Извори материјала за Радну свеску
1-7. МАЈА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕРЕМИЈА 32–34
„Знак да ће Израел бити обновљен“
(Јеремија 32:6-9) Јеремија рече: „Јехова ми је упутио ову реч: ’Код тебе ће доћи Анамеило, син Салума, твог стрица, и рећи ће ти: „Купи моју њиву у Анатоту, јер ти имаш право откупа и можеш да је купиш.“ ‘ “ Анамеило, син мог стрица, дошао је код мене у Стражарско двориште, по Јеховиној речи, и рекао ми: „Купи, молим те, моју њиву у Анатоту, у Венијаминовој земљи, јер ти имаш право да наследиш тај посед. Ти имаш право откупа, купи је.“ Тада сам схватио да је то била Јеховина реч. Тако сам од Анамеила, сина свог стрица, купио њиву у Анатоту. Измерио сам му новац, седам сикала и десет сребрника.
(Јеремија 32:15) Јер овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Још ће се у овој земљи куповати куће, њиве и виногради.“
it-1-E 105 ¶2
Анатот
Јеремија је био из Анатота. И у његовом случају је било тачно да пророк није без части нигде осим у свом завичају, где су претили да ће га убити ако настави да преноси Јеховину поруку (Јер 1:1; 11:21-23; 29:27). Зато је Јехова рекао да ће пустити невољу на тај град, а то се и обистинило када су Вавилонци освојили земљу (Јер 11:21-23). Пре него што је Јерусалим пао, Јеремија је купио њиву свог рођака у Анатоту као знак да ће у будућности бити обнове (Јер 32:7-9). Између осталих, у првој групи повратника из изгнанства били су и Зоровавељ и 128 људи из Анатота. Анатот је био укључен међу градове који су поново насељени. Дакле, Јеремијино пророчанство о обнови Израела се испунило (Јзд 2:23; Не 7:27; 11:32).
8-14. МАЈА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕРЕМИЈА 35–38
„Авдемелех — храбар и добар човек“
(Јеремија 38:4-6) Тада су кнезови рекли краљу: „Молимо те, нека се овај човек погуби, јер обесхрабрује ратнике који су остали у овом граду, а и цео народ, говорећи им такве речи. Јер тај човек не жели мир овом народу, него невољу.“ На то је краљ Седекија рекао: „Ето, у вашим је рукама. Јер краљ вам се ни у чему не може супротставити.“ Они су узели Јеремију и бацили га у бунар Малхије, краљевог сина, а бунар се налазио у Стражарском дворишту. Ужима су га спустили доле, а у бунару није било воде, већ само блато, тако да је Јеремија упао у блато.
it-2-E 1228 ¶3
Седекија
Седекија је био слаб владар. На пример, када су кнезови тражили да се Јеремија казни смрћу због тога што наводно обесхрабрује народ током опсаде, Седекија је рекао: „Ето, у вашим је рукама. Јер краљ вам се ни у чему не може супротставити.“ Додуше, Седекија је дозволио Авдемелеху да избави Јеремију и дао му на располагање 30 људи да му помогну у томе. Касније се Седекија опет видео с Јеремијом. Обећао му је да га неће ни убити ни предати у руке онима који траже његову смрт. Али Седекија се бојао освете Јудејаца који су пребегли на страну Халдејаца и зато није послушао Јеремијин надахнути савет да се преда Вавилонцима. Краљ је молио Јеремију да не открије кнезовима да су разговарали, што опет показује да се бојао (Јер 38:1-28).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јеремија 35:18, 19) Дому Рихавових синова Јеремија је рекао: „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Зато што слушате заповест Јонадава, свог праоца, и држите се свих његових заповести и чините све што вам је заповедио, овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Јонадаву, Рихавовом сину, неће нестати потомка који ће ми служити у све дане.“ ‘ “
it-2-Е 759
Рихавови синови
Јехови се допало то што су се Рихавови синови верно држали заповести свог претка. За разлику од њих који су толико поштовали свог земаљског праоца, Јудејци нису поштовали свог небеског Оца (Јер 35:12-16). Бог је Рихавовим синовима дао обећање: „Јонадаву, Рихавовом сину, неће нестати потомка који ће ми служити у све дане“ (Јер 35:19).
