13. библијска књига — 1. Летописа

Писац: Јездра

Место писања: Јерусалим (?)

Писање завршено: отприлике 460. пре н. е.

Обухваћено раздобље: (након 1. Летописа 9:44) 1077-1037. пре н. е.

1. Зашто је Прва летописа врло важан и поучан део Божје Речи?

ДА ЛИ је Прва летописа само неки сувопаран списак родословља? Да ли се у њој само понављају догађаји описани у Самуиловим књигама и у књигама о краљевима? Нипошто! Она је поучан и врло важан део Божје Речи. У време када је написана одиграла је важну улогу у поновном организовању израелског народа и верске службе, а показала се као врло важна и корисна за будућност, па тако и за наше време, у показивању тога како треба на исправан начин служити Богу. Прва летописа садржи неке од најлепших хвалоспева упућених Јехови које можемо наћи у Библији. Она нам помаже да представимо себи колико ће бити дивно у Јеховином праведном Краљевству, тако да сви који очекују долазак тог Краљевства треба да је проучавају и да уче из ње. Вековима су и Јевреји и хришћани показивали да цене обе књиге Летописа. Преводилац Библије Јероним имао је веома високо мишљење о Првој и Другој летописа и сматрао их је „сажетком Старог завета“. Он је рекао да су „те књиге толико значајне и важне да онај ко сматра да је упознат са светим списима, а не познаје њих, само заварава самог себе“.a

2. Зашто су били написани Летописи?

² Две књиге летописа по свему судећи су првобитно сачињавале једну књигу, то јест свитак, који је касније због практичности био подељен на два дела. Зашто су били написани Летописи? Размотримо околности у којима су настали. Изгнанство у Вавилону окончано је отприлике 77 година пре тога. Јудејци су се вратили у своју земљу. Међутим, многи су кренули у опасном правцу и одступили од служења Јехови у обновљеном храму у Јерусалиму. Персијски краљ је овластио Јездру да уреди Јеховин дом и да постави судије и учитеље који ће поучити народ Божјем и краљевском закону. Тачни родословни пописи били су неопходни како би само овлашћене особе служиле као свештеници и како би се потврдило племенско наследство, од ког су свештеници добијали свој део за издржавање. Осим тога, због Јеховиних пророчанстава о Краљевству, било је врло важно да постоји јасан и поуздан запис о Јудиној и Давидовој лози.

3. (а) На шта је Јездра желео да подсети Јудејце? (б) Зашто се усредсредио на историју Јуде и како је нагласио важност праве религије?

³ Јездра је жарко желео да тргне Јудејце из њихове равнодушности и подсети их да ће управо они искусити Јеховину милост коју је Јехова засигурао склапањем савеза. Стога им је у Летописима изнео целокупну историју израелског народа и људског рода, враћајући се све до првог човека Адама. Пошто је Давидово краљевство било кључна тема, Јездра се усредсредио на Јудину историју и није се готово уопште освртао на крајње негативан историјски извештај о десетоплеменском краљевству. Описивао је како су Јудини највећи краљеви градили или обнављали храм и ревно предводили народ у обожавању Бога. Указао је на грехе повезане с кривом религијом који су довели до пропасти краљевства, али је истакао и Божја обећања о обнови. Нагласио је колико је важно да се поштује прави Бог усмеривши пажњу на многе појединости у вези с храмом, његовим свештеницима, Левитима, певачима и тако даље. Израелци су сигурно били веома охрабрени историјским извештајем који се усредсредио на прави разлог њиховог повратка из изгнанства — обнављање обожавања Јехове у Јерусалиму.

4. Који докази показују да је Јездра написао Летописе?

⁴ Постоје ли докази да је Јездра написао Летописе? Последња два стиха Друге летописа иста су као и прва два стиха Јездрине књиге, а мисао којом се завршава Друга летописа наставља се у Јездри 1:3. Из тога можемо закључити да Летописи и Јездрина књига имају заједничког писца. У прилог томе сведоче и исти стил, начин изражавања, формулација мисли и начин писања у ове две књиге. Неки изрази које срећемо у њима не могу се наћи ни у једној другој библијској књизи. Дакле, Јездра, писац Јездрине књиге, сигурно је написао и Летописе. Јеврејска традиција подупире тај закључак.

5. Која је духовна и световна овлашћења Јездра добио?

