Гледиште Библије

Како се можете бојати Бога љубави?

„БЛАЖЕН ЧОВЕК КОЈИ СЕ ГОСПОДА БОЈИ“ (Псалам 112:1).

АКО је ’Бог љубав‘, као што га Библија описује, зашто би било неопходно да га се бојимо? (1. Јованова 4:16). Обично се сматра да су љубав и страх неспојиви. Дакле, какву улогу треба да игра страх у нашем односу с Богом? Зашто се бојати Бога љубави? Ближи поглед на то како се реч „страх“ употребљава у Библији може нам пружити боље разумевање те ствари.

У већини језика једна једина реч, у зависности од контекста може имати разне нијансе у значењу. На пример, на неким језицима особа може да каже: „Волим сладолед“ а и: „Волим своју децу.“ Постоји велика разлика у интензитету и врсти љубави која се исказује. Слично томе, Библија говори о различитим врстама страха. Када користи ту реч у вези с обожавањем Бога, она не указује на ужас, страву или на неко значење предстојеће казне. Уместо тога, страх од Бога подразумева здрава осећања — страхопоштовање, цењење и дубоко поштовање. Ове племените емоције спојене су с љубављу и привученошћу према Богу, а не с нагоном да се бежи или крије од њега.

Страх од Бога истискује нездрави страх, страх који чини да одступамо. С обзиром на човека који се боји Бога, псалмиста је написао: „Не боји се зла гласа; срце му је мирно, узда се у Господа“ (Псалам 112:7). Никаква претња злих људи нити самог Сотоне не може надвладати наше дубоко поштовање и цењење према Јехови (Лука 12:4, 5). Нити се морамо бојати приступања Богу у молитви. Уместо тога, према овом контексту, „љубав изгони страх“ (1. Јованова 4:18, ДК).

Небеса и Божја величанственост

Краљ Давид из старога доба био је богобојазан човек. Био је обузет страхопоштовањем када је размишљао о лепоти и сложености стварства. Он је узвикнуо: „Хвалим те што сам тако дивно [„на страхопоштовања вредан начин“, NW] саздан. Дивна су сва дела твоја, добро зна то душа моја“ (Псалам 139:14). Посматрајући ноћно небо, ускликнуо је: „Небеса славу Божју објављују“ (Псалам 19:2). Да ли мислите да је то искуство уплашило Давида? Сасвим супротно, оно га је покренуло да пева хвале Јехови.

Данашње повећано спознање о небесима пружа нам још јачи разлог да осећамо страхопоштовање. Недавно, користећи свемирски телескоп Хабл, астрономи су се загледали дубље у небеса од било ког човека пре њих. Они су изабрали део неба који је за телескопе на земљи изгледао празан и усмерили телескоп Хабл на подручје које је било велико као зрно песка које се држи на удаљености испружене руке. Слика која је настала била је крцата, не понеким звездама, већ галаксијама — огромним системима који се састоје од милијарди звезда — које човек никада раније није видео!

Величина, мистерија и чудноватост свемира улива страхопоштовање у одушевљеног посматрача. Међутим, таква чуда су само одраз Створитељеве славе и моћи. Библија назива Јехову Бога ’оцем Светлости‘ и говори нам да он „избраја звезде многе и све их по имену зове“ (Јаков 1:17; Псалам 147:4).

Неизмерност свемира такође се види и по времену које обухватају небески догађаји. Светлост од галаксија које су фотографисане свемирским телескопом Хабл путовала је кроз свемир милијардама година! Зар то што смо тек од јуче ту и што смо незнатни у поређењу с трајношћу небеса не треба да нас наведе да осетимо страхопоштовање и дубоко поштовање према Ономе који је створио звезде? (Исаија 40:22, 26). Схватање тога да се Бог који је све то створио такође и „опомиње и брине за човека“ продубљује наше цењење према нашем Створитељу и чини нас жељнима да га упознамо и да му угодимо (Псалам 8:4, 5). Такво узвишено поштовање и дивљење јесте управо оно што Библија назива страхом од Бога.

Бог који прашта

Сви смо ми несавршени. Чак и када се трудимо да чинимо оно што је исправно, ненамерно погрешимо. Када се то догоди, да ли би требало да смо у страху од тога да ћемо изгубити Божју наклоност? Псалмиста је написао: „Ако би ти, Господе, безакоња памтио, Господе, ко би могао опстојати? Али код тебе је смиловање [„праштање“, ДК] да би те се бојали“ (Псалам 130:3, 4). То што је „Величанствени Творац“ тако доброхотан и склон опраштању побуђује дубоко поштовање и цењење код његових обожавалаца (Исаија 54:5-8).

Страх од Бога нас мотивише да чинимо добро и такође да се уздржавамо од чињења нечег за шта Бог каже да је лоше. Наш однос с небеским Оцем може да се упореди с односом доброг људског оца с његовом децом. Повремено, деца можда немају на уму зашто им отац забрањује да се играју на улици. А ипак, када пожеле да јуре за лоптом и по улици, помисао на забрану њиховог оца их спречава — вероватно спасавајући их од смрти. Слично томе, страх од Јехове одраслу особу може спречити да почини неко дело које би могло да уништи живот — њен или туђи (Пословице 14:27).

Бојати се Божје осуде

Супротно томе, особа коју савест не спречава да не угоди Богу, има разлога да страхује на један сасвим другачији начин. Баш као што и људске владавине кажњавају криминалце, тако и Бог има право да делује против тврдоглавих, непокајничких виновника зла. Божје привремено допуштање зла пружило је могућност да неки постану окорели на погрешном путу. Али Библија јасно показује да ће он једнога дана, ускоро, одстранити све зле елементе са земље (Псалам 37:9, 10; Проповедник 8:11; 1. Тимотеју 5:24). Непокајничке зле особе имају разлога да се боје Божје казне. Међутим, овај облик страха није онај страх који Библија препоручује.

Уместо тога, Библија повезује страх од Јехове с лепим стварима у животу — певањем, радошћу, поверењем, мудрошћу, дуговечношћу, поуздањем, напретком, надом и миром, да споменемо само неке.a Ако наставимо да ходимо у страху од Јехове, вечно ћемо уживати такве благослове (Поновљени закони 10:12-14).

[Фусноте]

[Извор слике на 26. страни]

Љубазношћу Anglo-Australian Observatory, photograph by David Malin