15-21. МАЈА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕРЕМИЈА 39–43
„Јехова ће свакоме вратити по његовим делима“
(Јеремија 39:4-7) Кад су их видели Седекија, Јудин краљ, и сви његови ратници побегли су и ноћу изашли из града кроз краљев врт, на врата између двоструког зида, и кренули према Арави. Али халдејска војска кренула је у потеру за њима и стигла Седекију у пустим равницама код Јерихона. Ухватили су га и одвели код Навуходоносора, краља Вавилона, у Ривлу у ематској земљи, да би му он изрекао пресуду. У Ривли је краљ Вавилона погубио Седекијине синове пред његовим очима. Погубио је и све Јудине великаше. Седекију је ослепио, а затим му је ставио бакарне окове да би га одвео у Вавилон.
it-2-E 1228 ¶4
Седекија
Пад Јерусалима. Коначно су (607. пре н. е.), једанаесте године владања Седекије, деветог дана четвртог месеца јерусалимске зидине биле пробијене. Под окриљем ноћи, Седекија и његови ратници су се дали у бег. Седекија је ухваћен у пустим равницама код Јерихона и одведен код Навуходоносора у Ривлу. Седекијине синове су убили пред његовим очима. Пошто је он тада имао само око 32 године, његови синови нису могли бити велики. Након тога су га ослепили, ставили у бакарне окове и одвели у Вавилон, где је све до смрти остао затворен (2Кр 25:2-7; Јер 39:2-7; 44:30; 52:6-11; упоредити са Јер 24:8-10; Јзк 12:11-16; 21:25-27).
(Јеремија 40:1-6) Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији након што је Невузарадан, заповедник телесне страже, пустио Јеремију из Раме, док је био у оковима међу свим јерусалимским и Јудиним изгнаницима, које су водили у изгнанство у Вавилон. Тада је заповедник телесне страже узео Јеремију и рекао му: „Јехова, твој Бог, рекао је да ће нанети ову невољу овом месту. Јехова је то испунио и учинио је баш као што је и рекао, јер сте згрешили Јехови и нисте послушали његов глас. Зато вам се ово десило. Ево, данас ти скидам окове који су ти на рукама. Ако хоћеш да пођеш са мном у Вавилон, онда пођи, и моје ће око бдети над тобом. А ако нећеш да пођеш са мном у Вавилон, онда остани. Сва ти је земља отворена, иди куд год хоћеш и куд год ти је воља!“ Док је он размишљао куда да пође, Невузарадан му је рекао: „Иди код Годолије, сина Ахикама, Сафановог сина, кога је краљ Вавилона поставио над Јудиним градовима. Остани код њега међу народом, или иди куд год хоћеш.“ Тада му је заповедник телесне страже дао храну и дар и отпустио га. Тако је Јеремија дошао код Годолије, Ахикамовог сина, у Миспу и био је код њега међу народом који је остао у земљи.
it-2-E 482
Невузарадан
Невузарадан је, по Навуходоносоровој наредби, ослободио Јеремију и љубазно се опходио према њему, дозволивши му да сам одлучи шта ће даље. Уз то се понудио да брине о њему и дао му нешто за јело. Невузарадан је у име вавилонског краља поставио Годолију над онима који су остали у земљи (2Кр 25:22; Јер 39:11-14; 40:1-7; 41:10). После отприлике пет година, 602. пре н. е., Невузарадан је одвео и преостале Јевреје у изгнанство, по свему судећи оне који су раније били пребегли у околна подручја (Јер 52:30).
(Јеремија 43:5-7) Тако су Јоанан, Каријин син, и сви војни заповедници повели сав Јудин остатак који се из свих народа по којима је био расејан вратио да би неко време боравио у Јудиној земљи: мушкарце, жене, децу, краљеве кћери и све душе које је Невузарадан, заповедник телесне страже, оставио код Годолије, сина Ахикама, Сафановог сина. Повели су и пророка Јеремију и Варуха, Ниријиног сина. Они су отишли у египатску земљу, јер нису послушали Јеховин глас. Тако су стигли у Тафнес.
it-1-E 463 ¶4
Хронологија
Коначна опсада Јерусалима започета је 9. године Седекијине владавине (609. пре н. е.), а сам пад је уследио 11. године Седекијине владавине (607. пре н. е.), односно 19. године Навуходоносорове владавине (рачунајући од његовог ступања на престо 625. пре н. е.) (2Кр 25:1-8). Петог месеца 607. пре н. е. (месеца ава, који одговара делу јула и августа), град је спаљен, зидине су му срушене, а већина становника је одведена у изгнанство. Али некима „од сиромаха у земљи“ било је дозвољено да остану и тако је и било све до убиства Навуходоносоровог намесника Годолије, када су побегли у Египат и оставили потпуно опустошену Јуду (2Кр 25:9-12, 22-26). То се десило у седмом месецу, етаниму (то јест, тишрију, што одговара делу септембра и октобра). Дакле, период од 70 година опустошења по свему судећи је почео 1. октобра 607. пре н. е. а завршио се 537. пре н. е. До седмог месеца 537. пре н. е., у Јуду су дошли први повратници, кад је прошло 70 година од потпуног опустошења те земље (2Ле 36:21-23; Јзд 3:1).