⁵ Јездра је био најпогоднија особа која би саставила овај веродостојан и тачан историјски извештај. „Јездра је припремио своје срце да истражује Јеховин закон, да поступа по њему и да у Израелу поучава прописима и правди“ (Језд. 7:10). Јехова му је помогао својим светим духом. Персијски владар је препознао код Јездре Божју мудрост и дао му велика овлашћења у покрајини Јуди (Језд. 7:12-26). Пошто је добио овлашћења и од Бога и од краља, Јездра је могао да напише свој извештај користећи најбоља документа која су тада била доступна.

6. Зашто се можемо поуздати у тачност Летописа?

⁶ Јездра је био изванредан истраживач. Претраживао је старије јеврејске историјске записе које су у своје време сакупили поуздани пророци, као и записе које су саставили службени писари и чувари државних списа. Неки од списа којима се служио можда су били државни списи Израела и Јуде, родословни пописи, историјска дела која су написали пророци и списи које су чували поглавари племена или породица. Јездра је цитирао најмање двадесет таквих извора.b Тиме што је директно цитирао те изворе поштено је омогућио својим савременицима да их провере уколико то желе, а то је умногоме допринело уверљивости и веродостојности његових речи. Можемо се поуздати у тачност Летописа из истих разлога из којих су то могли учинити и Јудејци Јездриног времена.

7. Када су Летописи написани, ко их је сматрао веродостојним и које раздобље обухватају?

⁷ Будући да је Јездра „отишао из Вавилона“ седме године персијског краља Артаксеркса Дугоруког (Лонгимануса), то јест 468. пре н. е., а није споменуо Немијин значајан долазак 455. пре н. е., Летописи су по свој прилици настали у Јерусалиму између та два датума, вероватно отприлике 460. пре н. е. (Језд. 7:1-7; Нем. 2:1-18). Јудејци Јездриног времена сматрали су Летописе аутентичним делом ’Писма које је надахнуто од Бога и корисно‘. Звали су их Дивре Хајамим, што значи „дневни догађаји“, то јест историја тих дана или тог времена. Отприлике 200 година касније и преводиоци грчке Септуагинте су уврстили Летописе у канонске књиге. Књигу су поделили на два дела. Пошто су сматрали да она допуњује Самуилове књиге и књиге о краљевима, или чак све списе који су до тада настали, назвали су је Паралипоменон, што значи „пропуштене (неспоменуте, изостављене) ствари“. Иако то име није нарочито прикладно, њихов поступак показује да су Летописе сматрали веродостојним, надахнутим делом Божје Речи. Док је припремао латинску Вулгату, Јероним је предложио: „Могли бисмо их назвати Хроником (што у ствари значи Летопис) целе историје Божјег народа.“ Отуда потиче назив „Летописи“. Летопис представља запис у ком се догађаји бележе по редоследу којим су се одиграли. Након родословних пописа, Прва летописа углавном говори о времену краља Давида, од 1077. пре н. е. све до његове смрти.

САДРЖАЈ ПРВЕ КЊИГЕ ЛЕТОПИСА

8. На која два дела се може поделити Прва летописа?

⁸ Прва летописа се логично може поделити на два дела: првих 9 поглавља, која се углавном састоје од родословља, и последњих 20 поглавља, која се баве догађајима унутар 40 година — од Саулове смрти до краја Давидовог владања.

9. Зашто нема разлога да се даје предност каснијем датуму писања Летописа?

⁹ Родословља (1:1–9:44). Ова поглавља обухватају родословље од Адама до Зоровавељевих потомака (1:1; 3:19-24). Многи преводи прате Зоровавељеву лозу до десетог нараштаја. Пошто се Зоровавељ вратио у Јерусалим 537. пре н. е., није било могуће да се толике генерације роде до 460. пре н. е., када је Јездра вероватно завршио писање књиге. Међутим, пошто је хебрејски текст у овом делу непотпун, не може се установити у каквом је сродству са Зоровавељом била већина наведених људи. Стога нема разлога да се даје предност каснијем датуму писања Летописа, као што то неки чине.

10. (а) Који се нараштаји најпре наводе? (б) Чије родословље логично следи на почетку другог поглавља? (в) Који се други родословни пописи наводе и с којим пописом се завршава овај део извештаја?

