Извори материјала за Радну свеску
2—8. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЛУКА 6—7
„Будимо великодушни“
(Лука 6:37) Не судите, и неће вам се судити. Не осуђујте, и нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено.
nwtsty-E белешка за Лу 6:37
Опраштајте, и биће вам опроштено: Грчки израз преведен као „опростити“ дословно значи „пустити на слободу; отпустити, ослободити (на пример, затвореника)”. У овом контексту се користи као супротност суђењу и осуди и преноси мисао о ослобађању од оптужбе, чак и када постоје оправдани разлози за казну или одмазду.
(Лука 6:38) Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у крило добру меру, набијену, стресену и препуну. Јер каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити.
nwtsty-E белешка за Лу 6:38
Дајте: Глаголски облик у изворном, грчком тексту указује на радњу која се увек изнова понавља.
(Лука 6:38) Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у крило добру меру, набијену, стресену и препуну. Јер каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити.
nwtsty-E белешка за Лу 6:38
У крило: Грчка реч дословно значи „груди; недра“, али у овом контексту изгледа да се односи на пресавијени део горње хаљине заденут за појас. Могао је послужити као врећа у коју би продавац сипао купцу своју робу. Вероватно је овде Исус алудирао на ту праксу.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Лука 7:35) Ипак, мудрост оправдавају сва њена деца.
nwtsty-E белешка за Лу 7:35
Њена деца: Овде је мудрост персонификована, то јест за њу се каже да има децу. У паралелном запису из Мт 11:19 каже се да мудрост има дела. Та деца, то јест дела односе се на дела Јована Крститеља и Исуса Христа којима су доказали да су све оптужбе против њих биле неосноване. Исус је заправо хтео да каже: Ако човек поступа добро и праведно, јасно је да су све оптужбе против њега лажне.
9—15. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЛУКА 8—9
„Буди мој следбеник — шта то подразумева?“
(Лука 9:57, 58) Док су ишли путем, неко му је рекао: „Ићи ћу за тобом куд год пођеш.“ А Исус му рече: „Лисице имају јазбине и птице небеске имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу.“
it-2-E 494
Гнездо: Кад је један писмозналац пришао Исусу и рекао му: „Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш“, Исус му је одговорио: „Лисице имају јазбине и птице небеске имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу“ (Мт 8:19, 20; Лу 9:57, 58). Исус је тиме рекао да ако неко хоће да га следи не треба да тежи за лагодним животом већ треба да се потпуно ослони на Јехову. То начело се огледа и у Исусовој молитви: „Дај нам данас хлеб наш за овај дан“, као и у изјави: „Нико од вас ко не остави све што има не може бити мој ученик“ (Мт 6:11; Лу 14:33).
(Лука 9:59, 60) Неком другом је рекао: „Пођи за мном.“ А човек му рече: „Дозволи ми да прво одем и сахраним свог оца.“ Исус му рече: „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божје краљевство.“
nwtsty-E белешке за Лу 9:59, 60
Сахраним свог оца: То не значи да је том човеку отац управо умро и да треба да организује погреб. Да је било тако, тешко да би у том тренутку разговарао са Исусом. На Блиском истоку у древна времена, сахрана би се обавила врло брзо након смрти, углавном још истог дана. Дакле, највероватније је отац тог човека био болестан или стар, а не мртав. Пошто Исус не би саветовао човека да остави болесног родитеља коме је потребна помоћ, сигурно је било и других у тој породици који су могли преузети бригу о њему (Мр 7:9-13). Човек је Исусу заправо рекао: „Постаћу твој следбеник, али не сада док ми је отац жив. Служићу ти кад умре и кад га сахраним.“ Међутим, Исус је сматрао да тај човек пропушта прилику да Божје Краљевство стави на прво место у животу (Лу 9:60, 62).
