Мигел Сервето — сам у потрази за истином

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

У швајцарском граду Женеви, 27. октобра 1553, на ломачи је спаљен Мигел Сервето. Погубљење је извршио Гијом Фарел, блиски сарадник Жана Калвина, који је том приликом упозорио окупљене: „[Сервето] је мудар човек који је мислио да поучава истини, али је упао у замку Ђавола... Чувајте се да се исто не догоди и вама!“ Чиме је несрећни Сервето заслужио тако страшну смрт?

МИГЕЛ СЕРВЕТО је рођен 1511, у селу Виљануева де Сихена, у Шпанији. Још од најраније младости истицао се у учењу. Према једном биографу, „до четрнаесте године научио је грчки, латински и хебрејски, и стекао прилично знање из области филозофије, математике и теологије“.

Сервето је био врло млад када га је Хуан де Кинтана, лични исповедник шпанског краља Карла V узео за свог пажа. Док га је пратио током званичних путовања, Сервето је могао да запази скривене религиозне поделе у Шпанији, у којој су Јевреји и муслимани били присиљавани да се преобрате на католичанство или су протеривани.a

Када је имао 16 година, Сервето је отишао у Француску да би у Тулузу студирао права. Тамо је први пут видео комплетну Библију. Иако је читање Библије било строго забрањено, он је то чинио у тајности. Након што ју је прочитао, заклео се да ће то учинити „још хиљаду пута“. Библија коју је Сервето проучавао у Тулузу вероватно је била Комплутензијски полиглот, издање које му је омогућило да чита Свето писмо на изворним језицима (хебрејском и грчком), уз превод на латински.b Проучавање Библије, као и морална изопаченост свештенства у Шпанији, уздрмали су његово поверење у католичку религију.

Серветове сумње су се појачале када је присуствовао крунисању Карла V. Папа Клемент VII је крунисао шпанског краља за владара Светог римског царства. Кад га је примио, папа је седео на свом преносивом престолу, а краљ му је пољубио стопала. Сервето је касније написао: „Својим очима сам видео како племићи уз силну помпу носе папу на раменима, и како му се људи клањају на улицама.“ Он није могао да повеже сву ту раскош и разметање с једноставношћу Јеванђеља.

Потрага за религиозном истином

Сервето је дискретно прекинуо са службом код Кинтане и започео своју потрагу за истином. Сматрао је да Христова порука није намењена теолозима и филозофима, већ обичном народу који ће је разумети и примењивати у животу. Зато је одлучио да проучава Библију на изворним језицима и да одбаци сва учења која нису у складу с њом. Занимљиво је да се у његовим списима реч „истина“ и речи изведене из ње појављују чешће од свих осталих.

Бавећи се историјом и Библијом, Сервето је дошао до закључка да се хришћанство искварило током прва три века наше ере. Открио је да су Константин и његови наследници подупирали лажна учења, што је на крају довело до усвајања Тројства као званичне доктрине. Када је имао 20 година, објавио је књигу О грешкама Тројства (De Trinitatis erroribus), због које је постао главна мета инквизиције.

Сервето је јасно разумео то питање. „У Библији се нигде не спомиње Тројство“, писао је он. „Бога морамо упознати преко Христа, а не путем филозофских концепата који су проистекли из нашег поноса.“c Такође је дошао до закључка да свети дух није особа, већ Божја активна сила.

Неки су позитивно реаговали на његова запажања. Протестантски реформатор Себастијан Франк је написао: „Тај Шпанац, Сервето, у свом спису тврди да је Бог само једна особа. Гледиште Католичке цркве је да постоје три особе у једном бићу. Пре бих се сложио са Шпанцем.“ Па ипак, ни римокатоличка, ни протестантске цркве нису никад опростиле Сервету што је довео у питање њихову темељну доктрину.

Проучавање Библије подстакло је Сервета да одбаци још неке црквене доктрине. Примера ради, сматрао је да је коришћење ликова небиблијско. Сходно томе, годину и по након што је објавио дело О грешкама Тројства, Сервето је говорећи о католицима и протестантима рекао: „Не могу рећи да се у потпуности слажем или не слажем ни са једном од тих страна. Чини ми се да у свему има нечег што је исправно и нечег што је погрешно, али сви виде само грешке других. Нико не признаје своје.“ Био је сам у својој потрази за истином.d

Иако је био искрен, Сервето је ипак дошао до неких погрешних закључака. На пример, израчунао је да ће Армагедон и Христова хиљадугодишња владавина започети у току његовог живота.

У потрази за научном истином

Пошто је био присиљен да бежи од својих прогонилаца, Сервето је променио име у Вијанованус и преселио се у Париз где је магистрирао из области уметности и стекао докторат из медицине. Занимање за науку подстакло га је да се бави сецирањем како би разумео начин на који функционише људско тело. Сервето је вероватно био први европљанин који је описао плућну циркулацију крви. То откриће је укључио у своју књигу Обнова хришћанства (Christianismi restitutio). Он је изнео своја запажања 75 година пре него што је Вилијам Харви детаљно описао крвоток.

Сервето је такође припремио ново издање Птолемејеве Географије. Учинио је то толико добро да га неки сматрају оцем компаративне географије и етнографије. Касније је на суђењу у Женеви био оптужен за то што је Палестину описао као ретко обрађивану, неплодну земљу. Сервето се бранио тврдећи да се тај опис односи на тадашње, а не на Мојсијево време, када је Палестина сигурно била земља у којој су текли млеко и мед.

