Спасени од ’нараштаја рђавог‘

„Роде неверни и покварени, ... докле ћу бити с вама и трпети вас?“ (ЛУКА 9:41).

1. (а) Шта наша катастрофална времена наговешћују? (б) Шта Писмо каже о преживелима?

ЖИВИМО у катастрофалним временима. Земљотреси, поплаве, глади, болести, безакоња, бомбардовања, ужасна ратовања — то и још више од тога потпуно је опхрвало човечанство током нашег 20. века. Међутим, у блиској будућности прети највећа од свих катастрофа. Шта је то? То је „невоља велика, каква није била од постања света до сад, нити ће икад бити“ (Матеј 24:21). Па ипак, многи од нас могу очекивати радосну будућност! Зашто? Јер Божја властита Реч описује „мноштво велико, које не могаше нико избројити, од свакога рода и племена, народа и језика... Ово су они који дођоше од патње велике [„невоље велике“, ДК] ... Више неће огладнети ни ожеднети, ... Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових“ (Откривење 7:1, 9, 14-17).

2. Које су прво пророчанско испуњење имали уводни стихови из Матеја 24, Марка 13 и Луке 21?

² Надахнути извештај у Матеју 24:3-22, Марку 13:3-20 и Луки 21:7-24 представља Исусов пророчански опис „свршетка света“.a То пророчанство је имало прво испуњење на исквареном јеврејском систему ствари из првог века наше ере, достижући врхунац у једној непревазиђеној ’великој невољи‘ за Јевреје. Читава религиозна и политичка структура јеврејског система, с центром у јерусалимском храму, била је оборена, да се више никада не поврати.

3. Зашто је хитно да данас пазимо на Исусово пророчанство?

³ Осмотримо сада околности које су окруживале прво испуњење Исусовог пророчанства. То ће нам помоћи да боље разумемо паралелно испуњење данас. Оно ће нам показати колико је хитно да се сада предузме позитивна акција како би се преживела највећа од свих невоља која прети целом човечанству (Римљанима 10:9-13; 15:4; 1. Коринћанима 10:11; 15:58).

„Крај“ — када?

4, 5. (а) Зашто су богобојазни Јевреји из првог века н. е. били заинтересовани за пророчанство из Данила 9:24-27? (б) Како се ово пророчанство испунило?

⁴ Око 539. године пре н. е., Божјем пророку Данилу била је дата визија о догађајима који ће се десити током последње „недеље“ из раздобља од „седамдесет недеља“ година (Данило 9:24-27). Ове „недеље“ су почеле 455. пре н. е. кад је персијски краљ Артаксеркс наредио поновну изградњу града Јерусалима. Последња „недеља“ започела је с појавом Месије, Исуса Христа, приликом његовог крштења и помазања 29. н. е.b Богобојазни Јевреји из првог века н. е. били су сасвим свесни ове временске одлике Даниловог пророчанства. На пример, у вези с масама које су се окупиле да би чуле проповедање Јована Крститеља 29. н. е., Лука 3:15 наводи: „Народ беше у ишчекивању, и питаху се сви у себи није ли Јован Христос“.

⁵ Та 70. „недеља“ требало је да буде седам година посебне наклоности изражене према Јеврејима. Започињући 29. н. е., она је обухватила Исусово крштење и службу, његову жртвену смрт ’у половини недеље‘ 33. н. е., и другу ’половину недеље‘ до 36. н. е. Током ове „недеље“, искључиво је богобојазним Јеврејима и јеврејским прозелитима била пружена могућност да постану Исусови помазани ученици. Затим су 70. н. е., што је датум који није био унапред познат, римске легије под Титом затрле отпаднички јеврејски систем (Данило 9:26, 27).

6. Како је 66. н. е. ’страхота пустошења‘ прешла у акцију, и како су хришћани реаговали?

⁶ Тако је јеврејско свештенство, које је оскрнавило јерусалимски храм и заверило се да убије Божјег властитог Сина, било избрисано из постојања. Нестали су и национални и племенски записи. После тога ниједан Јеврејин није могао законито полагати право на свештеничко или краљевско наслеђе. Ипак, на срећу, помазани духовни Јевреји били су одвојени као краљевско свештенство да ’објаве крепост‘ Јехове Бога (1. Петрова 2:9). Кад је римска војска најпре опколила Јерусалим и чак поткопала подручје храма 66. н. е., хришћани су препознали ту војну силу као „страхоту пустошења, о којој говори пророк Данило, настањену на месту светоме“. У послушности Исусовој пророчанској заповести, хришћани из Јерусалима и Јудеје побегли су ради сигурности у планинска подручја (Матеј 24:15, 16; Лука 21:20, 21).

