Социнијанци — зашто су одбацили Тројство?
„Отац је Бог, Син је Бог и Свети Дух је Бог, а ипак нема три Бога него само један Бог.“ Тако Атанасијско веровање дефинише Тројство. У црквама тзв. хришћанства то се учи већ више од 16 векова, а све до данас ова наука се назива „централном науком хришћанске вере“. Али, да ли је заиста тако? Годинама се неколицина храбрих мушкараца и жена усуђивала да тврди да Библија учи другачије — често по цену властитих живота.
ЈЕДАН од њих био је Мигел Сервето. Био је у бегству спашавајући свој живот. У зору једног пролећног дана тај уважени лекар је побегао из затвора у пиџами и капи за спавање и ударио у бегство кроз Француску. Његово суђење од стране католичких власти у Виенеу доживело је лош обрат. Сазнали су ко је он. Њихов највећи непријатељ, протестантски вођа из Женеве Жан Калвин, припомогао је да Сервето издајом упадне у њихове руке.
Колико год протестанти и католици мрзели једни друге у тим првим годинама реформације, ујединили су се у још већој мржњи против тог човека. У чему се састојао његов злочин? Био је јеретик. Мигуел Сервето је написао књиге у којима је доказивао да црквена наука о Тројству није библијска. Рекао је: „Папинско Тројство, крштење деце и други сакраменти папинства, науке су демона.“
Куда је могао да оде? Знао је да ће у северној Италији бити мања потера, па је зато, непрестано се кријући, кренуо тамо. Међутим, док је пролазио кроз Женеву био је опажен иако се прерушио. Калвин га је предао властима и заложио се за његово погубљење. Тако је 27. октобра 1553. био жив спаљен на ломачи с једном од својих књига привезаном на стегну. Умро је молећи се за своје непријатеље и одбијајући да се одрекне свог уверења. Неки задивљени посматрачи окренули су се против Тројства!
Лелио Социни, Италијан који је већ био под утицајем Серветовог писања, био је овим бруталним погубљењем подстакнут да сам испита науку о Тројству. И он је закључио да се она не темељи на Библији. Своја уверења пренео је на младог братанца Фауста, коме је чак оставио и своје списе. Фаусто је, снажно дирнут, постепено одлучио да напусти удобан живот дворјанина и да другима преноси истине које је сазнао из Библије.
Прогоњен од католичне инквизиције, Социни је отпутовао на север. У Пољској је пронашао малу групу анабаптиста, који су се називали „Браћа . . . која су одбацила Тројство“. За Социна је, јасно, та религија била најближа истини Библије. Сместио се у Кракову и почео да пише одбрану њиховог учења.
У шта су веровали?
Ти Социнијанци, како су се касније називали, највише од свега су желели да обнове право хришћанство у складу са Библијом. Сматрали су да је протестантска реформација скинула само слој искварености и ритуала с Католичке цркве, али њена трула језгра, тј. њена небиблијска учења, остала је сасвим нетакнута.
Слично осталим религијама, и они су сносили кривицу за многе погрешке. Ипак, та мала шачица социнијанаца више се држала Библије од свих осталих. Ево неких примера. Зашто их не би упоредио с наведеним цитатима у својој Библији?
Као анабаптисти, и они су учили да је крштење деце небиблијско; Библија описује само крштење одраслих људи. Социнијанци су се такође чврсто држали библијске заповести да воле ближњега и да не узимају оружје за рат. Док су католици и протестанти похлепно целу Европу натопили крвљу, Социнијанци су по сваку цену одбијали да иду у рат. Многи од њих умрли су због тог библијског става. Надаље, нису прихватали државне службе, да не би преузимали на себе кривицу за рат.
Није их захватио тада врло раширени дух национализма. Сматрали су да су прави хришћани странци у свакој земљи у свету (Јован 17:16; 18:36). Били су познати по својим високим моралним мерилима, а искључивали су из својих редова оне који су одбијали да прихвате или живе по социнијанским објашњењима Божије речи (2. Јованова 10; 1. Коринћанима 5:11).