¹⁰ Прво се наводи десет нараштаја од Адама до Ноја, а затим десет нараштаја до Аврахама. Наведени су Аврахамови синови и њихови потомци, затим Исавови и Сирови потомци, који су живели у брдовитом подручју Сира, као и први краљеви који су владали у Едому. Међутим, извештај се од другог поглавља бави Израеловим, то јест Јаковљевим потомцима, при чему се најпре прати Јудино родословље, а затим наводи десет нараштаја до Давида (2:1-14). Наводи се и родословни попис других племена, с посебним освртом на Левијево племе и првосвештенике, а као последње се наводи родословље Венијаминовог племена у оквиру којег се спомиње краљ Саул, што је послужило као увод у историјски део књиге. Понекад може изгледати да су Јездрина родословља противречна другим деловима Библије. Међутим, морамо имати на уму да су поједине особе биле познате и под другим именима, као и да се језик с временом мења, па је могло доћи до промене у писању појединих имена. Пажљиво проучавање отклања већину недоумица.

11. Наведи неке корисне информације које су укључене у родословља.

¹¹ Јездра је у родословља понегде укључио неке историјске и географске појединости које појашњавају извештај и подсећају нас на неке важне детаље. Тако, на пример, он приликом набрајања Рувимових потомака додаје једну важну појединост: „Синови Рувима, Израеловог првенца (он је био првенац, али је оскрнавио постељу свог оца па је његово право које је имао као првенац било дато синовима Јосифа, Израеловог сина, тако да он није био уписан у родословље као првенац. Иако је Јуда био надмоћнији од своје браће и иако је од њега потекао вођа, ипак је право које има првенац добио Јосиф)“ (5:1, 2). У ових неколико речи објашњено је много тога. Уз то, само у Летописима можемо сазнати да су Јоав, Амаса и Ависај били Давидови сестрићи, а то нам помаже да боље разумемо различите догађаје из њиховог живота (2:16, 17).

12. Како је Саул погинуо?

¹² Саула неверност води у смрт (10:1-14). Извештај започиње жестоким нападом Филистеја на гори Гелвуји у којем су погинула три Саулова сина, а међу њима и Јонатан. Тада је и Саул био рањен. Пошто није желео да га заробе непријатељи, рекао је слузи који му је носио оружје: „Извуци свој мач и прободи ме да не дођу ти необрезани, па да ме злостављају.“ Међутим, слуга то није хтео да уради, па је Саул извршио самоубиство. Тако је Саул погинуо „јер је изневерио Јехову зато што није држао Јеховину реч и зато што је питао за савет жену која призива духове. Он није питао Јехову за савет“ (10:4, 13, 14). Јехова је дао краљевство Давиду.

13. Како је јачала Давидова краљевска власт?

¹³ Потврђена Давидова краљевска власт (11:1–12:40). После неког времена скупило се дванаест племена код Давида у Хеврону и помазало га за краља над целим Израелом. Давид је освојио Сион и „бивао све моћнији, јер је Јехова над војскама био с њим“ (11:9). Војском су заповедали храбри јунаци и Јехова је преко њих „дао велику победу“ (11:14). Давид је добио једнодушну подршку својих ратника који су одлучили да га поставе за краља. Цео Израел је славио и веселио се.

14. Како је Давид прошао у биткама с Филистејима и којом приликом је настао један радостан хвалоспев?

¹⁴ Давид и Јеховин ковчег (13:1–16:36). Давид се посаветовао с народним вођама и сложили су се да се ковчег из Киријат-Јарима, где се налазио отприлике седамдесет година, пренесе у Јерусалим. На путу је погинуо Уза јер није поштовао Божја упутства, па је ковчег неко време остао у Овид-Едомовој кући (Бр. 4:15). Филистеји су опет кренули у пљачкашке походе по Израелу, али им је Давид двапут нанео тежак пораз — код Вал-Ферасима и Гаваона. Затим се описује како су Левити послушали Давида и у складу с теократским упутствима успешно пренели ковчег у Јерусалим. Тамо су га уз плес и велико весеље поставили у шатор који је Давид подигао за њега. Затим су принели жртве паљенице и певали, а Давид је за ту прилику написао хвалоспев Јехови. Врхунац тог хвалоспева изражен је речима: „Нека се радују небеса и нека се весели земља! Нека говоре међу народима: ’Јехова је почео да краљује!‘“ ( 1. Лет. 16:31). Био је то заиста дирљив догађај који је ојачао веру свих присутних. Касније је тај Давидов хвалоспев послужио као темељ за нове хвалоспеве, међу које спада и 96. псалам. Још један од њих записан је у првих петнаест стихова 105. псалма.

15. Које је дивно обећање Јехова дао Давиду као одговор на његову жељу да му сагради дом?