7, 8. Какав су „знак“ посматрали хришћани, али шта нису знали?

⁷ Ти верни јеврејски хришћани су посматрали испуњење Даниловог пророчанства и били очевици трагичних ратова, глади, болести, земљотреса̂ и безакоња које је Исус прорекао као део ’знака свршетка света‘ (Матеј 24:3). Али, да ли им је Исус рекао када ће Јехова у ствари извршити пресуду над тим исквареним системом? Не. Оно што је прорекао о врхунцу његове будуће краљевске присутности сигурно је важило и за ову ’велику невољу‘ из првог века: „О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, ни Син, него Отац сам“ (Матеј 24:36).

⁸ Јевреји су из Даниловог пророчанства могли израчунати временски оквир Исусовог појављивања као Месије (Данило 9:25). Међутим, њима није био пружен никакав датум за ’велику невољу‘ која је коначно опустошила тај отпаднички јеврејски систем ствари. Тек након уништења Јерусалима и његовог храма они су схватили да је тај датум била 70. година н. е. Ипак, били су свесни Исусових пророчанских речи: „Овај нараштај неће проћи док се све то не збуде“ (Матеј 24:34). Очигледно, примена ’нараштаја‘ овде је другачија од оне из Проповедника 1:4 који говори о узастопним нараштајима како долазе и пролазе у струји времена.

„Овај нараштај“ — шта је то?

9. Како лексикони дефинишу грчку реч генеа?

⁹ Кад су четири апостола која су седела с Исусом на Маслинској гори чула његово пророчанство о ’свршетку света‘, како су они разумели израз „овај нараштај“? У јеванђељима је реч „нараштај“ превод грчке речи генеа, коју савремени лексикони дефинишу овим изразима: „Досл[овно] они који су потекли од заједничког претка“ (Greek-English Lexicon of the New Testament од Валтера Бауера). „Оно што је зачето, породица; ... узастопни чланови неке генеалогије ... или расе људи ... или читавог мноштва људи који живе у истом времену, Мат. 24:34; Марко 13:30; Лука 1:48; 21:32; Фил. 2:15, а нарочито они из јеврејске расе који живе у истом раздобљу“ (Expository Dictionary of New Testament Words од В. Вајна). „Оно што је зачето, људи исте лозе, породица; ... читаво мноштво људи који живе у истом времену: Мт. xxiv. 34; Мк. xiii. 30; Лк. i. 48 ... која се нарочито користи за јеврејску расу која живи у једном те истом раздобљу“ (Greek-English Lexicon of the New Testament од Ј. Тејера).

10. (а) Какву су исту дефиницију два ауторитета дала наводећи Матеја 24:34? (б) Како један теолошки речник и неки преводи Библије подупиру ову дефиницију?

¹⁰ Тако и Вајн и Тејер наводе Матеја 24:34 кад „овај нараштај“ (хе генеа хауте) дефинишу као „читаво мноштво људи који живе у истом времену“. Дело Theological Dictionary of the New Testament (1964) пружа подршку овој дефиницији, наводећи: „То што Исус употребљава ’нараштај‘ изражава његову обухватну сврху: он циља на све људе и свестан је њиховог заједништва у греху.“ Заиста је ’заједништво у греху‘ било очигледно међу јеврејским народом кад је Исус био на земљи, баш као што карактерише и данашњи светски систем.c

11. (а) Који нас ауторитет првенствено треба водити у одређивању тога како да применимо хе генеа хауте? (б) Како је овај ауторитет употребљавао овај термин?

¹¹ Наравно, хришћани који проучавају ову ствар управљају своје размишљање првенствено тиме како су надахнути писци јеванђеља употребљавали тај грчки израз хе генеа хауте, то јест „овај нараштај“, приликом навођења Исусових речи. Тај израз је доследно коришћен у негативном смислу. Тако је Исус јеврејске религиозне вође назвао ’змијама, породом гујиним‘ и продужио да говори како ће осуда гехене бити извршена над ’овим нараштајем‘ (Матеј 23:33, 36). Међутим, да ли је ова осуда била ограничена на лицемерно свештенство? Ни у ком случају. У бројним приликама Исусови ученици су га чули како говори о ’овом нараштају‘, и доследно примењује тај термин у много ширем смислу. О чему се ради?

