притисцима ових критичних ‘последњих дана’, Библија ти може помоћи да на живот гледаш другачије.

Као пример узми свој посао. Ако се твој живот окреће око ’оданости Богу и озбиљности’, а не око материјалних ствари, ти нећеш журити да нагомилаш ствари које су ти недоступне. Пошто знаш да је „љубав према новцу корен свих штетних ствари“, ти можеш бити задовољан „храном и одећом“ (1. Тимотеју 6:8, 10, НС). Зато што посао у твом животу заузима тек друго место, ти ћеш чак бити у могућности да нађеш времена за потребан одмор и опуштање. „Боља је пуна шака починка, него обе руке пуне рада и трчања за ветром“ (Проповедник 4:6, НС).

Неки су у могућности да скрате свој световни посао. Човек који је био директор једне велике фирме присећа се: „Након 23 године напрезања имао сам добру плату, бесплатну здравствену негу, добру пензију, итд. Но, да бисте све то добили, морате све више времена и енергије трошити на свом послу. На крају немате времена за себе. И кад год пред вас искрсне нешто друго изван посла кажете, ’Жао ми је, имам превише посла’.“ И тако је тај човек напустио свој утицајан положај. Истина, то је за њега значило да отада води једноставнији живот. Али, то је такође значило да ће више времена посветити својој породици и хришћанским активностима.

Поставити одговарајуће приоритете

Пошто живимо у критично време, прави хришћани не могу да имају лежеран став према духовним стварима. Узмимо у обзир Закхеја, човека кога Библија означава богатим скупљачем пореза. Желећи једном да сазна нешто више о Исусу, он се попео на дрво да би га боље видео док је пролазио кроз град. Извештај говори следеће: „И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; Јер ми данас ваља бити у твојој кући. И сиђе брзо; и прими га радујући се“ (Лука 19:2—6).

Замисли какву је корист имао Закхеј од тога што је угостио Исуса и с њим разговарао о духовним стварима! Исус је помогао Закхеју да утврди редослед приоритета, тако да је Закхеј престао да ставља нагласак на стицање материјалних ствари. „Гле! Половину свог имања, Господе, даћу сиромасима“, рекао је Исусу, „и што сам год коме лажном оптужбом отео враћам четвороструко“ (Лука 19:8, НС).

Прави хришћани су данас исто тако жељни да искористе сваку могућност да разговарају о духовним стварима. Њима више није главни циљ стицање материјалних добара, него за њих постаје приоритетно читање хришћанских публикација које им помажу да науче о Богу и његовој намери. А док су на састанку с другим хришћанима теже томе да не пропусте ни један минут поуке и изграђујућег дружења.

Још један добар пример за нас је пример Лота. Божји анђео га је упозорио да ће Содома и Гомора бити уништени. Показујући с љубављу занимање за друге, „изиђе Лот да то каже својим будућим зетовима који су намеравали да узму његове кћери, те рече: ’Устајте! Одлазите из овог места, јер ће Јехова да уништи град!’“ Али сам Лот је оклевао и тако натерао анђела да га пожурује да побегне на Божје место сигурности без оклевања, рекавши: „Брзо! Бежи онамо, јер не могу ништа чинити док ти не стигнеш тамо“ (1. Мојсијева 19:14, 16, 22, НС).

Данас свет поприма димензије свеопште Содоме и Гоморе и исто тако му предстоји уништење. Зато је упозоравање других о том долазећем уништењу примарна ствар у животу Јеховиних сведока. Хоћеш ли својим приоритетом учинити то да поближе испиташ то упозорење?

Ако журиш за узалудним циљевима, то ће ти донети само бол у срцу и нервозну напетост. Далеко је боље за тебе да научиш о Богу и његовој намери да оствари нови систем ствари у коме живот више неће бити попут луде трке! (2. Петрова 3:13; Исаија 65:17, 21—25; Псалам 37:10, 11).

У међувремену, научи да будеш продуктивно, а не избезумљено, запослен. А кад почнеш да учиш о Божјој намери, не оклевај! Нека ти то буде приоритетно.

Темељна питања дубоко у нама

Зашто смо овде? Куда идемо? Има ли наш живот смисао? Како смо овамо доспели?

ЗЕМЉА врви животом. Живот је посвуда, од најтамнијих морских дубина до врхова највиших планина, од залеђених поларних подручја до влажних тропских прашума. Присутност живота једнако је тако обилна на пространим зеленим пашњацима као и на „пашњацима мора“. Живот се налази и у води чија температура за неколико стотина степени прелази тачку врења и на хладноћи која је педесетак степени испод нуле. Он буја у проређеном ваздуху километрима изнад Земље, као и у океанима, где на дубини већој од десет километара и под притиском већим од једне тоне на квадратни сантиметар плива риба лист.

Исто тако, живот у својој величини иде од једне до друге крајности, од невидљиве бактерије до плавог кита који је дугачак тридесетак метара а тежак стотину тона — само његов језик је тежак као слон! Но, оно што бактеријама недостаје у величини, то оне надокнађују у свом броју. У једној кашичици плодне земље може бити пет милијарди бактерија. У органима за варење код термита и крава има на милијарде бактерија које им омогућавају да варе целулозу дрвета и траве.

Процењује се да на нама и у нама живи више микроба него што има људи на свету. „Према једној недавној процени“, каже један научник, „укупан број микроба на свету је око 20 пута већи од броја свих животиња“. Живот на Земљи заиста се не може пребројати.

Ипак, ни бактерије, ни китови, ни било које друго од билиона створења не поставља себи темељно питање: Зашто смо овде? Куда идемо? Има ли наш живот смисао? Како смо доспели овамо?