Извори материјала за Радну свеску
4—10. ЈУНА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАРКО 15—16
„Пророчанства су се испунила на Исусу“
(Марко 15:3-5) Свештенички главари су га оптуживали за много тога. Пилат га је опет упитао: „Зар ништа не одговараш? Види колико оптужби износе против тебе.“ Али Исус више ништа није одговорио, тако да се Пилат чудио.
(Марко 15:24) Прибили су га на стуб и разделили његове хаљине бацајући за њих жреб, да њиме одреде ко ће шта узети.
(Марко 15:29, 30) Они што су пролазили вређали су га, подругљиво одмахујући главом и говорећи: „Хајде, ти што разваљујеш храм и градиш га за три дана, спаси самог себе и сиђи са стуба!“
nwtsty-E белешке за Мр 15:24, 29
Разделили [су] његове хаљине: У Јв 19:23, 24 налазе се детаљи које Матеј, Марко и Лука нису споменули у својим јеванђељима. Наиме, римски војници су бацали жреб и за Исусову горњу и за доњу хаљину; поделили су горње хаљине „на четири дела — сваком војнику по део“, а доњу хаљину нису хтели да цепају, па су бацали жреб да виде коме од њих ће припасти. Све то је било проречено у Пс 22:18. Дакле, било је уобичајено да извршитељи смртне казне узму за себе одећу осуђеника, тако да су их пре погубљења скинули, услед чега је понижење у овој мучној ситуацији било још веће.
Подругљиво одмахујући главом: Тај гест, обично пропраћен речима, одражава ругање, исмејавање и презир. Пролазници су и не знајући испунили пророчанство из Пс 22:7.
(Марко 15:43) Дошао је Јосиф из Ариматеје, угледан члан Већа, који је и сам чекао Божје краљевство. Он се одважио да уђе код Пилата и да затражи Исусово тело.
(Марко 15:46) Он је купио фино платно, скинуо тело, увио га у платно и положио у гроб који је био исклесан у стени. Наваљао је камен на улаз у гроб.
nwtsty-E белешка за Мр 15:43
Јосиф: Сваки писац јеванђеља је истакао оно што је њему лично било занимљиво код Јосифа. Порезник Матеј је приметио да је Јосиф „богат човек“; Марко, који је писао првенствено за Римљане, рекао је да је Јосиф „угледан члан Већа“ и да је чекао Божје краљевство; Лука, саосећајни лекар, рекао је за Јосифа да је „добар и праведан човек“ и да није дао свој глас за оно што се у Већу смерало против Исуса. Једино је Јован рекао да је Јосиф „био Исусов ученик, али је то крио због страха од Јудејаца“ (Мт 27:57-60; Мр 15:43-46; Лу 23:50-53; Јв 19:38-42).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Марко 15:25) Био је трећи сат кад су га прибили на стуб.
nwtsty-E белешка за Мр 15:25
Трећи сат: То јест, око 9 сати ујутру. На први поглед, то се не слаже са оним што стоји у Јв 19:14-16, где пише да је „око шестог сата“ (око 12 сати) Пилат предао Исуса да се погуби. Иако се у Светом писму не образлаже откуда та разлика, следеће чињенице нам помажу да дођемо до закључка. Јеванђеља се у глобалу слажу када је реч о томе када се шта десило последњег дана Исусовог живота на земљи. Сва четири јеванђеља кажу да су се свештенички главари и старешине састали у зору и да су затим Исуса одвели римском намеснику Понтију Пилату (Мт 27:1, 2; Мр 15:1; Лу 22:66–23:1; Јв 18:28). И Матеј и Марко и Лука бележе да је на земљи била тама „од шестог сата [...] све до деветог сата“, кад је Исус већ био на стубу (Мт 27:45, 46; Мр 15:33, 34; Лу 23:44). Могуће је да је до разлике у записима дошло због следећег: Бичевање су неки сматрали делом процеса погубљења. Дешавало се да бичевање буде толико брутално да осуђеник издахне. Примера ради, Исуса је бичевање толико измучило да је посустао под теретом мученичког стуба, па је неко морао да га понесе уместо њега (Лу 23:26; Јв 19:17). Ако се бичевање узме као почетак извршења казне, протекло је неко време пре самог прибијања на стуб. Томе у прилог иде и то што се у Мт 27:26 и Мр 15:15 бичевање и прибијање на стуб спомињу заједно. Дакле, различити појединци наводе различито време погубљења у зависности од тога шта ко сматра почетком процеса погубљења. Можда се Пилат зачудио када је сазнао да је Исус умро убрзо након што је прибијен на стуб зато што је мислио да је његово погубљење тек почело (Мр 15:44). Поред тога, у библијским записима често видимо да су људи тада делили дан, а такође и ноћ, на четири дела од по три сата. Имајући то на уму, јасно нам је зашто се спомиње трећи, шести или девети сат, рачунајући од изласка сунца, од око 6 сати ујутру (Мт 20:1-5; Јв 4:6; Дел 2:15; 3:1; 10:3, 9, 30). Људи тада углавном нису могли да прецизно одреде време јер није било сатова, па се често говорило да се нешто десило „око“ неког сата, као на пример у Јв 19:14. На основу свега реченог, можемо закључити: Марко је вероватно рачунао и бичевање и прибијање на стуб, а Јован је мислио само на прибијање на стуб. Оба писца су заокружила време дешавања на најприближнији трочасовни период, а Јован је додао да се то десило „око“ одређеног сата. Могуће је да се због тога јавила разлика у записима. И на крају, чињеница да је Јован, који је написао своје јеванђеље деценијама после Марка, ставио другачије време него Марко, показује да није само преписао његово јеванђеље.
