Непосредна радост за оне који проналазе истину
У СВОМ поткровљу, један Финац је пронашао књигу Божански план векова (The Divine Plan of the Ages). Одмах је почео да је чита и ускоро је рекао себи: ’Ово је истина; ово је истина.‘ Када је сишао с поткровља, рекао је својој жени: „Пронашао сам праву религију.“
Ово искуство је необично због начина на који је овај човек пронашао истину, али многи Јеховини сведоци би могли испричати сличну реакцију. Сви они могу ти причати о радости коју доноси проналажење истине. Следећа искуства то истичу.
Истинита библијска учења доносе радост
Маргарита Кенигер одрастала је у Минхену, Немачка, током Другог светског рата. Бомбардоване и спаљене куће биле су уобичајен призор. Њен брат је погинуо у рату. Док је присуствовала службама у католичкој цркви, слушала је молитве изговорене у корист немачких војника и фирера, Хитлера. Након рата, добила је стипендију за похађање једног колеџа у Сједињеним Америчким Државама, као део програма размене студената. Установила је да су људи били пријатељски настројени према њој, тако да се питала шта је било то што је изгледа присиљавало људе, чија је природна жеља да живе у миру, да сумњају једни у друге и да се мрзе током ратног доба. Вративши се у Минхен, дошла је у контакт с Јеховиним сведоцима, и кроз проучавање Библије с њима, пронашла одговоре на своја питања. Она каже: „Из Библије ми је показано да су умешане зле духовне силе... Библија их назива ’владарима света‘, и у ствари, каже да Сотона ’обмањује целу настањену земљу‘... Судећи по безбожним, ђаволским поступцима земаља и народа, како је овај одговор разуман и задовољавајућ!“ (Ефесцима 6:12, Ча; Откривење 12:9).
Маргарита наставља: „Учење о Божјим припремама за решавање земаљских проблема донело ми је велику радост. Не, то неће бити посредством неких људских идеологија или управа, како предлажу светски едукатори. Уместо тога, Библија показује да ће нова небеска владавина преузети бригу око земаљских ствари... Исус Христ је поучио своје следбенике да се моле: ’Нека дође краљевство твоје‘... Почела сам да увиђам да је ово Краљевство реална владавина и да ће једино посредством ње бити постигнут истински, светски мир.“ Током скоро 30 година, Маргарита је служила као мисионар у око пет афричких земаља — а последњих 19 година провела је у објављивању истине понизним људима Уагадугуа, у Буркини Фасо.
Маргаритино искуство није јединствено. Многи су баш тако позитивно реаговали када су установили да свештенство хришћанског света са обе стране борбених линија моли Бога за победу. Особе искреног срца схватају разумност библијског објашњења да Бог нема ништа с људским ратовима већ да се они развијају зато што је „сав свет под влашћу лукавога“. Ови тражиоци истине уче да прави хришћани не треба да буду ’део света‘ већ треба да остану неутрални у његовим стварима. Препознајући да Јеховини сведоци заузимају такав став, те новозаинтересоване особе постају уверене да су пронашле истину. Док стичу повећано спознање у погледу тога зашто Бог допушта зло и како ће ускоро остварити мир и праведне услове на земљи посредством свог Краљевства, нада и радост таквих особа расте (1. Јованова 5:19; Јован 17:16; Матеј 6:9, 10).
Истинита библијска начела доносе радост
Данијел Росеро из Еквадора сматрао је да је живот бесмислен, па је тако почео да пије. Црква коју је посећивао поучавала га је да је једина ствар којој се морао надати била смрт и огњени пакао. Он је одговорио: „Горећу, зато пустите ме да пијем!“ Имао је осмочлану породицу за коју се није бринуо, и увек се тукао са својом женом, Делијом. Прекретница је наступила једног недељног јутра када су их посетили Јеховини сведоци и када су започели проучавање Библије. Кад је Данијел први пут посетио покрајински састанак Јеховиних сведока, схватио је да је пронашао истину. Он каже: „Био сам запрепашћен организацијом. Пуно људи се међусобно слагало. Могао си осетити љубав у том мноштву. Нико није пушио. Нема прљавог језика... Сећам се да сам мислио: ’Ово је истина!‘ Оно што ме је покренуло није био страх од смрти нити страх од краја света. Била је чистоћа организације.“
Сви из Росерове породице су постали Јеховини сведоци. Њихов породични живот и њихова економска ситуација побољшали су се док су примењивали библијска начела. Делија Росеро каже: „Знате, све дугујем библијској истини. Ко зна где би моја деца била без Божје Речи? Све седморо је крштено и постојани су. Истина је за мене значила потпуно нови живот, нову срећу.“
Искуство породице Росеро није јединствено. Многи у нашим данима су узнемирени проблемима. Један разлог је тај што се морална мерила која се налазе у Библији углавном више не поштују, као што су се поштовала у ранијим генерацијама. Већина религија следи овај тренд, или у име толеранције или због тога што сматрају да је уз промену времена стари морал застарео. Тако су, попут других, Росерови били остављени да тапкају у мраку без библијског вођства. Међутим, када такви понизни људи схвате Божје гледиште о моралу и породичном животу, они без одлагања примењују оно што уче. Из њихових прича можемо видети добре резултате који проистичу из чињења тога.
Радост се мора неговати
Међутим, то не значи да је хришћанин у константном стању еуфорије. Очигледно, потешкоће с којима се људи уопште суочавају, као што су незапосленост, болест и смрт, исто тако погађају и хришћане. Хришћани се такође морају ангажовати у сталној борби против своје властите несавршености и слабости. Библијски извештај каже да је Лота „мучио разуздани живот безаконика“ у граду Содоми. Верни хришћани не могу избећи слична осећања када гледају зле услове који преовладавају (2. Петрова 2:7, 8, Ча).
Међутим, они који су пронашли истину имају једну предност. На пример, верник који је ожалошћен због нечије смрти не мора осећати ’жалост као остали који немају наде‘. Његова туга неће бити безгранична. Такође је исти случај и што се тиче других проблема. Особа која је пронашла истину зна да су садашње тешкоће само привремене. Нада олакшава да се храбро издржи под тешкоћама. Уравнотежен начин живота такође помаже (1. Солуњанима 4:13).
Павле је хришћанима пружио овај подстрек: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!“ (Филипљанима 4:4). То показује да иако је радост свима нама доступна, такође је могуће да је немамо. Бриге овог старог система ствари могле би се показати као препрека. Сем тога, Библија нам каже да је потребно да негујемо радост, један од плодова Божјег духа (Галатима 5:22). Ако стално усвајаш спознање истине и подсећаш се на духовна блага која ти је она донела и још увек доноси, твоја радост се неће смањити. Она ће постајати јача како се приближавамо времену када ће Бог „отрти сваку сузу“ од очију људи и када ни „жалости ни вике, ни болести“ неће бити више (Откривење 21:4).
[Слике на 8. страни]
Многи су импресионирани радошћу и добром организацијом на већим скуповима Јеховиних сведока