Древни Вавилон је постао „драгуљ краљевстава“ (Исаија 13:19, The New American Bible). Тај пространи град био је стратешки смештен на трговачком путу од Персијског залива до Средоземног мора, служећи као трговачки депо и за копнену и за поморску трговину између Истока и Запада.

У седмом веку пре н. е., Вавилон је био на изглед неосвојива престоница Вавилонског Царства. Тај град је опкорачивао реку Еуфрат, а воде те реке коришћене су за формирање широког, дубоког одбрамбеног јарка и мреже канала. Осим тога, град је био заштићен масивним системом дуплих зидова, уз потпору бројних одбрамбених кула. Није чудо што су се његови становници осећали сигурно.

Па ипак, у осмом веку пре н. е., пре него што се Вавилон уздигао до врхунца своје славе, пророк Исаија је прорекао да ће Вавилон бити ’ометен метлом погибли‘ (Исаија 13:19; 14:22, 23). Исаија је такође описао и сам начин на који ће Вавилон пасти. Нападачи ће ’исушити‘ његове реке — извор његове одбране у облику одбрамбеног јарка — што ће град учинити рањивим. Исаија је чак пружио и име освајача — „Кир“, велики персијски краљ, ’пред којим ће врата бити отворена, да не буду више затворена‘ (Исаија 44:27-45:2).

„Неће више нико живети у њему“

Шта ће бити с Вавилоном после његовог пада? Исаија је прорекао: „Неће више нико живети у њему неће више бити у њему народа, нити ће ту шатор свој Арапин распети, нити ће онуда пландоват пастири“ (Исаија 13:20). Могло је изгледати чудно, најблаже речено, предсказати да ће један такав повољно лоциран град постати трајно ненастањен. Да ли су Исаијине речи могле бити написане након што је он посматрао опустошен Вавилон?

После Кировог заузимања, настањени Вавилон — чак и ако уназађен — трајао је вековима. Сети се да Свици с Мртвог мора укључују један примерак комплетне Исаијине књиге која потиче из другог века пре н. е. Негде у исто време кад је тај свитак био преписиван, Парти су преузели контролу над Вавилоном. У првом веку н. е., у Вавилону је постојало једно насеље Јевреја, а библијски писац Петар био је тамо у посети (1. Петрова 5:13). До тог времена, Исаијин свитак с Мртвог мора постојао је већ скоро два века. Дакле, у првом веку н. е., Вавилон још увек није био потпуно пуст, а Исаијина књига била је завршена давно пре тог времена.a

Као што је проречено, Вавилон је коначно постао само „гомила рушевина“ (Јеремија 51:37). Према хебрејском изучаваоцу Јерониму (четврти век н. е.), у његово време Вавилон је био ловиште по коме су тумарале „свакојаке звери“.⁠⁹ Вавилон остаје пуст до дан-данас.

Исаија није био жив да види како Вавилон постаје ненастањен. А рушевине тог некада моћног града, око 80 километара јужно од Багдада, у данашњем Ираку, носе немо сведочанство о испуњењу његових речи: „Неће више нико живети у њему.“ Било какво рестаурирање Вавилона као туристичке атракције може привлачити посетиоце, али Вавилонов ’народ и потомци његови‘ нестали су заувек (Исаија 13:20; 14:22, 23).

Пророк Исаија тако није изговорио нејасна предсказања која би могла да се уклопе у било какав будући догађај. Нити је прерађивао историју да би учинио да изгледа као пророчанство. Размисли о овоме: зашто би један преварант ризиковао да „прориче“ нешто над чим он не би имао апсолутно никакву контролу — да моћни Вавилон никада више неће бити настањен?