Пусти нека мртви сахрањују своје мртве: Као што се види из белешке за Лу 9:59, отац човека који је разговарао са Исусом вероватно је био болестан или стар, а не мртав. Зато су ове Исусове речи значиле: „Пусти нека духовно мртви сахрањују своје мртве“, то јест саветовао је човеку да препусти бригу о оцу другим члановима породице. Ако би почео да следи Исуса, тај човек би кренуо путем вечног живота и више не би био, попут осталих, мртав у Божјим очима. Исус је овим одговором показао да је неопходно ставити Божје Краљевство на прво место у животу и што више га објављивати да би човек остао жив у духовном смислу.
(Лука 9:61, 62) А један други рече: „Ићи ћу за тобом, Господе, али прво ми дозволи да се поздравим са својим укућанима.“ Исус му рече: „Нико ко стави руку на плуг па се осврће на оно што је иза, није прикладан за Божје краљевство.“
nwtsty-E мултимедија
Орање: Орање се углавном обављало у јесен када би киша омекшала тло стврднуто од јаке жеге у летњим месецима. (Види sgd део 19.) Плуг се углавном састојао од рала, то јест зашиљеног парчета дрвета, често са металном оштрицом, причвршћеног за греду коју вуку једна или две животиње. Након орања уследила би сетва. Будући да је орање било блиско људима, оно се на више места у хебрејском делу Светог писма користи у пренесеном значењу (Су 14:18; Ис 2:4; Јер 4:3; Ми 4:3). Исус је такође често објашњавао важне ствари користећи се примерима из земљорадње. Рецимо, да би показао колико је важно целим срцем следити га, навео је пример орача у пољу (Лу 9:62). Ако орачу нешто друго одвлачи пажњу, направиће криве бразде. Слично томе, ако Христовом ученику нешто одвлачи пажњу од његових духовних активности, неће бити достојан Божјег Краљевства.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Лука 8:3) Јована, жена Иродовог надзорника Хузе, и Сусана и многе друге жене, које су им служиле својом имовином.
nwtsty-E белешка за Лу 8:3
Које су им служиле: Или: „које су их материјално подупирале, бринуле се о њима“. Грчка реч дијаконео може се односити на физичку помоћ, у коју спадају рецимо куповина, кување и послуживање хране и слично. У том смислу се користи у Лу 10:40 (послуживати), Лу 12:37 (служити) и Дел 6:2 (делити храну), а може се односити и на разне друге послове. Овде се говори о томе како су жене споменуте у 2. и 3. стиху пружале практичну помоћ Исусу и његовим ученицима и тако им омогућиле да се потпуно усредсреде на службу коју им је Бог поверио. Тиме су ове жене славиле Бога, а он им је показао захвалност побринувши се да о њиховим добрим делима могу читати генерације после њих (Псл 19:17; Јев 6:10). Исти израз се у изворном грчком тексту јавља у Мт 27:55 и Мр 15:41.
16—22. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЛУКА 10—11
„Прича о милосрдном Самарићанину“
(Лука 10:29-32) А човек је желео да се покаже праведним, па је рекао: „А ко је мој ближњи?“ Исус на то рече: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који су га свукли и претукли и отишли оставивши га полумртвог. Тим путем је случајно силазио један свештеник, али кад га је видео прешао је на другу страну. Исто тако и Левит, кад га је видео пролазећи туда, прешао је на другу страну.“
nwtsty-E мултимедија
Пут од Јерусалима до Јерихона: Пут (1) приказан у овом кратком филму отприлике води куда и древни пут који је повезивао Јерусалим и Јерихон. Стари пут је пролазио кроз Јудејску пустињу. Био је стрм, кривудав и дугачак преко 20 километара. Пошто је био пуст, био је идеалан за пљачкаше. Ради безбедности путника војска је морала да патролира. У време римске власти, Јерихон (2) се налазио на рубу Јудејске пустиње. Стари део града (3) налазио се два километра даље.