22-28. МАЈА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕРЕМИЈА 44–48
„Не тражи ’велике ствари за себе‘ “
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јеремија 48:13) Моавци ће се стидети због Хемоса, као што се Израелов дом стидео због Ветиља у који се поуздао.
it-1-E 430
Хемос
Када је Јеремија пророковао да ће на Моав доћи невоље, указао је и на то да ће главни моавски бог, Хемос, заједно са својим свештеницима и кнезовима бити одведен у заробљеништво. Моавци ће се постидети свог бога јер ће се показати да је немоћан, баш као што се десетоплеменско краљевство Израела постидело Ветиља, очигледно због тога што се у њему обожавало златно теле (Јер 48:7, 13, 46).
(Јеремија 48:42) Моав ће бити затрт као народ, јер се охоло подигао на Јехову.
it-2-E 422 ¶2
Моав
Не може се порећи да су се пророчанстава о Моаву тачно испунила. Већ вековима Моавци не постоје (Јер 48:42). Данас су у рушевинама некадашњи моавски градови Невон, Есевон, Ароир, Вет-Гамул и Вал-Меон. За многа друга моавска места више се не зна.
29. МАЈА – 4. ЈУНА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕРЕМИЈА 49–50
„Јехова награђује понизне, а кажњава охоле“
(Јеремија 50:29-32) „Сазовите стрелце против Вавилона, све који лук запињу. Улогорите се око њега. Нека нико не побегне. Платите му по његовим делима, учините му све онако како је он чинио, јер се дрско супротставио Јехови, Светом Богу Израеловом. Зато ће његови младићи попадати по његовим трговима, и тог дана изгинуће сви његови ратници“, говори Јехова. „Ево, долазим на тебе, Охоли“, говори Суверени Господ, Јехова над војскама, „јер ће доћи твој дан, време да се разрачунам с тобом! Охоли ће посрнути и пашће, и неће бити никога да га подигне. Запалићу ватру у његовим градовима, и она ће прогутати сву његову околину.“
it-1-E 54
Противник
Када му је његов народ био неверан, Бог је дозвољавао противницима да га поразе и опљачкају (Пс 89:42; Ту 1:5, 7, 10, 17; 2:17; 4:12). Међутим, непријатељи су долазили до погрешног закључка да су за те победе заслужни они сами и њихови богови и мислили су да их нико неће позвати на одговорност за то како су се опходили према Божјем народу (Пз 32:27; Јер 50:7). Зато је Јехова морао да понизи те поносне и охоле противнике (Ис 1:24; 26:11; 59:18; На 1:2). То је чинио ради свог светог имена (Ис 64:2; Јзк 36:21-24).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јеремија 49:1, 2) Овако каже Јехова о Амоновим синовима: „Зар Израел нема синова? Зар нема наследника? Зашто је Малхом заузео Гадову земљу и зашто се његов народ настанио у Израеловим градовима?“ „’Зато долазе дани‘, говори Јехова, ’када ћу учинити да се чује ратни поклич против Раве Амонових синова. Од ње ће остати гомила рушевина, а њени околни градови биће спаљени ватром.‘ ’Тада ће Израел владати над онима који су над њим владали‘, каже Јехова.“
it-1-E 94 ¶6
Амонци
Изгледа да су Амонци почели да заузимају територију Гадовог племена, за коју су се неуспешно борили против Јефтаја (Упоредити са Пс 83:4-8), након што су асирски краљ Теглат-Феласар III и један од његових наследника одвели у заробљеништво становнике северног краљевства Израела (2Кр 15:29; 17:6). Јехова је преко Јеремије прекорио Амонце што су отели наслеђе Гадовом племену и упозорио их је да ће Амон и његов бог Малхом бити уништени (Јер 49:1-5). Амонци су чинили још веће зло кад су слали чете разбојника на Јуду, којом је владао краљ Јоаким током последњих година јудејског краљевства (2Кр 24:2, 3).