Извори материјала за Радну свеску
19-25. СЕПТЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПСАЛМИ 135–141
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Псалам 136:15) Који је фараона и војску његову бацио у Црвено море. Вечна је љубав његова.
it-1-Е 783 ¶5
Излазак
Јехова је заиста на чудесан начин избавио Израелце код Црвеног мора и тиме још више узвисио своје име! Кад су се нашли на сигурном, на источној обали Црвеног мора, Мојсије и Израелци су гласно запевали Јехови. Мојсијева сестра, пророчица Марија, узела је даире у руке и све друге жене су јој се придружиле играјући с даирама. Својом песмом су одговарале на песму мушкараца (Из 15:1, 20, 21). Израелци су коначно били потпуно слободни од својих непријатеља! Још од када су изашли из Египатске земље, Јехова није дозволио да им ико науди, ни човек ни животиња. Чак ни пас није залајао на њих (Из 11:7). Иако се у Изласку нигде не спомиње да је фараон ушао у море са својом војском и да је погинуо, у Псалму 136:15 јасно стоји да је Јехова „фараона и војску његову бацио у Црвено море“.
26. СЕПТЕМБРА – 2. ОКТОБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПСАЛМИ 142–150
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Псалам 150:6) Све што дише нека хвали Јах! Хвалите Јах!
it-2-Е 448
Уста
Јехова је живим бићима дао овај орган да би могла да узимају и обрађују храну, а људима и да помоћу њих говоре. Све наше речи треба да буду на славу Јехови (Пс 34:1; 51:15; 71:8; 145:21). Псалмиста је рекао да све што дише треба да хвали Јехову. Дакле, ако желе да живе, људи треба да користе свој дар говора да би хвалили Јехову. Апостол Павле је објаснио да није довољно само веровати у Бога и Сина, чак и ако то чинимо из срца. Своју веру морамо исказивати речима и тако ћемо постићи спасење (Пс 150:6; Ри 10:10).
Јехова би могао да чудом стави праве речи у уста својих слугу. Као наш Створитељ, он има право на то, а несумњиво има и ту моћ. На пример, многе своје пророке је надахнуо светим духом да би пренели његове речи, што је било чудо (Из 4:11, 12, 15; Јер 1:9). Једном приликом је чак учинио да магарица проговори (Бр 22:28, 30; 2Пе 2:15, 16). Бог данас не надахњује своје слуге да би говорили оно што треба. Међутим он их путем своје Речи поучава и потпуно опрема за свако добро дело (2Ти 3:16, 17). Зато се може рећи да они у извесном смислу имају Божје речи у својим устима. Они не морају да чекају да им Исус или било ко други каже шта да проповедају. Добра вест им је увек доступна, а на њима је само да је пренесу другима. У Библији стоји: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твом срцу“ (Ри 10:6-9; Пз 30:11-14).
Доносе живот или смрт. Јехова је јасно рекао да је важно да исправно користимо дар говора ако желимо да живимо. У његовој Речи стоји: „Уста су праведника извор живота“ (Псл 10:11). Дакле, треба да добро пазимо шта причамо (Пс 141:3; Псл 13:3; 21:23). Ако непромишљено говоримо, то ће нас довести до пропасти (Псл 10:14; 18:7). Бог нас сматра одговорнима за сваку реч коју изговоримо (Мт 12:36, 37). Може се десити да неко непромишљено говори и брзоплето даје завете (Про 5:4-6). Неки пак ласкају другима и тиме не чине добро ни њима, а ни себи (Псл 26:28). Нарочито је важно да пазимо шта говоримо пред „злима“, јер када наш говор није у складу с Јеховиним мерилима, тада наносимо срамоту његовом имену, а себе осуђујемо на смрт (Пс 39:1). Исус нам је оставио изузетан пример — без гунђања је трпео патњу и својим противницима није узвраћао погрдним речима (Ис 53:7; Дел 8:32; 1Пе 2:23).
Пошто су несавршени, сви хришћани треба да буду опрезни и чувају своје срце. Исус је рекао да човека не чини нечистим оно што улази у уста, него оно што излази из њих, јер „уста говоре оно чега је срце пуно“ (Мт 12:34; 15:11). Не смемо дозволити да ишта изађе из наших уста пре него што размислимо о последицама. Морамо размишљати о томе како да на свој говор применимо оно што смо научили из Божје Речи (Псл 13:3; 21:23).