(Лука 10:33-35) А и један Самарићанин је пролазећи тим путем дошао до њега, и кад га је видео, сажалио се. Он му је пришао и превио му ране, заливши их уљем и вином. Затим га је ставио на своју животињу и довео га у гостионицу и побринуо се за њега. Сутрадан је извадио два денара, дао их гостионичару и рекао: „Побрини се за њега, и ако потрошиш више од овога, платићу ти кад се вратим.“
nwtsty-E белешке за Лу 10:33, 34
Самарићанин: Јевреји су презирали Самарићане и нису хтели ништа да имају с њима (Јв 4:9). Неки Јевреји би чак Самарићанином назвали некога кога су хтели да понизе или прекоре (Јв 8:48). У Мишни пише да је један рабин рекао следеће: „Ко једе хлеб Самарићанина исти је као онај ко једе свињетину“ (Шебит 8:10). Многи Јевреји нису уважавали сведочанство Самарићанина нити су хтели да послују с њима. Пошто је Исус знао како Јевреји гледају на Самарићане, његова поука је била још снажнија зато што је тај ближњи био управо један Самарићанин.
Превио му ране, заливши их уљем и вином: Лука као лекар детаљно преноси Исусову причу, описујући и појединости о начину лечења који се заиста и користио у то доба. И уље и вино су коришћени за санирање рана. Уље је ублажавало бол (упореди са Ис 1:6), а вино је служило као антисептик и благо средство за дезинфекцију. Лука спомиње и превијање рана, чиме се спречавало даљње повређивање.
Гостионица: Изворна грчка реч дословно значи „место које прима све госте“. Гостионице су пружале смештај и храну путницима, као и њиховим животињама. Осим тога, гостионичар се за новчану надокнаду могао постарати и за онога ко му је остављен на бригу.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Лука 10:18) А он им је рекао: „Гледао сам Сатану како је као муња пао с неба.“
nwtsty-E белешка за Лу 10:18
Гледао сам Сатану како је као муња пао с неба: По свему судећи, Исус је овим речима предсказао збацивање Сатане с неба. У От 12:7-9 се говори о бици на небу и то се повезује са Сатаниним падом и рођењем Месијанског Краљевства. Исус је речима из Лу 10:18 истакао да ће Сатана и његови демони сигурно доживети пораз у будућој бици, јер је Бог седамдесеторици ученика, обичним и несавршеним људима, дао моћ да истерују демоне (Лу 10:17).
(Лука 11:5-9) Још им је рекао: „Замислите да у поноћ одете код пријатеља и да му кажете: ’Пријатељу, позајми ми три хлеба, јер ми је управо дошао пријатељ с пута, а немам шта да изнесем пред њега‘? А он из куће каже: ’Немој да ми досађујеш! Врата су већ закључана, и моја деца и ја већ смо у кревету. Не могу да устанем да ти то дам.‘ Кажем вам, ако и неће устати и дати му зато што му је пријатељ, устаће због његове упорности и даће му оно што му треба. Зато вам кажем: Молите, и даће вам се! Тражите, и наћи ћете! Куцајте, и отвориће вам се!“
nwtsty-E белешке за Лу 11:5-9
Пријатељу, позајми ми три хлеба: Као што ова прича показује, људи на Блиском истоку гостољубивост сматрају веома важном. Гост је неочекивано стигао у поноћ, што можда указује на то колико је тешко било одредити време путовања. И поред тога, домаћин је осећао снажну дужност да госту понуди нешто за јело. Чак је сматрао да, без обзира на ситне сате, мора да пробуди пријатеља како би позајмио хлеб.
Немој да ми досађујеш: Домаћинов пријатељ из ове приче није га одбио зато што је био нељубазан, већ зато што је већ био у кревету. Куће су у то време често имале само једну велику просторију, нарочито код оних који су били сиромашни. Ако би домаћин морао да устане, вероватно би пробудио целу породицу, укључујући и децу.
Упорност: Ова грчка реч се дословно може превести као „недостатак скромности“ или „бестидност“. Међутим, у овом контексту означава наваљивање, то јест инсистирање. Човека из Исусове приче није срамота, нити се устручава да упорно тражи оно што му је потребно. Исус својим ученицима говори да и они треба да буду упорни у својим молитвама (Лу 11:9, 10).
23—29. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЛУКА 12—13
„Ви сте вреднији од много врабаца“
(Лука 12:6) Зар се пет врабаца не продају за два новчића? Ипак, ниједан од њих није заборављен пред Богом.
nwtsty-E белешка за Лу 12:6
Врапци: Грчка реч струтион је деминутив и означава птичице било које врсте, али се често односи на врапце, најјефтиније од свих птица које су се користиле у исхрани.
