да значи? Отресање прашине с ногу показивало је да се не сноси одговорност за последице с којима је становник који није показао интерес за Божју вест требао рачунати. Исус је тиме желео да каже да би његови следбеници требали опет мирољубиво отићи и ону кућу или онај град препустити Божјој пресуди.

Покажи интерес — то значи твој живот!

Занимљиво је да је Исус упоредио реакцију на вест у нашим данима с реакцијом људи у данима Ноја и Содоме и Гоморе (Матеј 24:37-39; Лука 17:26-30). Неморал и насиље били су надалеко раширени, како у данима Ноја тако и у данима Лота. Праведног Лота је мучило и тиштило посматрање безакоња и јако лошег понашања становника Содоме и Гоморе (2. Петрова 2:6-8).

Кад је Исус говорио о данима Ноја и Лота, у ствари није обратио пажњу на неморал и насиље оног времена, него штавише, на свакодневне ствари – једење, пијење, женидбу, удају, куповање, продавање, грађење и сађење. Показао је да многи неће реаговати на објављивање добре вести о Божјем Царству, јер ће бити превише запослени свакодневним стварима живота и зато неће показивати интерес за Јеховине намере. Али, код ове вести ради се о животу или смрти. Не послушати је, могло би нас много стајати. На њу се не обазирати или не показати за њу интерес, стварно је тежак грех. (Упореди Матеј 6:31, 32).

Колико тежак? Исус је рекао: „На Судњи дан ликше ће бити Содоми и Гомори него оном граду“, у ком нису слушали или показали интерес (Матеј 10:15, СТ). Чак неко ко је неморалан и насилан може, ако покаже интерес, слуша и верује вести, изменити своју личност и у Јеховиним очима наћи милост, тако да испуњава предуслове за поданика Царства, како то показује пример хришћана у Коринту (1. Коринћанима 6:9-11).

Исус Христ је у свим својим разговорима позивао своје ученике да слушају важну вест о Божјем Царству, да јој поклоне пажњу и покажу интерес. Да би побудио пажњу оних с којима је разговарао, опомињао их је: „Гледајте дакле како слушате“. „Ко има уши да чује нека чује.“ „Послушајте мене сви, и разумијте.“ „Слушајте и разумијте“ (Лука 8:18; Марко 4:9; 7:14; Матеј 15:10).

Зато, ако ти идући пут сведочи Јеховин сведок, биће то за твоје добро ако му кажеш: „Уђите унутра, то ме интересује.“

Питања читалаца

◼ Зашто тако мало Јеховиних сведока учествује у узимању хлеба и вина на годишњој свечаности Спомен-вечере Господње?

Разлог је у томе што Јеховини сведоци насупрот црквама хришћанства, заступају библијске науке, да један мали број људи добија небески живот а да ће остале верне Божје слуге бити награђене са вечним животом на Земљи.

Цркве одавно уче да је живот на небу награда за све оне који се допадају Богу; а да остали одлазе у паклену ватру. Али Библија говори нешто друго. Из Светог писма јасно произлази да ће само мало њих, на пример, апостоли, владати са Христом на небу. Исус је ову групу означио са ,,мало стадо“. Према Библији ради се о 144 000 (Лука 12:32; Откривење 14:3, 4). Многи, који су Јехови верно служили и имали његово одобрење, умрли су пре него је Исус отворио пут за небески живот (Матеј 11:11; Јеврејима 10:19-21). И након одабирања „малог стада“ милиони других људи су постали одани хришћани. Сви ови лојални који не припадају „малом стаду“, према Библији, имају изглед за бескрајни живот у обновљеном земаљском рају (Псалам 37:20, 29; Откривење 21:4, 5). Али, зашто ови не учествују у узимању хлеба и вина? Исус је дао до знања да ће само они, који имају наду за небески живот, што значи који су примљени у нови савез, узимати симболе на Спомен-вечери.