’Овај нараштај рђави‘

12. Док су ученици слушали, како је Исус повезао ’народ‘ са ’овим нараштајем‘?

¹² Године 31. н. е., током Исусове велике службе у Галилеји и убрзо након Пасхе, његови ученици су га чули како каже „народу“: „С чиме бих ја овај нараштај упоредио? Он наличи на децу која седе на тргу и која, обраћајући се другој деци, говоре: Свирасмо вам у фруле, и ви не играсте, певасмо вам тужбалице, и ви не јаукасте. Јер дође Јован [Крститељ], који не једе и не пије, и они кажу: Ђаво је у њему. Дође Син човечји [Исус], који и једе и пије, и они кажу: Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.“ Ту није било никаквог угађања том непринципијелном „народу“! (Матеј 11:7, 16-19).

13. У присуству својих ученика, кога је Исус идентификовао и осудио као ’овај нараштај рђави‘?

¹³ Касније 31. н. е., кад су Исус и његови ученици кренули на своје друго проповедничко путовање по Галилеји, „неки књижевници и фарисеји“ су од Исуса затражили знак. Њима и присутном „народу“ он је рекао: „Нараштај зли и прељуботворни тражи чуда [„знак“, ДК], и неће му се дати чудо осим онога Јоне пророка. Јер као што је Јона био у трбуху рибе велике три дана и три ноћи, тако ће бити и Син човечји у срцу земље три дана и три ноћи. ... Тако ће бити и овоме нараштају рђавоме“ (Матеј 12:38-46). Очигледно, ’овај нараштај рђави‘ укључивао је и религиозне вође и ’народ‘ који никада нису разумели знак који се испунио у Исусовој смрти и ускрсењу.d

14. Какву су осуду Исусови ученици чули да Исус изриче за садукеје и фарисеје?

¹⁴ После Пасхе 32. године н. е., док су Исус и његови ученици улазили у галилејско подручје Магадан, садукеји и фарисеји су Исуса поново питали за знак. Он им је поновио: „Нараштај зли и прељуботворни тражи чуда [„знак“, ДК], и неће му се дати друго чудо осим онога Јоне пророка“ (Матеј 16:1-4). Ти религиозни лицемери заиста су били највише за прекор као вође тог неверног ’народа‘ којег је Исус прогласио за ’овај нараштај рђави‘.

15. Баш пре и поново одмах након преображења, какав су сусрет Исус и његови ученици имали са ’овим нараштајем‘?

¹⁵ Пред крај своје службе у Галилеји, Исус је позвао к себи народ и своје ученике и рекао: „Ко се постиди мене и мојих речи у нараштају овоме прељуботворноме и грешноме, и Син ће се човечји постидети њега“ (Марко 8:34, 38). Дакле, масе непокајничких Јевреја тог времена очигледно су сачињавале ’нараштај овај прељуботворни и грешни‘. Неколико дана касније, након Исусовог преображења, Исус и његови ученици „дођоше к народу“ и један човек је замолио Исуса да му излечи сина. Исус је прокоментарисао: „Нараштају неверни и покварени, ... докле ћу с вама бити?, докле ћу вас трпети?“ (Матеј 17:14-17; Лука 9:37-41).

16. (а) Коју је осуду ’народа‘ Исус поновио у Јудеји? (б) Како је дошло до тога да „овај нараштај“ почини најгори злочин свих времена?

¹⁶ Било је то вероватно у Јудеји, након празника сеница 32. године н. е., кад „се народ скупљаше у великом броју“ око Исуса, када је он поновио своју осуду над њима, рекавши: „Нараштај је овај зао род. Иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка“ (Лука 11:29). Коначно, кад су религиозне вође извеле Исуса на суд, Пилат је понудио да га ослободи. Извештај каже: „Првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исус да се погуби. ... Рече им Пилат: А шта ћу чинити са Исусом, прозваним Христом? Рекоше сви: Да се разапне! Намесник рече: Али какво је зло учинио? А они још јаче повикаше: Да се разапне!“ Тај ’нараштај рђави‘ тражио је Исусову крв! (Матеј 27:20-25).