Социнијанци нису оклевали да употребљавају Божије лично име, Јехова. Посебну важност придавали су речима из Јована 17:3, где стоји да познавање њега и његовог Сина значи вечни живот. Увидели су да је вечни живот велика нада свих правих хришћана. Потпуно су оповргавали науку о бесмртности људске душе, а уместо тога су, као што то Библија чини, учили да душа умире, с надом у живот у будућем ускрсењу (Језекиљ 18:4; Јован 5:28, 29).
Одбацили су као небиблијско и учење о пакленој ватри. Социни је јасно увидео апсурдност тврдње да Бог некога мучи ватром читаву вечност да би га казнио за грехе које је чинио свега 70 или 80 година! Неки рани социнијански вође чак су учили и о Христовом хиљадугодишњем краљевству над Земљом (Проповедник 9:5; Откривење 20:4).
Зашто су одбацили Тројство?
Међутим, Социнијанци су као и Сервета пре њих, били најпознатији по свом одбацивању црквене науке о Тројству. Зашто су је одбацили? Њихово размишљање ишло је у два правца. Као прво, увидели су да је та наука небиблијска.
Истраживачи до данас спремно признају да Библија не садржи никакву назнаку о Тројству, да је то био производ ’креативне теологије’, покушај да се „хришћанство“ четвртог века стопи са грчком филозофијом. Би ли такво учење могло да има своје место у обнови правог хришћанства? Ни у ком случају?
Један историчар је рекао за Сервета: „Уместо науке чији изрази — Тројство, хипостаза, особа, субстанца, бит — нису узети из Библије него су изум филозофа, и за њих Христ није био ништа више од филозофске апстракције, он је желео да људи верују у живог Бога, у божанског Христа који је био историјска реалност, и у Свети Дух који вечно делује у срцима људи.“ Веровао је да је то троје било једно само у смислу Јована 17:21 и сматрао је да је свети дух Божија делујућа сила, а не особа.
Даље, Социнијанци су утврдили да су такозвани библијски докази који подупиру ту науку врло слаби. Омиљени цитат тринитаријанаца, 1. Јованова 5:7, већ је био врло добро познат као искривљен, ненадахнут и касније додат у Библију. Други цитат Јован 1:1, има смисла само кад се разуме тако да се Христ назива „божанским“ или „[једним] богом“, уместо да се изједначује са свемогућим Богом.
Међутим, најтежи ударац Тројству био је тај, да сам библијски опис Бога, Исуса и светог духа чини њихову припадност било каквом тројству немогућим. Како? Као прво, у Библији се о светом духу уопште не говори као о особи, него као о Божијој делујућој сили (Лука 1:41; Дела апостолска 10:38). Као друго, Христ не може да буде „једнако моћан и једнако вечан као Отац, пошто га Библија описује као подложног Оцу и од Оца створеног (Јован 14:28; Колошанима 1:15). И коначно, како би Јехова, који се тако често описује као један Бог, уствари и могао да буде део неког троструког божанства? (5. Мојсијева 6:4; Исаија 44:6).
Тако су Социнијанци одбацили Тројство на основу Библије. Али, одбацили су га и на основу чистог разума. Према писању једног историчара реформације, „Социни је сматрао да . . . иако [Библија] можда садржи нешто што је изнад разума . . . не садржи ништа што је супротно разуму.“ Тројство, са својим противречним представама о богу који је у исто време три особе, јасно спада у ову последњу категорију. Један историчар овако описује Серветово мишљење о тој науци: „Изазвала је збрку у његовој глави, а није успела да му загреје срце нити инспирише вољу.“
Али, и Социнијанци су упали у исте упадљиве доктриналне погрешке. Социни и његови следбеници оповргавали су начело Христове откупнине. Међутим, Библија јасно учи да је Христ својом смрћу платио цену да би откупио човечанство из грешног стања (Римљанима 5:12; 1. Тимотеју 2:5, 6). Било је и других погрешака. На пример, Социни је учио против предљудског постојања Христа, још једне јасне библијске науке (Јован 8:58).
Кратка и трагична историја
Мала реформирана црква (како су се Социнијанци службено звали) цветала је у Пољској скоро стотину година. У свом зениту бројала је око 300 скупштина. Основали су колонију у Ракову, североисточно од Кракова; ту су имали штампарију и основали су универзитет који је издалека привлачио угледне учитеље и студенте. Из њихове штампарије изашло је око 500 различитих памфлета, књига и трактата на око 20 језика. Мисионари и путујући ученици тајно су их ширили по читавој Европи. Наводно се анти—социнијанском литературом, инспирисаном тим радовима у наредна два века, могла испунити цела библиотека!