¹⁵ Давид и Јеховин дом (16:37–17:27). У то време, неке активности у Израелу су биле необично организоване. Наиме, ковчег савеза се налазио у шатору у Јерусалиму, где су служили Асаф и његова браћа, а свети шатор у којем су првосвештеник Садок и његова браћа приносили жртве одређене законом налазио се неколико километара северозападно од Јерусалима, у Гаваону. Давид је увек размишљао како да узвиси и обједини службу Јехови, па је изразио жељу да сагради дом за Јеховин ковчег савеза. Али Јехова је рекао да му дом неће саградити Давид, него његов син, а Јехова ће „довека утврдити његов престо“ и биће му милостив као отац сину (17:11-13). Давида је дубоко дирнуло то дивно Јеховино обећање, тај савез за вечно краљевство. Своју велику захвалност показао је молећи се да Јеховино име буде „достојно поверења и велико... довека“ и да Јехова благослови његов дом (17:24).

16. Које је обећање Јехова испунио преко Давида и како је Давид сагрешио?

¹⁶ Давидове победе (18:1–21:17). Јехова је преко Давида испунио своје обећање да ће целу Обећану земљу дати Аврахамовим потомцима (18:3). У брзом следу Давидових војних похода Јехова је „штитио Давида“ куд год је ишао (18:6). Давид је извојевао велике војне победе и покорио Филистеје, побио Моавце, поразио краља Сове, натерао Сиријце да му плаћају данак и победио Едомце, Амонце и Амаличане. Међутим, Сатана је навео Давида да преброји Израел и тако почини грех. Јехова је за казну пустио пошаст на Израел, али после неког времена милостиво ју је зауставио на Орнановом гумну. Ипак, погинуло је 70 000 људи.

17. Шта је Давид припремио за градњу Јеховиног дома и како је бодрио Соломона?

¹⁷ Давидове припреме за градњу храма (21:18–22:19). Давид је преко Гада добио поруку од анђела да „подигне олтар Јехови на гумну Орнана Јевусејина“ (21:18). Када је купио гумно од Орнана, Давид је тамо послушно принео жртве и призвао Јехову, који му је одговорио „ватром која се с неба спустила на олтар за жртве паљенице“ (21:26). Давид је закључио да Јехова жели да му се на том месту сагради дом и заповедио је да се почне са клесањем камења и скупљањем грађе, говорећи: „Мој син Соломон је млад и неискусан, а дом који треба да сагради Јехови треба да буде нешто заиста величанствено, да у свим земљама буде чувен по својој лепоти. Зато ћу му сада припремити све што треба“ (22:5). Објаснио је Соломону да Јехова није допустио да му он сагради дом јер је био ратник и пролио је много крви. Подстакао је свог сина да буде храбар и одлучан у том подухвату, рекавши му: „Иди и гради, и нека Јехова буде с тобом“ (22:16).

18. Зашто је био извршен попис?

¹⁸ Давид организује службу Јехови (23:1–29:30). Потом је био извршен попис народа, али овог пута у складу с Божјом вољом, како би се могла поново организовати свештеничка и левитска служба. Ту можемо наћи најдетаљнији опис левитских задужења у целој Библији. Затим су биле одређене групе војника које су служиле краљу.

19. Којим речима је Давид поверио посао Соломону, који му је нацрт дао и какав је диван пример пружио?

¹⁹ Пред крај своје владавине која је обиловала занимљивим догађајима, Давид је сакупио представнике целог народа, ’Јеховиног збора‘ (28:8). Краљ је устао и рекао: „Чујте ме, браћо моја и народе мој!“ Затим им је говорио како је у свом срцу имао жељу да сагради ’дом истинитом Богу‘. Пред њима је поверио важан посао Соломону, говорећи: „А ти, сине мој Соломоне, упознај Бога свог оца и служи му целим срцем и радосном душом, јер Јехова испитује сва срца и сваку помисао и жељу разабире. Ако га будеш тражио, даће ти да га нађеш. Али ако га напустиш, одбациће те заувек. Знај сада да те је Јехова изабрао да саградиш дом који ће бити светилиште. Буди храбар и крени на посао“ (28:2, 9, 10, 12). Давид је дао младом Соломону детаљан нацрт, који је добио под надахнућем од Јехове. За градњу је приложио огроман део свог иметка — 3 000 таланата злата и 7 000 таланата сребра које је чувао за ту прилику. Када су кнезови и народ видели његов диван пример, приложили су 5 000 таланата и 10 000 дарика злата, 10 000 таланата сребра, као и много гвожђа и бакраc (29:3-7). Народ се радовао што је могао да учествује у томе.