17. Како су неки из „овог поквареног нараштаја“ реаговали на Петрово проповедање на Педесетницу?

¹⁷ Тако је ’род неверни и покварени‘, нахушкан од стране својих религиозних вођа, одиграо кључну улогу у наношењу смрти Господу Исусу Христу. Педесет дана касније, на Педесетницу 33. н. е., ученици су примили свети дух и почели да говоре различитим језицима. Чувши ту хуку, „народ притрча“, а апостол Петар им се обратио са ’људи, Јудеји и ви сви који живите у Јерусалиму‘, рекавши: „Тог човека [Исуса] ... преко руку безаконика приковасте и убисте.“ Како су неки од тих слушалаца реаговали? „Ражали им се у срцу.“ Петар их је затим позвао да се покају. Он „и другим многим речима увераваше их и мољаше их, говорећи: Спасите се од овог поквареног нараштаја!“ У одазиву, око три хиљаде њих ’примише реч његову, и крстише се‘ (Дела апостолска 2:6, 14, 23, 37, 40, 41).

„Овај нараштај“ идентификован

18. На шта доследно указује Исусова употреба термина „овај нараштај“?

¹⁸ Шта је, дакле, „нараштај“ на који је Исус толико често указивао у присуству својих ученика? Шта су они разумели из његових речи: „Овај нараштај неће проћи док се све то не збуде“? Сигурно, Исус није напустио своју утврђену употребу термина „овај нараштај“, који је доследно примењивао на масе савременика и њихове ’слепе вође‘ који су заједно сачињавали јеврејску нацију (Матеј 15:14). „Овај нараштај“ је искусио све недаће које је Исус прорекао а затим прошао у беспримерној ’великој невољи‘ Јерусалима (Матеј 24:21, 34).

19. Када су и како прошли „небо и земља“ јеврејског система?

¹⁹ У првом веку, Јехова је судио јеврејском народу. Покајници, који су испољили веру у Јеховину милосрдну припрему кроз Христа, били су спасени из ’велике невоље‘. Верно Исусовим речима, све ствари које су биле проречене догодиле су се, а затим су „небо и земља“ јеврејског система ствари — читава нација, са својим религиозним вођама и злим људским друштвом — прошли. Јехова је извршио пресуду! (Матеј 24:35; упореди с 2. Петровом 3:7).

20. Какав правовремени савет хитно важи за све хришћане?

²⁰ Они Јевреји који су поклонили пажњу Исусовим пророчанским речима схватили су да њихово спасење зависи, не од покушавања да израчунају дужину трајања „нараштаја“ или нека задата „времена и часове“, већ од држања одвојеним од злог нараштаја тог времена и ревносног вршења Божје воље. Иако се завршне речи Исусовог пророчанства примењују на веће испуњење у нашим данима, јеврејски хришћани из првог века су такође морали пазити на савет: „Бдите дакле једнако, и молите се да бисте били достојни утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред Сина човечјега“ (Лука 21:32-36; Дела апостолска 1:6-8).

21. Какав изненадан развој догађаја можемо очекивати у блиској будућности?

²¹ Данас је ’велики дан Господњи близу, нагло се примиче!‘ (Софонија 1:14-18; Исаија 13:9, 13). Изненада, у Јеховин унапред одређени „дан и час“, ослободиће се његов гнев над светским религиозним, политичким и комерцијалним елементима, заједно са залуталим људима који сачињавају овај савремени ’нараштај зли и прељуботворни‘ (Матеј 12:39; 24:36; Откривење 7:1-3, 9, 14). Како се можеш спасти из ’велике невоље‘? Наш наредни чланак пружиће одговор и испричаће о величанственој нади за будућност.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Шта учимо из испуњења Данила 9:24-27?

◻ Како савремени лексикони дефинишу „овај нараштај“ како се он библијски користи?

◻ Како је Исус доследно употребљавао термин „нараштај“?

◻ Како се Матеј 24:34, 35 испунио у првом веку?

[Слика на 12. страни]

Исус је „овај нараштај“ упоредио с групама непослушне деце

[Слика на 15. страни]

Само је Јехова унапред знао час извршења пресуде над злим јеврејским системом