Објавитељи Царства извештавају
Сачувати беспрекорности под забраном
У ЈЕДНОЈ југоисточној азијској земљи дело проповедања је званично забрањено пре 11 година.
Међутим у последње време браћа долазе до закључка да неки одговорни људи у влади желе да ублаже ситуацију. Забрана се вероватно може објаснити тиме да цркве тзв. хришћанства имају снажан утицај на одређене кругове у влади. Браћа су повремено надгледавана, неки су били и ухапшени и саслушавани. Онима који раде у државним установама претило се с нижим положајем или присилним одласком у пензију, уколико не би приступили државној политичкој странки. Једна група објавитеља била је јако испребијана.
Сведоцима су одузета и законска права; као например, коришћење служби које обезбеђује суд или вршење спровода. (Власти за то овлашћују свештеника). У неким местима је Јеховиним сведоцима чак одбијена регистрација брака.
Ипак, они који надгледавају дело у овој земљи извештавају: „Кад се браћа храбро сусретну са спорним питањем и Библијом дају сведочанство с пуно поштовања, салушавања коначно престају и надгледавање попусти, тако да је браћи могуће делотворно наставити с проповедањем и прављењем ученика“ (Матеј 28:19, 20)
Једну сестру су, на пример, за време једног саслушавања упитали откуд нам име Јехова. Храбро је у својој Библији
отворила 2. Мојсијеву 15:3, где се појављује име. Иследник, војни официр, пратио је с њом у Библији и рекао: „Заиста. Оно стоји у Библији:“ Онда се обратио једном свештенику који је присуствовао саслушавању, упитавши га: „Па, зашто ви не поучавате људе о том имену?“ Свештеник је навео слаби аргуменат: „Па да, име стоји у Старом завету. Но, како наша земља нема дипломатске односе с Израелом, ми га не употребљавамо.“ Сестра је одмах пуштена на слободу.
Само неколико сати пре почетка првог од три Обласна конгреса, полиција је спречила њихово одржавање, јер је од једног „интересента“ добила упутства. Ипак, више благонаклоних полицијских службеника је наредило да се обуставе саслушавања која су након тога уследила. Браћа су неустрашиво одржала друга два конгреса.
Упркос жестоком религиозном противљењу, у овој земљи има још увек правдољубивих људи. На пример, један је послодавац, који је посматрао како се браћа лојално придржавају своје вере и темељних начела, стекао још више поверења у њих. На радном месту им је доделио веће одговорности.
Слична искуства имају и школска деца. Искрени учитељи им се диве, јер за своју веруј наступају одлучно.
Што се тиче службе проповедања, ситуација за нашу браћу се додуше нешто поправила, али цркве настављају своја стална узнемиравања и свим средствима желе забраном зауставити дело сведочења. Понекад чак покушавају да оне с којима Сведоци проучавају Библију, физички малтретирају. Али, заинтересоване особе хрле у Јеховину организацију. Једно искуство говори о баки у 70-им годинама. Након што је била оперисана на једно око, хтела је да прихвати помоћну пионирску службу. Захтев од 60 сати јој је додуше због њене старости изгледао најпре некако висок, али кад је у томе успела, утврдила је да га је могла постићи. Првих десет дана провела је укупно 38 сати у служби проповедања; у једном тврдом подручју дала је две књиге, три брошуре, два часописа и уговорила је два библијска студија. Била је пресрећна!
Свуда у земљи нуде се изврсне прилике за службу проповедања. Поготово после општих избора браћа опет могу да учествују у различитим гранама службе проповедања. Тиме је дело заиста убрзано. Има скупштинских објавитеља који воде и по десет библијских студија. Раније су станари били јако радознали ко смо, откуд смо дошли, итд. Сада је ретко потребно да се представе. Људи гладују за храном која ублажава њихову духовну глад. Поље је заиста зрело за жетву (Матеј 9:37, 38).
Заиста, браћа у овој земљи чувају под кушњама своју беспрекорност. Недавно су се могли радовати 7-постотном порасту објавитеља. Заузимају исти став као псалмиста Давид који је рекао: „Што се мене тиче, ходићу у својој чистоћи“ (Псалам 26:11, НС).