Шта се десило с љубављу према ближњем?

МИЛИОНИ људи се осећају изгубљено, уплашено и бедно, и немају коме да се обрате. „Ја једем сам, ходам сам, спавам сам и разговарам сам са собом“, жалила се једна особа. Мало је оних који су спремни да помогну и да с љубављу поступају према онима којима је то потребно.

Једна пензионисана пословна жена је рекла: ’Једне вечери закуцала ми је на врата удовица која живи на мом спрату и рекла да је усамљена. Ја сам јој учтиво али без увијања рекла да сам заузета. Извинила ми се због узнемиравања и отишла.‘

Ова жена наставља: ’Била сам поносна на себе што нисам дозволила да ме угњави та досадна жена. Следеће вечери телефонирао ми је један пријатељ и питао да ли сам познавала ту жену из моје зграде која је синоћ починила самоубиство. Ако још нисте погодили, то је била баш та жена која ми је покуцала на врата.‘ Након тога, ова пословна жена је рекла да је научила једну „тешку лекцију“.

Добро се зна да бебе које су лишене љубави могу умрети. Старије особе такође могу умрети ако не добијају љубав. У поруци самоубице, једне привлачне 15-годишњакиње, писало је: „Љубав значи не бити више никада сам.“

Савремена трагедија

Пре неколико година, коментаришући о етничкој мржњи, Newsweek је известио: „Изгледа да мото за ову годину гласи: ’Мрзи ближњега свога.‘“ За време сукоба у Босни и Херцеговини, бившим деловима Југославије, преко милион људи је било протерано из својих домова а на десетине хиљада их је било убијено. Ко их је убио? „Наше комшије“, жалила се девојка која је била протерана из свог села. „Ми смо их познавали.“

„Живели смо заједно у миру“, рекла је једна жена за 3 000 припадника Хуту и Тутси племена који су живели у селу Руганда. The New York Times је рекао: „Прича овог села је прича Руанде: Хутуи и Тутсији живе заједно, међусобно се венчавају, и није их брига за то или чак и не знају ко је Хуту а ко Тутси. Онда је нешто пукло“, и „почело је убијање.“

На сличан начин, Јевреји и Арапи у Израелу живе једни поред других, али многи се мрзе. Током целог овог 20. века, појављивале су се сличне ситуације у Северној Ирској, у Индији и Пакистану, у Малезији и Индонезији, и између раса у Сједињеним Државама — да, широм света у коме живимо.

Могли би се навести још многи примери етничке и религиозне мржње. Никада раније у историји, свет није био толико без љубави.

Ко сноси одговорност?

Мржња се, као и љубав, учи. Једна популарна песма каже да су деца „брижљиво научена пре но што би касно могло бити, пре него што ће година шест, седам ил’ осам имати, да све људе које њихови рођаци мрзе, треба мрзети“. Поготово данас, мржња се научава. Нарочито су цркве пропустиле да поучавају своје чланове љубави.

Француске новине Le Monde поставиле су питање: „Како избити из главе чињеницу да су зараћене Тутсије и Хутуе у Бурундију и Руанди обучавали исти хришћански мисионари и да су сви одлазили у исте цркве?“ Према National Catholic Reporter, Руанда је „70 посто католичка нација“.

Раније у овом веку, земље Источне Европе преобратиле су се у атеистички комунизам. Зашто? Године 1960, декан теолошког факултета у Прагу, у Чехословачкој, приметио је: „Ми, ми хришћани смо одговорни за комунизам... Не заборавите да су комунисти некада били хришћани. То што они не верују у праведног Бога, чија је грешка?“

Запазите шта су цркве радиле за време Првог светског рата. Британски генерал-мајор Френк Крозијер рекао је с обзиром на рат: „Хришћанске цркве су најбољи творци крвожеђи коју смо имали и користили смо их у потпуности.“ Касније, након Другог светског рата, The New York Times је саопштио: „У прошлости су скоро увек локалне католичке хијерархије подржавале ратове својих нација, благосиљајући трупе и молећи се за победу, док се друга група бискупа с друге стране јавно молила за супротан исход.“

Међутим, Исус Христ је показивао љубав у свим својим активностима, а апостол Павле је написао: „Јер сте сами од Бога научени да волите један другога“ (1. Солуњанима 4:9, Ча, курзив наш). „Прави хришћани су браћа и сестре у Исусу Христу“, запазио је један писац ванкуверских новина Sun. „Они никада, никада не би намерно повредили један другога.“

Очигледно је да цркве сносе велику одговорност за недостатак љубави у данашње време. Један чланак објављен у часопису India Today, запажа: „Религија је барјак под којим се извршавају најгнуснији злочини.“ Међутим, постоји један дубљи разлог због чега нашу генерацију обележава такво немилосрдно необазирање на друге.

Зашто се љубав охладила

Наш Створитељ даје одговор на то. Његова Реч, Библија, назива ово време у коме ми живимо ’последњим данима‘. Библијска пророчанства говоре да је то раздобље у ком ће људи бити „без љубави“. С обзиром на ова „тешка времена“, која се у Писму такође називају и ’свршетком света‘, Исус Христ је прорекао да ће ’охладнети љубав многих‘ (2. Тимотеју 3:1-5, Ча; Матеј 24:3, 12, Ча).

Стога, недостатак љубави у данашње време представља део доказа да живимо у последњим данима овог света. На срећу, то такође значи да ће овај свет безбожних људи ускоро бити замењен праведним новим светом у ком ће владати љубав (Матеј 24:3-14; 2. Петрова 3:7, 13).

Имамо ли заиста разлога да поверујемо у то да је таква промена могућа — да ћемо моћи да живимо у свету где ће сви људи волети једни друге и живети у миру?