су сврху били створени људи?

„БОГ створи човека по обличју своме; по обличју Божјему створи га; створи човека и жену“ (Постање 1:27). Обличје је одраз неког предмета или извора. Дакле, људи су били створени да буду одраз Божје славе. Показујући божанске особине — као што је љубав, доброта, правда, и духовност — у свим својим настојањима, они доносе хвалу и част Створитељу, као и срећу и задовољство самима себи (1. Коринћанима 11:7; 1. Петрова 2:12).

2. Како је први људски пар промашио циљ?

² Први људски пар, створен у савршености, био је добро опремљен за ту улогу. Попут огледала̂ полираних до високог сјаја, они су били способни да одражавају Божју славу с блиставошћу и верношћу. Међутим, они су дозволили да тај високи сјај потамни кад су намерно изабрали да не слушају свог Створитеља и Бога (Постање 3:6). Након тога, они више нису могли да савршено одражавају Божју славу. Они су изгубли Божју славу, промашивши сврху с којом су били створени по Божјем обличју. Другим речима, они су сагрешили.a

3. Каква је права природа греха?

³ То нам помаже да разумемо праву природу греха, што нарушава човеково одражавање Божје слике и славе. Грех човека чини несветим, то јест, нечистим и потамнелим у духовном и моралном смислу. Цело човечанство, као потомци Адама и Еве, рођено је у том помућеном и нечистом стању, не успевајући да испуни оно што Бог очекује од њих као своје деце. И какав је исход? Библија објашњава: „Као што по једном човеку дође на свет грех и по греху смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише“ (Римљанима 5:12; упореди Исаија 64:6).

Стисак греха на пало тело

4-6. (а) Како данас већина људи гледа на грех? (б) Какав је исход савремених гледишта на грех?

⁴ Већина људи данас не мисли о себи као нечистима, потамнелима, или грешнима. У ствари, грех, као реч, практично је ишчезао из речника већине људи. Они ће можда говорити о грешкама, непромишљеностима и лошим просуђивањима. Али грех? Ма какви! Чак и за оне који још увек тврде да верују у Бога, „Божје науке сачињавају скуп моралних веровања уместо моралистички кодекс, ’10 предлога‘ уместо 10 заповести“, примећује А. Волф (Wolfe), професор социологије.

⁵ Какав је исход таквог начина размишљања? Порицање, или у најмању руку занемаривање, реалности греха. То је створило генерацију људи са страшно искривљеним осећајем за исправно и погрешно, који се осећају слободни да постављају властита мерила понашања и не осећају се одговорни никоме за било шта што изаберу да учине. За такве људе, не осећати се кривим једини је критеријум у просуђивању да ли је неки начин поступања исправан или није (Пословице 30:12, 13; упореди Деутероном 32:5, 20).

⁶ На пример, у једној телевизијској контакт-емисији, млади су били позвани да изразе своја гледишта о такозваних седам смртних греха.b „Понос није грех“, изјавио је један учесник. „Треба да имаш добро мишљење о себи.“ С обзиром на лењост, једна друга учесница је рекла: „Понекад је добро бити такав... Понекад је добро да се опустиш и уживаш сам са собом.“ Чак је и водитељ пружио следећи кратак коментар: ’Седам смртних греха нису зла дела већ, уместо тога, универзални људски импулси који могу сметати и бити пуни уживања.‘ Да, с грехом је отишло и осећање кривице, јер, коначно, кривица је управо супротно од доброг расположења (Ефесцима 4:17-19).

7. Према Библији, како грех утиче на људе?

⁷ У оштрој супротности са свиме тиме, Библија јасно наводи: „Јер су сви сагрешили и лишени су славе Божје“ (Римљанима 3:23). Чак је и апостол Павле признао: „Јер знам да добро не пребива у мени, то јест у пу̏ти мојој. Вољу имам у себи, али не и моћ да учиним оно што је добро. Јер не чиним добро што хоћу него зло што нећу чиним“ (Римљанима 7:18, 19). Павле се овде није препуштао самосажаљењу. Уместо тога, зато што је у потпуности увиђао у коликој мери је човечанство изгубило Божју славу, он је био болно свестан стиска греха на пало тело. „Ја несрећни човек!“ изјавио је он. „Ко ће ме избавити из тела ове смрти?“ (Римљанима 7:24).

8. Која питања треба да поставимо себи? Зашто?

⁸ Какво је твоје гледиште о тој ствари? Ти можда признајеш да си као потомак Адама, као и свако други, несавршен. Али, како то спознање утиче на твоје размишљање и твој начин живота? Да ли то прихваташ као животну чињеницу и једноставно идеш даље чинећи оно што долази природно? Или улажеш стални напор да се бориш против стиска греха на пало тело, настојећи да што је могуће сјајније одражаваш Божју славу у свему што радиш? Сви ми треба да озбиљно размишљамо о томе с обзиром на оно што је Павле рекао: „Који се, наиме, држе тела, мисле на оно што је везано за тело, а који се држе Духа, мисле на оно што припада Духу. Јер тело смера к смрти, а Дух смера животу и миру“ (Римљанима 8:5, 6, Ча).