(Лука 12:7) А вама су и све власи на глави избројане. Не бојте се, ви сте вреднији од много врабаца.
nwtsty-E белешка за Лу 12:7
Вама су и све власи на глави избројане: Сматра се да на глави човека у просеку има више од 100 000 власи. То што Јехова зна такве појединости о нама показује да му је веома стало до сваког од нас.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Лука 13:24) Снажно се напрежите да уђете на уска врата, јер ће многи, кажем вам, тражити да уђу, али неће моћи.
nwtsty-E белешка за Лу 13:24
Снажно се напрежите: Или: „непрестано се борите“. Исус је тим речима желео да нагласи колико је важно да дамо све од себе док се трудимо да уђемо на уска врата. Разни библијски приручници предлажу да се та фраза у овом контексту преведе као „свим силама се потрудите; навалите“. Грчки глагол агонизомаи сродан је грчкој именици агон, која се често користила у повезаности са спортским такмичењима. У Јев 12:1, та именица је употребљена у симболичном смислу за хришћанску „трку“ за живот. У ширем смислу, користи се и као „борба“ (Фп 1:30; Ко 2:1; 1Ти 6:12; 2Ти 4:7). Облици грчког глагола у Лу 13:24 преведени су као „такмичар“ (1Ко 9:25), „борити се“ (Ко 1:29; 4:12; 1Ти 6:12) и „напрезати се“ (1Ти 4:10). Будући да је порекло овог израза повезано са спортским играма, неки сматрају да се труд на који нас Исус подстиче може упоредити са трудом који спортиста улаже док се свим силама напреже, дајући све од себе да освоји награду.
(Лука 13:33) Али данас, сутра и прекосутра морам да наставим пут, јер не приличи да пророк буде погубљен ван Јерусалима.
nwtsty-E белешка за Лу 13:33
Не приличи: Или: „несхватљиво (незамисливо) је“. Иако ниједно библијско пророчанство не каже отворено да ће Месија умрети у Јерусалиму, до таквог закључка се може доћи на основу Да 9:24-26. Поред тога, уколико би Јевреји хтели да убију пророка, а нарочито Месију, очекивало се да ће се то десити управо у том граду. Синедрион, Врховни јеврејски суд који је чинио 71 члан, састајао се у Јерусалиму, тако да би се онима који су оптужени као лажни пророци судило у том граду. Исус је можда имао на уму и то да је Јерусалим био град у ком су се приносиле жртве Богу и клало јагње за Пасху. Показало се да су се Исусове речи обистиниле. Он је био доведен пред Синедрион у Јерусалиму, где је био и осуђен. И управо ту, надомак јерусалимских зидина, умро је као „пасхална жртва“ (1Ко 5:7).
30. ЈУЛА — 5. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЛУКА 14—16
„Прича о изгубљеном сину“
(Лука 15:11-16) Затим је рекао: „Један човек је имао два сина. Млађи је рекао оцу: ’Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им је поделио иметак. После неколико дана млађи син је покупио све, отпутовао у далеку земљу и тамо расуо свој иметак живећи раскалашно. Кад је све потрошио, настала је велика глад широм те земље и он је почео да оскудева. Чак је отишао и наговорио једног грађанина те земље да га узме за најамника, а овај га је послао на своја поља да чува свиње. Желео је да се насити рогачима које су јеле свиње, али му их нико није давао.“
nwtsty-E белешке за Лу 15:11-16
Један човек је имао два сина: Прича о расипном сину (или „изгубљеном сину“) у много чему је јединствена. То је једна од најдужих Исусових прича. Он је истакао важну поруку користећи породичне односе. Исус је у другим причама често користио неживе ствари, као што су различите врсте семена или земљишта, или однос између господара и роба (Мт 13:18-30; 25:14-30; Лу 19:12-27). Међутим, у овој причи Исус истиче присан однос између оца и његових синова. Многи који су чули ову причу можда нису имали тако доброг и срдачног оца. Она одсликава дубоку самилост и љубав коју наш небески Отац осећа према својој земаљској деци, како према онима који му остају верни, тако и према онима који су одлутали с правог пута али су му се вратили.
