22. библијска књига — Песма над песмама

Писац: Соломон

Место писања: Јерусалим

Писање завршено: отприлике 1020. пре н. е.

1. У ком смислу је ова песма „песма над песмама“?

„САВ свет није достојан дана у који је та узвишена Песма била дата Израелу.“ Тим речима је у првом веку наше ере јеврејски рабин Акиба изразио своје цењење за Песму над песмама.a Назив књиге заправо је део њеног уводног стиха — „Соломонова песма над песмама“ — који показује да нема те песме која би овој била равна, слично као што и израз „небеса над небесима“ указује на део неба који је виши од свега другог (П. зак. 10:14). То није збирка песама, него само једна песма, „песма савршене лепоте, једна од најбољих песама које су икада биле написане“.b

2. (а) Ко је писац Песме над песмама, зашто ју је баш он могао написати и зашто бисмо ову књигу могли назвати и песмом о неузвраћеној љубави? (б) Где и када је ова књига написана?

² Песму је написао краљ Соломон из Јерусалима, што се види и по њеном уводу. Због своје изразите надарености могао је написати то предивно хебрејско песничко дело (1. Краљ. 4:32). Ради се о идиличној песми која има дубљи смисао. Прожета је врло сликовитим описима лепоте. Читалац који може себи представити како изгледа амбијент на Блиском истоку, још боље ће је разумети (Песма 4:11, 13; 5:11; 7:4). Повод за писање песме је врло занимљив. Велики краљ Соломон, чувен по својој мудрости, силан и моћан, окружен баснословним богатством које је задивило чак и краљицу Саве, није могао да освоји обичну девојку са села у коју се заљубио. Због њене несаломиве љубави према једном пастиру, краљ није успео да је придобије. Зато бисмо књигу могли назвати и „Песма о Соломоновој неузвраћеној љубави“. Јехова Бог га је надахнуо да напише ову песму како би у будућим вековима читаоци Библије могли да извлаче поуке из ње. Написана је у Јерусалиму. То је вероватно било око 1020. године пре н. е., неколико година након што је довршен храм. У време када је писао ову песму, Соломон је имао „шездесет краљица и осамдесет иноча“, а пред крај своје владавине имао је већ „седамсто жена, кнегиња, и триста иноча“ (Песма 6:8; 1. Краљ. 11:3).

3. Шта показује да Песма над песмама припада библијском канону?

³ У древно доба нико никада није оспоравао да је Песма над песмама надахнута од Бога. Још давно пре наше ере сматрано је да представља саставни део надахнутих књига писаних на хебрејском. Налазимо је и у грчкој Септуагинти. Јосиф Флавије ју је уврстио у свој попис светих књига. Стога њену надахнутост потврђују исти они докази који су изнети и за све друге књиге хебрејског канона.

4. (а) Да ли то што се у Песми над песмама не појављује реч „Бог“ значи да она није надахнута? (б) Шта јој даје јединствено место у библијском канону?

⁴ Неки ипак оспоравају њену надахнутост зато што се у њој ниједном не спомиње Бог. Међутим, то што се Бог не спомиње не значи да књига није надахнута, исто као што ни појављивање речи „Бог“ не би аутоматски доказивало да књига припада библијском канону. Божје име се ипак појављује у књизи, и то у скраћеном облику у 6. стиху 8. поглавља. Тамо стоји да је љубав „пламен који долази од Јах“. Нема сумње у то да је ова књига један од списа које је и Исус признавао када је рекао: „Ви истражујете Писма, јер мислите да ћете помоћу њих имати вечни живот“ (Јов. 5:39). А упечатљив опис снажне узајамне љубави — каква у духовном погледу веже Христа и његову „невесту“ — даје Песми над песмама јединствено место у библијском канону (Откр. 19:7, 8; 21:9).

САДРЖАЈ ПЕСМЕ НАД ПЕСМАМА

5. (а) По чему се препознају ликови који се јављају у тексту? (б) Шта је тема ове дирљиве песме?

⁵ Песма је састављена као низ разговора. Ликови се стално смењују, а то су: јерусалимски краљ Соломон, пастир, његова вољена Суламка, њена браћа, дворске даме („кћери јерусалимске“) и жене из Јерусалима („кћери сионске“) (Песма 1:5-7; 3:5, 11). Ко кад говори препознаје се по ономе што ликови кажу о себи или по речима које су њима упућене. Радња започиње у околини Сунама (то јест Сулама), где се Соломон улогорио са својом дворском свитом. Тема је врло дирљива — љубав једне девојке из села Сунама према свом вољеном пастиру.