Смерање тела

9. Зашто „тело смера к смрти“?

⁹ Шта је Павле мислио кад је рекао да „тело смера к смрти“? Израз „тело“ често се у Библији користи да означи човека у његовом несавршеном стању, ’зачетог у греху‘ као потомка бунтовног Адама (Псалам 51:7 [51:5, ДК]; Јоб 14:4). Тако је Павле опомињао хришћане да не мисле о грешним склоностима, импулсима, и жељама несавршеног, палог тела. А зашто не? Павле нам је на другом месту рекао шта су дела тела и затим је додао упозорење: „Они који то чине, неће наследити краљевства Божјега“ (Галатима 5:19-21).

10. Шта се подразумева под ’смерањем‘?

¹⁰ Али, зар не постоји велика разлика између смерања ка нечему и чињења тога? Истина, размишљање о нечему не доводи увек до тога да се то и уради. Међутим, смерање је више од само неке пролазне мисли. Реч коју је Павле употребио је фронема на грчком, и она означава „начин размишљања, (скуп) мисли... циљ, аспирацију, тежњу“. Према томе, ’смерање тела‘ значи да жеље палог тела контролишу, поседују, воде особу и доминирају њом (1. Јованова 2:16).

11. Како је Каин смерао телесно, и каква је била последица?

¹¹ Та мисао је добро илустрована путем који је Каин следио. Кад је у Каиновом срцу порасла љубомора и гнев, Јехова Бог га је упозорио: „Што се срдиш и зашто ти је лице намрштено? Ако добро чиниш исправићеш лице своје, али ако зло чиниш, то грех са твог прага вреба и жудња је његова на тебе окренута; али ти треба да га савладаш“ (Постање 4:6, 7). Пред Каином је стајао избор. Да ли ће ’чинити добро‘, то јест, усмерити своје мисли, циљ, и аспирацију на нешто добро? Или ће наставити да смера телесно и усресредити своје мисли на лоше склоности које су се притајиле у његовом срцу? Као што је Јехова објаснио, грех је ’вребао на прагу‘, чекајући да се окоми на Каина и прогута га ако он то буде дозволио. Уместо да се бори и ’савлада‘ своју телесну жељу, Каин јој је дозволио да она доминира њиме — с катастрофалном последицом.

12. Шта треба да радимо како не бисмо пошли „путем Каиновим“?

¹² Шта је с нама данас? Ми сигурно не желимо да идемо „путем Каиновим“, као што се Јуда жалио с обзиром на извесне појединце међу хришћанима првог века (Јуда 11). Ми никада не смемо рационализирати и мислити да мало препуштања или узете слободе ту и тамо није штетно. Управо супротно, треба да будемо будни да препознамо сваки безбожни и искварујући утицај који је можда ушао у наше срце и мисли и брзо га уклањати пре него што ухвати корен. Борба против стиска греха на пало тело почиње изнутра (Марко 7:21).

13. Како особа може бити ’намамљена њеном жудњом‘?

¹³ На пример, ти можеш на тренутак видети неку шокантну или језиву сцену или посебно сугестиван или еротски лик. То би могла да буде нека слика у књизи или часопису, сцена у филму или на телевизијском екрану, реклама на неком паноу, или чак ситуација у стварном животу. То само по себи не мора бити алармантно, пошто може да се догоди — и догађа се. Међутим, тај лик или сцена, иако можда траје само неколико секунди, лако може да се задржи у мислима и изрони на површину с времена на време. Шта радиш кад се то догоди? Да ли одмах предузимаш акцију да се бориш против те мисли и избациш је из свог разума? Или јој дозвољаваш да остаје у твом разуму, можда проживљавајући то искуство сваки пут кад се појави та мисао? Радити ово задње значи ризиковати да се покрене ланац догађаја који је описао Јаков: „Свакога искушава његова жудња, кад га она вуче и мами. Тада, затрудневши, жудња рађа грех, а грех, кад је почињен, рађа смрт.“ Зато је Павле рекао: „Тело смера к смрти“ (Јаков 1:14, 15; Римљанима 8:6, Ча).

14. С чиме се свакодневно суочавамо, и како треба да реагујемо?

¹⁴ Пошто живимо у свету у коме се велича сексуални неморал, насиље и материјализам — што се отворено и слободно приказује у књигама, часописима, филмовима, телевизијским емисијама, и популарној музици — ми смо сваки дан практично бомбардовани погрешним мислима и идејама. Каква је твоја реакција? Да ли те све то развесељава и забавља? Или да ли се осећаш попут праведног Лота, „кога је мучио разуздани живот безаконика... мучио [је] своју праведну душу из дана у дан њиховим безаконим делима“? (2. Петрова 2:7, 8, Ча). Да бисмо успели у борби против стиска греха на пало тело, ми треба да будемо одлучни да чинимо оно што је чинио псалмиста: „Нећу ништа зла пред очи своје метнути; јер ја мрзим на дела грешника и она неће за мене прионути“ (Псалам 101:3).

