Шта каже Библија

Кад почиње људски живот?

ДАН 21. септембар 1989. године био је неуобичајен дан за 5. судски округ државе Тенеси, САД. Тог је дана окружни суд проследио мишљење о спору у вези бриге над 7 замрзнутих људских ембриона. Суд је требао да одлучи ком разведеном родитељу да да̂ право да чува ембрионе. Као последица тога, нужно се намеће питање: Јесу ли ембриони власништво или људска бића?

Професор Жером Лежен, светски познат генетичар из Париза, пред судом је потврдио да сваки човек има јединствен почетак управо у тренутку зачећа, и да ”оног трена кад је зачет, он постаје човек“. Другим речима, како је изјавио на суду, ембрион је од свог почетка у троћелијском стадијуму (зиготи) ”сићушно људско биће“! (Наглашено од нас.)

Кад су га питали да ли тиме потврђује да зигот има једнака права као и човек, доктор Лежен је одговорио: ”Нисам то рекао јер нисам у позицији да тако нешто знам. Кажем да је зигот људско биће, а на правди је да пресуди када људско биће има једнака права као и други. . . Ако ме као генетичара питате да ли је то људско биће човек, рећи ћу вам да је то људско биће, јер је биће и јер је људско.“

Наводимо три главна закључка суда темељена на непобитном сведочанству доктора Лежена:

◻ ”После оплодње ћелије људског ембриона се разликују, јединствене су и специјализоване до највишег степена својеврсности.“

◻ ”Људски ембрион није власништво.“

◻ ”Људски живот почиње зачећем.“

Слаже ли се то с оним што Библија каже о почетку људског живота?

Живот почиње зачећем

Јехова Бог је ”извор живота“ и ”по њему имамо живот и крећемо се и постојимо“ (Псалам 36:9; Дела апостолска 17:28). Када према Створитељевој речи започиње живот? Он сматра живот детета драгоценим и у врло раном стадијуму развоја после зачећа. Више од 3 000 година пре споменуте судске одлуке, инспирисао је свог пророка Давида да запише:

”Заштитио си ме у утроби материној. Славићу те, јер сам на страхопоштовања вредан начин дивно створен. Твоја су дела чудесна и моја то душа јако добро зна. Кости моје нису ти биле сакривене кад сам у тајности створен [у материци], кад сам саткан [односи се на вене и артерије које су извезене по телу као обојена влакна тканине] у најдубљим деловима земље [поетски опис таме у материци]. Очи су ти виделе чак мој заметак и у твојој су књизи сви његови делови записани“ (Псалам 139:13-16).

Од тренутка зачећа развој живота прецизно следи један образац, као да следи упутства разложена у једној књизи, врло опсежној књизи. ”Количину информација унутар зигота“, каже др Лежен, ”када би је срочили и убацили у компјутер са наредбом да израчуна шта ће се догодити у следећем кораку, та количина информација је тако велика да је нико не може измерити.“

Живот нерођеног детета је драгоцен

Нерођено дете у развоју унутар материце нешто је далеко више него само гомила ткива. Оно има велику вредност и зато је Бог одредио да особа која озледи нерођено дете мора сносити одговорност. Његов закон у 2. Мојсијевој 21:22, 23 упозорава: ”У случају да се људи побију и заиста озледе трудну жену и њена деца изађу из ње, али се не догоди ниједна смртна незгода, неизоставно му треба наметнути накнаду штете према ономе што на њега наметне власник жене, и то ће дати преко судија. Али, ако се догоди смртна незгода, даћеш душу за душу.“

Неки преводи Библије горње речи закона приказују као да се односе првенствено на живот жене. Међутим, изворни хебрејски текст усмерава пажњу на смртну незгоду било мајке или детета.a Зато хотимично изазван побачај, само да се избегне рађање нежељеног детета, представља намерно одузимање људског живота.

Неки кажу да људски ембрион још увек не представља људски живот, јер не може да се одржи ван материце. То је празно закључивање. Нема сумње да је новорођено дете — старо свега минут — човек. Ако бисмо то дете оставили голо негде вани, како дуго би живело? Оно је крајње беспомоћно и, као ембрион или фетус, неспособно да се одржи. Новорођеном детету треба дом, топлина, треба га нахранити, потребна му је помоћ коју једино одрасла особа, мајка, може да пружи.

Према томе, споменуто правно гледиште у складу је с библијским, према ком људски живот започиње зачећем. Живот нерођеног детета није нешто безначајно чега једноствно по жељи можемо да се отарасимо као неприкладног страног предмета. Људски живот је свет, не само након што је изашао из материце, него и док је још у њој.

[Фуснота]

[Извор слике на 14. страни]

Windsor Castle, Royal Library. @1970 Her Majesty The Queen