Пружити одговоре на темељу Библије

КАДА нас питају у вези с нашим веровањима, нашим начином живота, нашим гледиштем о текућим догађајима, нашом надом у будућност, ми настојимо да одговоримо користећи Библију. Зашто? Зато што је она Божја Реч. Ми из Библије црпимо наша веровања. На Библији заснивамо наш начин живота. Она обликује наше гледиште о светским догађајима. Наша нада у будућност чврсто је укорењена у надахнутим обећањима из Библије (2. Тим. 3:16, 17).

Ми смо дубоко свесни одговорности коју имамо због тога што носимо име Јеховини сведоци (Иса. 43:12). Зато на питања не одговарамо на основу људске филозофије већ на основу онога што Јехова каже у својој надахнутој Речи. Истина, ми као појединци имамо своје мишљење о одређеним стварима, али допуштамо да Божја Реч обликује наша гледишта зато што смо чврсто уверени да она садржи истину. Наравно, у многим стварима Библија нам даје слободу да изаберемо на основу личног укуса. Уместо да другима намећемо свој укус, ми желимо друге поучити начелима из Писма, и тиме допуштамо слушаоцима да користе исту слободу избора коју и ми имамо. Попут апостола Павла, и ми настојимо да ’унапређујемо послушност посредством вере‘ (Римљ. 16:26).

Исус Христ је у Откривењу 3:14 описан као „верни и истинити сведок“. Како је он одговарао на питања и поступао у ситуацијама у које су га други доводили? Понекад је користио поређења којима је људе наводио на размишљање. У другим приликама би онога ко би му се обратио питао како он разуме неки стих. Често је цитирао или препричавао стихове или пак алудирао на њих (Мат. 4:3-10; 12:1-8; Лука 10:25-28; 17:32). У првом веку, свици Писма обично су се чували у синагогама. Не постоје докази да је Исус имао личну збирку тих свитака, али он је добро познавао Писмо и често се освртао на њега када је поучавао друге (Лука 24:27, 44-47). С правом је могао рећи да оно што научава није од њега. Говорио је оно што је чуо од свог Оца (Јов. 8:26).

Наша је жеља да следимо Исусов пример. За разлику од Исуса ми нисмо чули Бога како говори. Али Библија је Божја Реч. Када је користимо као основу за наше одговоре, ми избегавамо да скрећемо пажњу на себе. Тако показујемо да уместо да износимо мишљење несавршеног човека, снажно желимо да Бог има задњу реч што се тиче тога шта је истина (Јов. 7:18; Римљ. 3:4).

Наравно, ми не желимо само тек тако да користимо Библију, већ и да то радимо на начин на који ће слушалац извући максималну корист. Желимо да нас слуша отвореног ума. Зависно од става особе, библијске мисли би могао увести тако што ћеш рећи: „Зар се не слажете да је у ствари битно шта Бог каже?“ Или би могао да кажеш: „Да ли сте знали да Библија говори баш о том питању?“ Ако разговараш с неким ко не поштује Библију, можда треба да употребиш мало другачији увод. Могао би да кажеш: „Дозволите ми да вам покажем ово старо пророчанство.“ Или би могао рећи: „Ова књига, која има највећи тираж у људској историји, каже да...“

У извесним случајевима, једноставно можеш препричати неки стих. Међутим, где год је могуће најбоље је да отвориш саму Библију и прочиташ шта она каже. Кад год је изводљиво, покажи особи тај стих у њеној Библији. Такво директно коришћење Библије често снажно утиче на људе (Јевр. 4:12).

Хришћанске старешине имају посебну одговорност да користе Библију када одговарају на питања. Да би неки брат служио као старешина, један од предуслова јесте да се „чврсто држи верне речи у погледу своје уметности поучавања“ (Титу 1:9). Члан скупштине може донети озбиљну одлуку у животу након што добије савет од старешине. Зато је изузетно важно да се тај савет искључиво темељи на Писму! Пример старешине у том погледу може утицати на многе друге што се тиче њиховог начина поучавања.