Смерање духа

15. Какву помоћ имамо у борби против стиска греха на нас?

¹⁵ Нешто што нам може помоћи да се боримо против стиска греха на пало тело јесте оно што Павле надаље каже: „Дух смера животу и миру“ (Римљанима 8:6, Ча). И зато, уместо да нама доминира тело, морамо дозволити да наше мисли дођу под утицај духа и напредовати у стварима духа. Које су то ствари? У Филипљанима 4:8, Павле наводи једну листу тих ствари: „У осталом, браћо моја, што је год истинито, што је год часно, што је год праведно, што је год чисто, што је год љубазно, што год заслужује признање и што је крепосно и вредно хвале, то мислите.“ Погледајмо поближе оно о чему треба стално да мислимо како бисмо то боље разумели.

16. На које особине нас Павле охрабрује да ’мислимо‘ и шта свака од њих укључује?

¹⁶ Пре свега, Павле је набројао осам моралних особина и сваку је почео речима „што је год“. Тај израз указује да хришћани нису ограничени да стално размишљају само о библијским или доктринарним стварима. Постоји широко подручје тема или предмета на које можемо усмерити своје мисли. Али, важна ствар јесте да оне морају удовољавати мерилу моралних особина које је Павле поближе означио. Свака категорија онога „што“ је навео Павле заслужује нашу пажњу. Осмотримо их једну по једну.

◻ „Истинито“ укључује више од тога да нешто буде само право или криво. То значи да буде истинско, исправно, и поуздано, нешто што је стварно, а не што само пружа изглед да је такво (1. Тимотеју 6:20).

◻ „Часно“ указује на ствари које су достојанствене и пуне поштовања. То изазива осећање поштовања, нешто што је узвишено, племенито, и честито уместо да је вулгарно и ниско.

◻ „Праведно“ значи да удовољава Божјем мерилу, а не човечјем. Светски људи окупирају своје мисли неправедним плановима, али ми треба да мислимо о стварима које су праведне у Божјим очима и да се радујемо таквим стварима. (Упореди Псалам 26:4; Амос 8:4-6.)

◻ „Чисто“ значи чисто и свето не само у понашању (сексуалном или другачијем) већ и у мисли и мотиву. „Мудрост одозго је најпре чиста“, каже Јаков. Исус, који је био „чист“, савршен је Пример за нас о коме треба да размишљамо (Јаков 3:17; 1. Јованова 3:3).

◻ „Љубазно“ је оно што подстиче и надахњује љубав у другима. Ми треба да „један другога подстичемо на љубав и добра дела“, уместо да своје мисли усмеравамо на ствари које изазивају мржњу, огорченост, и такмичење (Јеврејима 10:24).

◻ „Заслужује признање“ значи не само да је нешто „часно“ или „на добром гласу“ већ и, у активном смислу, да је изграђивачко и похвално. Ми усмеравамо своје мисли на ствари које су здраве и изграђивачке уместо понижавајуће и увредљиве (Ефесцима 4:29).

◻ ’Крепост‘ у основи значи „доброта“ или „морална врлина“, али она може значити врлину било које врсте. Зато можемо ценити вредне особине, заслуге, и достигнућа других у складу с Божјим мерилом.

◻ Ствари ’вредне хвале‘ заиста су такве ако хвала долази од Бога или ауторитета који он исправно признаје (1. Коринћанима 4:5; 1. Петрова 2:14).

Обећање живота и мира

17. Какви су благослови последица ’смерања духа‘?

¹⁷ Кад следимо Павлов савет и ’то мислимо‘, ми ћемо успети у ’смерању духа‘. Резултат није само благослов живота, то јест, вечни живот у обећаном новом свету, већ и мир (Римљанима 8:6, Ча). Зашто? Зато што су наше мисли заштићене од злог утицаја телесних ствари, и на нас више не утиче у тако великој мери болна борба између тела и духа како ју је описао Павле. Одупирући се утицају тела, ми такође стичемо мир с Богом ’зато што је смерање тела непријатељство према Богу‘ (Римљанима 7:21-24; 8:7, Ча).

18. Какву битку Сатана води, и како ми можемо бити победници?

¹⁸ Сатана и његови заступници чине све што могу да потамне наше одражавање Божје славе. Они покушавају да стекну контролу над нашим мислима бомбардујући их телесним жељама, знајући да ће то коначно довести до непријатељства с Богом и до смрти. Али, ми можемо изаћи као победници у тој бици. Попут Павла, и ми можемо објавити: „Нека је хвала Богу по Исусу Христу“ што нам пружа средства да се боримо против стиска греха на пало тело (Римљанима 7:25).

[Фусноте]

Да ли можеш објаснити?

◻ Шта је грех, и како он може развити стисак на пало тело?

◻ Како се можемо борити против ’смерања тела‘?

◻ Шта можемо учинити да унапређујемо ’смерање духа‘?

◻ Како ’смерање духа‘ доноси живот и мир?

[Слика на 15. страни]

Каин је дозволио да телесне склоности доминирају њиме на његову властиту пропаст

[Слике на 16. страни]

Смерање духа значи живот и мир