6. О чему причају Суламка и дворске даме у Соломоновом логору?

⁶ Суламка у Соломоновом логору (1:1-14). Суламка се налази у краљевским шаторима у које ју је довео краљ, али њој је стало само до тога да види свог вољеног пастира. Она чезне за њим и обраћа му се као да је присутан. Дворске даме које служе краља, „кћери јерусалимске“, зачуђено гледају како је Суламка тамнопута. Она им објашњава да је поцрнела од сунца док је чувала винограде своје браће. Затим се обраћа свом драгом као да је слободна и пита га где може да га нађе. Дворске даме јој говоре да оде и да пасе своје стадо поред пастирских шатора.

7. Како се Соломон удвара Суламки и како она реагује?

⁷ Долази Соломон. Он не жели да је пусти да иде. Диви се њеној лепоти и обећава јој да ће је окитити ’венчићима златним са ускрасима сребрним‘. Суламка одбија његове понуде и каже му да воли само свога драгог (1:11).

8. Како пастир храбри своју вољену Суламку? За чим она чезне?

⁸ Долази њен вољени пастир (1:15–2:2). Суламкин вољени пастир успева да уђе у Соломонов логор. Он храбри своју драгу. Уверава је да је воли. Суламка чезне за тим да буде са својим драгим. Она само жели да буде с њим на пољима и у шумама.

9. Шта Суламка и њен вољени пастир кажу о њеној лепоти?

⁹ Суламка је скромна девојка. Она каже: „Ја сам шафран с равнице приобалне.“ Пастир сматра да његовој драгој ниједна жена није равна: „Што је љиљан међу коровом трновитим, то је вољена моја међу девојкама“ (2:1, 2).

10. Чега се Суламка присећа у вези са својом љубави?

¹⁰ Суламка чезне за својим пастиром (2:3–3:5). Пошто је поново одвојена од свога драгог, Суламка показује да јој ни до кога није стало као до њега. Говори кћерима јерусалимским да их је заклела да не покушавају да у њој пробуде љубав према другом мушкарцу којег она не жели. Сећа се пролећа када је њен пастир дошао и позвао је да прошета с њим по бреговима. Као да га види како радосно поскакује док се пење по горама. Као да га чује како јој говори: „Устани, дођи, вољена моја, лепотице моја.“ Међутим, њена браћа нису била сигурна у њену постојаност, па су се наљутила и послала је да ради у виноградима. Она сада каже: „Драги мој мени припада, а ја њему“ и моли га да брзо дође к њој (2:13, 16).

11. На коју заклетву Суламка поново подсећа кћери јерусалимске?

¹¹ Суламка описује како је заточена у Соломоновом логору и како ноћу у постељи чезне за својим пастиром. Поново подсећа кћери јерусалимске да их је заклела да не буде у њој љубав према мушкарцу којег не жели.

12. Како пастир храбри Суламку након што ју је Соломон одвео у Јерусалим?

¹² Суламка у Јерусалиму (3:6–5:1). Соломон се враћа у Јерусалим у краљевском сјају, а људи се диве његовој свити. У овом важном тренутку, пастир не напушта Суламку. Она сада носи копрену, а он иде за својом драгом и успева да дође до ње. Храбри је изјављујући јој своју љубав. Она му говори како би желела да је слободна и да може да оде из града, а он јој на то у љубавном заносу каже: „Сва си лепа, вољена моја“ (4:7). Довољно је да је погледа и срце му већ брже лупа. Њена љубав је боља од вина, њен мирис је као мирис Ливана, а кожа јој је рај пун нарова. Суламка позива свога драгог да дође у „врт свој“, и он долази. Добронамерне жене из Јерусалима подстичу их: „Једите, пријатељи! Пијте и опијте се љубављу!“ (4:16; 5:1).

13. Шта је Суламка сањала и како дворским дамама описује свога драгог?

¹³ Суламкин сан (5:2–6:3). Суламка прича дворским дамама сан у којем је сањала како јој неко куца на врата. Напољу је био њен драги и молио је да га пусти да уђе. Али она је била у постељи. Када му је на крају ипак отворила, он је нестао у ноћи. Пошла је за њим, али није могла да га нађе. Напали су је градски стражари. Она моли и обавезује дворске даме да њеном драгом, ако га сретну, кажу да она болује од љубави. Оне је питају по чему је њен драги тако посебан. Суламка почиње у заносу да га описује: „Драги мој сав блиста и румен је, истиче се међу десет хиљада“ (5:10). Даме је питају куда је отишао. Она им одговара да он пасе стадо међу вртовима.