Наравно да сви морају безусловно веровати у Исусову жртву ако желе да постигну Божје опроштење и вечни живот, било на небу или на рајској Земљи. То је Христ показао према Јовану 6:51-54: „Ја сам хлеб живота који је сишао с неба; ако неко једе од тог хлеба, живеће вечно; ... хлеб који ћу ја дати, тело је моје — за живот света (откупљеног човечанства). ... Онај ко једе моје тело и пије моју крв има живот вечни.“

Ипак вредно пажње је да Исус ове речи није упутио само својим ученицима. Један дан након што је Исус учинивши чудо нахранио хиљаде, дошло је мноштво народа к њему у предео Капернаума. Ту се развио разговор у ком је он изговорио речи записане према Јовану 6:51-54. Дакле, Исус није говорио углавном ученицима када је рекао да је он симболични „хлеб, који је сишао са неба“ и да може посредовати дужи живот од мане коју су јели у пустињи (Јован 6:24-34).

Ако помислимо на некадашњи догађај из пустиње, онда би требали узети у обзир ко је изашао из Египта и ко се налазио у пустињи. Били су то синови Израелови по броју шест стотина хиљада снажних људи, пешака, осим мале деце а и великог мноштва других људи’ (2. Мојсијева 12:37, 38; 16:13-18). Ови „други људи“ су били Египћани, са којима су Израелци склапали бракове или они који су се прикључили Израелу. Како Израелци тако су и „други људи“ требали ману да би остали на животу. Међутим, да ли су „други људи“ имали исти изглед као и Израелци? Не. Иако су припадници „других људи“ са Израелцима обожавали Бога и надали се да уђу у обећану земљу, ипак никада нису могли под савезним законом да постану краљеви и свештеници. Дакле, храњење маном у пустињи није значило да су сви имали исти изглед.

Ову разлику треба да имамо у виду кад размишљамо о ономе што је Исус рекао својим ученицима отприлике годину дана после речи записаних по Јовану 6:51-54. У последњој прилици Исус је говорио о нечем новом, код чега ће дослован хлеб и дословно вино играти улогу – симболи за његово тело и његову крв. Када је Исус завео свечаност Спомен-вечере Господње, рекао је својим најближим следбеницима: „Ова чаша значи нови савез мојом крвљу, која ће се пролити за вас.“ Тој истој малој групи апостола је рекао: „Међутим, ви сте ти који су устрајали са мном у мојим кушњама; и ја склапам савез с вама као што је мој отац са мном склопио савез за Царство, да једете и пијете за мојим столом у мом Царству и седите на престолима судећи над дванаест Израелових племена“ (Лука 22:20, 28-30, НС).

Запазимо да се код ових који ће према каснијим речима узимати од дословног хлеба и дословног вина, симболима за Исусово тело и крв, ради о оним ученицима који су примљени у „нови савез“. Ови ученици су примљени и у један други савез, савез који је Исус склопио са њима, да би могли учествовати у владавини ,његовог Царства’. Исус је очигледно говорио о онима који ће ,бити учињени за једно Царство и за свештенике нашег Бога, да би као цареви владали над Земљом’ (Откривење 5:10). У првом веку Бог је започео са одабирањем 144 000, који ће учествовати у небеском Царству. К њима такође припадају хришћани из Коринта, јер се они означавају као ,освећени у заједници са Исусом Христом, позванима светима’ (1. Коринћанима 1:2; упореди Римљанима 1:7; 8:15-17). Такви „свети“ треба да учествују на Спомен вечери Господњој и са цењењем уживају у симболичном хлебу и вину, које значи ,нови савез његовом крвљу’ (1. Коринћанима 11:23-26).

Данас је на Земљи у животу још само један мали остатак од оних који су од Бога предодређени за небески живот. Само они који су примљени у „нови савез“ смеју да узму симболе, хлеб и вино, на годишњој свечаности Спомен-вечере.

Сви прави хришћани који се данас надају да под царском владавином вечно живе на Земљи, знају наравно да је то једино могуће ако верују у Исусову жртву. Као што је Исус рекао мноштву народа он је „живи хлеб, који је сишао са неба“ (Јован 6:51). Али то не значи да они који имају земаљску наду треба да узимају симбол Спомен-вечере,