Вратимо се поново на Јаковљеву посланицу у којој налазимо следећи подстицај: „Болује ли [у духовном погледу] ко међу вама? Нека позове старешине из скупштине, па нека се они моле за њега, мажући га уљем у Јеховино име. Молитва упућена с вером оздравиће болеснога, и Јехова ће га подићи. И ако је починио грехе, биће му опроштено“ (Јаков 5:14, 15).

Овде се још једном истиче да старешине имају одговорност да брину за потребе стада. Како они то чине? Не само тако што слушају исповед других. Пошто се ради о духовној болести, потребно је да предузму још нешто како би особа у духовном погледу оздравила. Јаков је говорио о две ствари.

Затим се помиње „молитва упућена с вером“. Иако молитве старешина неће утицати на Божје спровођење правде, оне су веома важне Богу који радо опрашта грехе на темељу Христове откупне жртве (1. Јованова 2:2). Бог жели да помогне сваком преступнику који се искрено каје и чини „дела која доликују покајању“ (Дела апостолска 26:20).