20. Које речи представљају врхунац Давидове завршне молитве?

²⁰ Давид је затим хвалио Јехову у молитви и признао да све то огромно богатство које су приложили заправо долази из Јеховине руке и молио га је да и даље благосиља народ и Соломона. Врхунац ове Давидове завршне молитве јесу речи којима је величао Јеховино краљевство и његово славно име: „Благословљен да си, Јехова, Боже нашег оца Израела, одувек и заувек. Теби, Јехова, припада величанство и моћ и лепота и узвишеност и част, јер је твоје све што је на небу и на земљи. Теби, Јехова, припада краљевство, ти си узвишен као поглавар над свима. Од тебе долази богатство и слава, ти владаш над свим. У твојој је руци сила и моћ, и ти својом руком можеш да узвисиш и ојачаш свакога. Зато ти сада захваљујемо, Боже наш, и хвалимо дивно име твоје“ (29:10-13).

21. Како се завршава Прва летописа?

²¹ Соломон је по други пут био помазан, па је сео на „Јеховин престо“ уместо остарелог Давида. Након 40-годишњег краљевања, Давид је умро „у дубокој старости, науживавши се живота, богатства и славе“ (29:23, 28). Јездра завршава Прву летописа у узвишеном тону, наглашавајући колико је Давидово краљевство било надмоћније од свих других земаљских краљевстава.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

22. Како је Прва летописа охрабрила Јездрине сународнике?

²² Израелци су могли много тога да науче из књиге свог сународника Јездре. У њој је целокупна израелска историја сажета и приказана на нов и позитиван начин, па су Израелци могли да схвате с колико љубави им је Јехова исказивао милосрђе због тога што је желео да се држи савеза за Краљевство који је склопио с краљем Давидом и због сопственог имена. То их је охрабрило, па су с новим жаром могли на исправан начин да служе Јехови. Родословља су ојачала њихово поуздање у свештенство које је служило у обновљеном храму.

23. Како су Матеј, Лука и Стефан користили Прву летописа?

²³ Прва летописа се показала као врло поучна и за прву хришћанску скупштину. Матеј и Лука су на темељу њених родословља могли јасно утврдити да је Исус Христ ’син Давидов‘ и законити Месија (Мат. 1:1-16; Лука 3:23-38). Стефан је у закључку свог последњег говора напоменуо да је Давид желео да сагради дом Јехови, али да је то учинио Соломон. Затим је рекао да „Свевишњи не пребива у грађевинама које су саграђене рукама“ и тако је дао до знања да храм који је постојао у Соломоново време у ствари представља далеко величанственији небески храм (Дела 7:45-50).

24. Које Давидове особине можемо опонашати?

²⁴ Да ли је ова књига поучна и за данашње праве хришћане? Прва летописа би требало да изграђује и јача нашу веру. Давид је имао пуно дивних особина које можемо опонашати. За разлику од неверног Саула, Давид је увек тражио Јеховино вођство (1. Лет. 10:13, 14; 14:13, 14; 17:16; 22:17-19). Увек је најпре мислио на Јехову и на обожавање Јехове, а то се видело када је доносио Јеховин ковчег у Јерусалим, у његовим хвалоспевима, када је организовао левитску службу и када је изразио жељу да сагради величанствен храм за Јехову (16:23-29). Он није био човек који се жалио. Није тражио посебне повластице за себе, него је само желео да врши Јеховину вољу. И када је Јехова градњу храма поверио његовом сину, он је искрено саветовао свог сина. Уложио је време, снагу и богатство како би припремио све што треба за посао који ће се започети након његове смрти (29:3, 9). Заиста нам је пружио изванредан пример оданости! (Јевр. 11:32).

25. На шта треба да нас подстакне Прва летописа у вези с Јеховиним именом и Краљевством?

²⁵ Присетимо се закључних поглавља која су врхунац целе књиге. Прелепе речи којима је Давид хвалио Јехову и славио његово „дивно име“ треба да нас подстакну да будемо радосни и захвални што можемо објављивати Јеховину славу и његово Краљевство под Христовом влашћу (1. Лет. 29:10-13). Опонашајмо Давидову веру и радујмо се попут њега док дајемо све од себе у служби за Јехову, показујући тако захвалност за Јеховино вечно Краљевство (17:16-27). Прва летописа приказала је у најлепшем светлу главну тему Библије — Јеховино Краљевство под влашћу његовог Потомка — а ми са занимањем ишчекујемо на који ће се упечатљив начин даље откривати Јеховина намера.

[Фусноте]