14. Зашто Соломон ни поред свих лепих речи није успео да освоји Суламку?

¹⁴ Соломонов задњи покушај удварања (6:4–8:4). Краљ Соломон долази код Суламке. Поново јој говори како је лепа, да је лепша од „шездесет краљица и осамдесет иноча“, али она га одбија (6:8). Она се ту налази само зато што се обављајући свој свакодневни посао нашла близу Соломоновог логора. Затим пита: ’Шта видиш на мени?‘ Соломон користи то простодушно питање да би почео да говори о њеној лепоти и описује је од главе до пете. Међутим, Суламку не могу поколебати његове лепе речи. Она одважно каже да ће остати верна свом пастиру и зове га. По трећи пут подсећа кћери јерусалимске како их је заклела да не буде у њој љубав коју она не жели. Соломон је затим пушта да иде кући. Није успео да задобије њену љубав.

15. (а) Шта Суламка моли браћу након свог повратка? (б) Како су љубав и непопустљива верност на крају победиле?

¹⁵ Суламка се враћа (8:5-14). Браћа је виде како долази, али није сама, него је „наслоњена на драгог свог“. Присећа се како је свога драгог срела под јабуком и изјављује му своју несаломиву љубав. Песма затим описује како су се њена браћа бринула док је она још била њихова ’сестрица‘, али она сада каже да се доказала као зрела и постојана жена (8:8). Браћа сада треба да јој дозволе да се уда. Нека краљу Соломону његово богатство! Њој је довољан њен виноград, јер има свога драгог ког воли свом душом и срцем. Њена љубав је јака као смрт, а њен жар је „пламен који долази од Јах“. Победила је узвишена љубав која је „непопустљива као гроб кад верност тражи“ и ујединила ју је с њеним вољеним пастиром (8:5, 6).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

16. Које вредне поуке налазимо у овој песми?

¹⁶ Које практичне поуке из ове љубавне песме могу пронаћи Божје слуге? У песми се нагласак ставља на верност, оданост и непоколебљиво држање Божјих начела. Песма истиче лепоту моралне чистоће и безазлености које прате искрену љубав. Учи нас да је права љубав несаломива, непролазна и непоткупљива. Хришћански младићи и девојке, као и мужеви и жене, уче из овог прикладног описа честитог понашања како да поступају када наиђу на искушења или нечије понуде.

17. (а) Како је Павле показао да је ова песма била написана за поуку хришћанској скупштини? (б) По чему можемо закључити да је Павле можда имао на уму ову песму када је писао Коринћанима и Ефешанима? (в) Које занимљиве додирне тачке постоје између Песме над песмама и Јованових списа?

¹⁷ Ова надахнута песма је врло поучна и за хришћанску скупштину у целини. Хришћани првог века су је прихватали као део надахнутог Писма, а један од њих је написао: „Све што је некада написано, написано је нама за поуку, да својом истрајношћу и утехом из Писама имамо наду“ (Римљ. 15:4). Исти надахнути писац, Павле, могао је имати на уму несаломиву љубав коју је Суламка осећала према свом пастиру када је једној хришћанској скупштини написао: „Јер ревно се бринем за вас као што то Бог чини, јер сам вас обећао једном мужу, Христу, како бих вас довео пред њега као честиту девицу.“ Павле је писао и о Христовој љубави према скупштини, упоређујући је с љубављу мужа према жени (2. Кор. 11:2; Еф. 5:23-27). А Исус Христ није својим помазаним следбеницима само Добри Пастир, него и Краљ који им омогућава да доживе неописиву радост „венчања“ с њим на небесима (Откр. 19:9; Јован 10:11)

18. Шта помазани Христови следбеници могу да науче из Суламкиног примера?

¹⁸ Ти помазани следбеници Исуса Христа сигурно могу пуно да науче из Суламкиног примера. И они морају остати верни ономе кога воле, не смеју допустити да их заведе материјалистичко блештавило овог света, већ треба да остану постојани и честити све док не добију награду. Њихова размишљања су усредсређена на оно што је на небу, па ’траже најпре Краљевство‘. Радује их љубав коју им показује њихов Пастир Исус Христ. Пресрећни су јер знају да је њихов вољени Пастир уз њих, премда је невидљив, и да их подстиче да победе свет. Због своје неугасиве љубави према свом Пастиру и Краљу, љубави јаке као „пламен који долази од Јах“, његови сунаследници ће успети да победе и биће с њим на небу у његовом славном Краљевству. Тако ће се посветити Јеховино име! (Мат. 6:33; Јов. 16:33).

[Фусноте]