Сервето је такође написао и дело Syruporum universa ratio у ком је изнео нов, уравнотежен приступ лечењу помоћу сирупа. Обиље корисних медицинских информација које се налазе у тој књизи учинило га је пиониром на пољу фармакологије и коришћења витамина. С обзиром на то да се истицао познавањем толико области, један историчар га је описао као „једног од највећих умова у људској историји, човека који је дао значајан допринос општој култури“.

Моћан противник

Људи који желе да открију истину често наилазе на противљење (Лука 21:15). Један од многих Серветових противника био је Жан Калвин, који је у Женеви основао ауторитарну протестантску државу. Према историчару Вилу Дјуранту, Калвинова „диктатура се није заснивала на закону или сили већ на вољи и карактеру“, а Калвин је „као и папа, апсолутно одбацивао индивидуализам вере“.

Сервето и Калвин су се вероватно упознали у Паризу, кад су обојица били млади. Међу њима је од самог почетка владала нетрпељивост и Калвин је постао Серветов заклети непријатељ. Иако је био вођа реформације, он је на крају пријавио Сервета католичкој инквизицији. Сервето је једва успео да побегне из Француске, где су јавно спалили његов портрет. Међутим, када је стигао у Швајцарску, препознали су га и ухапсили у Женеви, у којој је Калвинова реч била закон.

По Калвиновом налогу, Сервето је затворен у тамницу, где су услови били веома лоши. Без обзира на то, он је на суђењу рекао Калвину да је спреман да промени своје ставове уколико га овај на темељу Светог писма увери да су они погрешни. Калвин није успео у томе. Након судског процеса, Сервето је осуђен на смрт на ломачи. Неки историчари тврде да је он једини верски дисидент чији су портрет спалили католици, а њега самог протестанти.

Гласник верске слободе

Иако се Калвин решио свог противника, изгубио је морални ауторитет. Неоправдано погубљење Сервета увредило је умне људе широм Европе и пружило је моћан аргумент заговорницима личне слободе који су били против тога да особа буде осуђена на смрт због својих верских убеђења. Постали су одлучнији него икад да наставе борбу за верску слободу.

Италијански песник Камило Ренато је протестовао: „Ни Бог ни његов дух не подржавају таква дела. Христ није тако поступао према онима који су му се противили.“ А француски хуманиста Себастијан Шатејон је написао: „Погубљењем човека нисте заштитили доктрину већ сте починили убиство.“ Сам Сервето је једном приликом рекао: „Мислим да је страшно убијати људе због тога што су погрешно разумели неки део Светог писма, посебно када знамо да чак и изабрани могу кренути странпутицом и погрешити.“

У погледу далекосежног утицаја Серветовог погубљења, у књизи Michael Servetus—Intellectual Giant, Humanist, and Martyr, речено је следеће: „Серветова смрт је била прекретница у идеологији и начину размишљања који су преовладавали од четвртог века.“ У истом делу се додаје: „Гледано из историјске перспективе, Сервето је умро да би слобода савести постала грађанско право појединца у савременом друштву.“

Године 1908, Сервету је подигнут споменик у француском граду Анмасу, који се налази око пет километара од места где је погубљен. На споменику се налази натпис: „Мигел Сервето... географ, лекар и физиолог, допринео је добробити човечанства својим научним открићима, бригом за болесне и сиромашне и својом несаломивом независношћу размишљања и савести... Његова убеђења су била непоколебљива. Жртвовао је свој живот бранећи истину.“

[Фусноте]

[Оквир/​Слике на 21. страни]

Сервето и Божје име

Потрага за истином довела је Сервета и до имена Јехова. Неколико месеци након што је Вилијам Тиндејл укључио то име у свој превод Пентатеуха, Сервето је објавио дело О грешкама Тројства у ком је користио Божје име Јехова. У њему је објаснио: „Друго име, светије од свих, יהוה,... може се превести на следеће начине... ’Он проузрокује да постаје‘, ’он доводи у постојање‘, ’узрок постојања‘.“ Такође је запазио: „Име Јехова исправно је користити само када се говори о Оцу.“

Године 1542, Сервето је издао и чувени латински превод Библије Сантеса Пањина (на слици испод). У то издање унео је обимне белешке на маргинама, које је су садржале Божје име. Име Јехова је користио у напоменама за кључне стихове као што је Псалам 83:19, где је у главном тексту стајала реч „Господ“.

У свом последњем делу, Christianismi restitutio, Сервето је о Божјем имену, Јехова, рекао: „Јасно је... да су у древно доба многи изговарали ово име.“

[Слика]

Споменик у Анмасу, у Француској

[Слика на 18. страни]

Гравура из XV века на којој је приказано присилно крштавање муслимана у Шпанији

[Извор]

Capilla Real, Granada

[Слика на 19. страни]

Прва страна дела „О грешкама Тројства“

[Извор]

Из књиге Мигела Сервета „О грешкама Тројства“, која је издата 1531.

[Слика на 20. страни]

Сервето је проучавао плућну циркулацију крви

[Извор]

Anatomie descriptive et physiologique, Paris, 1866-7, L. Guérin, Editor

[Слика на 20. страни]

У књизи „Syruporum universa ratio“, Сервето је изнео потпуно нове идеје на пољу фармакологије

[Слика на 21. страни]

Жан Калвин је био Серветов заклети непријатељ

[Извор]

Biblioteca Nacional, Madrid

[Извор слике на 18. страни]

Biblioteca Nacional, Madrid