Млађи: Првенац је на основу Мојсијевог закона добијао двоструки део имања (Пз 21:17). Ако је старији син из ове приче био првенац, наследство млађег сина било је упола мање од оног што је наследио његов старији брат.
Расуо: Грчка реч која је овде употребљена дословно значи „распршити (на све стране)“ (Лу 1:51; Дел 5:37). У Мт 25:24, 26, та реч је преведена као „вејати“. У овом контексту се односи на расипнички живот, немудро трошење.
Живећи раскалашно: Или: „живећи растрошно (непромишљено, разуздано)“. У Еф 5:18; Ти 1:6 и 1Пе 4:4 употребљена је сродна грчка реч која има слично значење. Пошто та грчка реч носи мисао и о расипничком начину живота, у неким библијским преводима је употребљен израз „живећи расипнички.“
Да чува свиње: Ове животиње су према Мојсијевом закону биле нечисте, тако да је то био понижавајућ и одвратан посао за једног Јеврејина (Ле 11:7, 8).
Рогач: Плод ове биљке има сјајну, кожасту махуну тамносмеђе боје с љубичастим преливом. Махуна изгледа као закривљени рог, и њен облик је у складу с дословним значењем имена ове биљке на грчком (кератион, „мали рог“). Рогач се и данас у великој мери користи као храна за коње, стоку и свиње. Колико је овај младић ниско пао показује и чињеница да је чак био спреман да једе храну за свиње.
(Лука 15:17-24) Кад се уразумио, рекао је: „Колико најамника код мог оца има хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! Устаћу, отићи ћу своме оцу и рећи ћу му: ’Оче, згрешио сам небу и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од својих најамника.‘“ И устао је и пошао свом оцу. Док је још био далеко, отац га је угледао и сажалио се, па је потрчао, загрлио га и изљубио. Тада му је син рекао: „Оче, згрешио сам небу и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од својих најамника.“ А отац је рекао својим робовима: „Брзо, изнесите најбољу хаљину и обуците га! Ставите му прстен на руку и обујте му сандале. Доведите угојеног јунца и закољите га, па да једемо и веселимо се, јер ми је овај син био мртав и оживео је, био је изгубљен и нађен је!“ И почели су да се веселе.
nwtsty-E белешке за Лу 15:17-24
Теби: Или: „у твојим очима“. Грчки предлог енопијон дословно значи „пред; у очима“.
Најамник: Када се млађи син вратио кући, намеравао је да свог оца пита да га прихвати као најамника, а не као сина. Најамник није попут роба живео на имању, већ је био унајмљен, често на само један дан (Мт 20:1, 2, 8).
Изљубио: Или: „нежно га пољубио“. Сматра се да је грчка реч преведена као „изљубио“ снажнији облик глагола филео, који је на неким местима преведен као „пољубити“ (Мт 26:48; Мр 14:44; Лу 22:47), али чешће значи „волети“ (Јв 5:20; 11:3; 16:27). Тиме што је отац свог сина, који се каје, дочекао на топао и срдачан начин, показао је да је спреман да га прими назад.
Да се зовем твојим сином: Неки рукописи садрже и речи: „Прими ме као једног од својих најамника.“ Међутим, будући да многи изворни, поуздани рукописи не садрже те речи, постоје оправдани разлози за изостављање тог дела. Неки изучаваоци сматрају да је та реченица додата како би тај стих био у складу с Лу 15:19. Зато су те речи у Лу 15:21 у преводу Нови свет на енглеском из 2013. изостављене.
Хаљину [...] прстен [...] сандале: Та хаљина није била само обичан одевни предмет, већ најбоља — можда једна од оних богато извезених одора којом би се даривао уважени гост. Тиме што је на руку свог сина ставио прстен, отац је показао да према њему осећа наклоност, као и то да га цени, поштује и уважава као свог сина. Робови обично нису носили прстење и сандале. Зато је тим гестом отац дао до знања да сина и даље сматра делом своје породице.