Али, пошто су их подједнако мрзили и католици и протестанти, Социнијанци нису дуго уживали мир. Сам Социни је због својих веровања био нападан, претучен, малтретиран од руље и скоро удављен. Пре његове смрти 1604. године, Језуити, који су желели да поново остваре превласт Католичке цркве у Пољској, полако су почели да остварују позиције утицаја код краља.
Прогањање Социнијанаца почело се повећавати. Године 1611. један богати Социнијанац лишен је своје имовине, потом осуђен тако да му је најпре одсечен језик, затим одрубљена глава, одрезана рука и нога, а на крају је спаљен. Наравно, могао је даље да живи у миру само да је променио религију. Није двоумио. Непоколебљиво се суочио с погубљењем на Варшавском тргу.
Језуити су 1658. године коначно постигли свој циљ. Краљ је на њихову иницијативу донео декрет да сви припадници Мале реформиране цркве морају да напусте Пољску у року од три године, иначе ће бити погубљени. Стотине њих отишле су у изгнанство. Разбуктала су се брутална прогонства. Неколико скупштина изгнаника још је неко време егзистирало у Трансилванији, у Прусији, и у Холандији, али постепено су и те изоловане групе нестале.
Оставштина Социнијанаца
Али, ипак су списи Социнијанаца и даље вршили утицај. Раковски катехизам, који се темељио на Социнијевим записима и који је објављен убрзо после његове смрти, Џон Бидл је 1652. превео на енглески. Парламент је запленио и спалио примерке, а Бидл је бачен у тамницу. Иако на неко време ослобођен, поново је бачен у тамницу где је и умро.
Али, докази против Тројства у Енглеској нису тако лако замрли, јер је много учених и разумних људи увидело њихову истинитост утемељену на Библији. Исак Њутн, један од највећих научника у историји, у својим записима је оповргавао Тројство, а понекад су га и називали Социнијанцем. Социнијанцем су звали и Џозефа Пристлија, познатог хемичара који је открио кисеоник. Џон Милтон, велики песник, такође је оповргавао Тројство. Чињеница је да се француски филозоф Волтер чудио да су Лутер, Калвин и Цвингли, чије је списе Волтер сматрао „нечитљивима“, придобили већину Европе, док су „највећи филозофи и најбољи писци свог времена“, као што су Њутн и други Социнијанци, придобили само мало стадо у осипању.
Такви су људи, као Социни пре њих, наглашавали важност разума у религији. Тако и треба да буде. Сама нам Библија наглашава да служимо Богу снагом разума (Римљанима 12:1). Међутим, у покрету Унитаријанаца, који настаје у Енглеској из социнијанских корена, људски разум је почео да преовладава над Библијом. Средином 1800-тих година Унитаријанци у Енглеској и Америци „почели су се окретати од Писма као примарног извора религиозне истине“, како се објашњава у једном опису развоја њиховог покрета.
Ипак, први Социнијанци су оставили пример из ког многе данашње религије могу много да науче. На пример, један проповедник презбитеријанац хвалио је њихов став у вези рата у поређењу с „немоћи [данашњих цркава] у светском рату“. Изразио је наду да ће ускоро све хришћанске цркве заузети став против ратовања. Али, то је написао 1932. Само неколико година касније избио је други светски рат, у ком су цркве поново подупирале крвопролиће. Данас ратови бесне по читавом свету. Религија више проузрокује ратове него што их спречава.
Како је са твојом црквом? Је ли она, као многе данашње цркве, изгубила поштовање према Библији? Да ли уместо тога учи људске идеје? Како стоји у питањима науке као што су бесмртност душе, пакао или Тројство? Јеси ли упоредио та учења с оним што стоји у Библији? Социнијанци су то учинили. Било би добро да то учиниш и ти.
[Слика на 22. страни]
Мигел Сервето — његове књиге су доказивале да је доктрина о Тројству погрешна
[Извор]
С допуштењем U.S. National Library of Medicine