(Марко 16:8) И оне су изашле и побегле од гроба, дрхтећи од страха и запрепашћења. И никоме нису ништа говориле, јер су се бојале.
nwtsty-E белешка за Мр 16:8
Јер су се бојале: Судећи по најстаријим доступним рукописима завршног дела Марковог јеванђеља, оно се завршава речима из 8. стиха. Неки сматрају да то није крај овог јеванђеља јер се превише нагло завршава. Међутим, кад узмемо у обзир да је Марков стил излагања углавном прилично одсечан, врло је могуће да је то заиста крај његовог записа. Поред тога, и Јероним и Еусебије, изучаваоци Библије из четвртог века, указују на то да се Јеванђеље по Марку завршава речима „јер су се бојале“.
У многим изворним грчким рукописима и преводима на друге језике, након 8. стиха следи или дуги или кратки закључак. Дуги закључак (12 додатних стихова) имају Александријски кодекс, Ефремов кодекс и Безеов кодекс из Кембриџа, сви из петог века нове ере. Садрже га и латинска Вулгата, Куретонов старосиријски текст и сиријска Пешита. Међутим, нема га у два старија грчка рукописа, у Синајском кодексу и Ватиканском кодексу, који потичу из четвртог века, као ни у Синајском сиријском кодексу, из четвртог или петог века. Не садрже га ни најстарији Сахидски коптски текстови Јеванђеља по Марку, који потичу из петог века. Најстарији рукописи овог јеванђеља на јерменском и грузијском такође се завршавају 8. стихом.
Неки изворни грчки рукописи и преводи на друге језике имају кратки завршетак (од само неколико реченица). Кодекс Регијус из осмог века садржи оба закључка, с тим што се најпре наводи кратки. Пре сваког закључка стоји напомена да су неки изучаваоци Библије из осмог века користили и прихватили стихове који следе. Али по свему судећи, аутори тог кодекса их нису сматрали веродостојним.
КРАТКИ ЗАКЉУЧАК
Кратки закључак који следи након Мр 16:8 није део надахнутог Светог писма. У њему пише:
Све што им је било заповеђено укратко су испричале онима који су били с Петром. После тога, сам Исус је послао по њима од истока до запада свету и нераспадљиву објаву вечног спасења.
ДУГИ ЗАКЉУЧАК
Дуги закључак који следи након Мр 16:8 није део надахнутог Светог писма. У њему пише:
Када је ускрснуо рано првог дана у недељи, прво се показао Марији Магдалени, из које је био истерао седам демона. Она је отишла и јавила то онима који су били с њим, а сад су туговали и плакали. Али кад су чули да је оживео и да га је она видела, нису веровали. Затим се показао у другом обличју двојици од њих док су ишли у село. Они су се вратили и јавили то осталима. Али ни њима нису веровали. Касније се показао једанаесторици док су били за столом и прекорио их је због тога што нису имали вере и због окорелости њиховог срца, јер нису веровали онима који су видели да је устао из мртвих. И рекао им је: „Идите по целом свету и проповедајте добру вест свему створеном. Ко верује и крсти се, биће спасен, а ко не верује, биће осуђен. Ови чудесни знакови пратиће оне који верују: У моје име истериваће демоне, говориће језицима, и својим рукама узимаће змије. Ако попију нешто смртоносно, неће им наудити. Полагаће руке на болесне, и они ће оздравити.“
Затим је Господ Исус, након што је разговарао с њима, био узет на небо и сео је с десне стране Богу. Они су отишли и свуда проповедали, а Господ је сарађивао с њима и потврђивао ту поруку чудесним знаковима.
11—17. ЈУНА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЛУКА 1
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Лука 1:69) И подигао нам је рог спасења у дому Давида, свог слуге.
nwtsty-E белешка за Лу 1:69
Рог спасења: Или: „моћни Спаситељ“. Животињски рог се у Библији често користи као симбол снаге, моћи или победе (1Са 2:1; Пс 75:4, 5, 10; 148:14). И сами владари и владарске династије, како праведне тако и зле, представљене су роговима, а њихово поробљавање других народа је предочено животињским роговима који боду (Пз 33:17; Да 7:24; 8:2-10, 20-24). У овом контексту, израз „рог спасења“ се односи на Месију јер је он једини који има моћ да спасе човечанство.
(Лука 1:76) А ти, дете, бићеш назван пророком Свевишњега, јер ћеш ићи пред Јеховом да му припремиш путеве.
nwtsty-E белешка за Лу 1:76
Јер ћеш ићи пред Јеховом: Јован Крститељ је ишао пред Јеховом у том смислу што је најавио Исуса, који је представљао свог Оца и који је дошао у његово име (Јв 5:43; 8:29).
18—24. ЈУНА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЛУКА 2—3
„Млади, да ли духовно напредујете?“
(Лука 2:41, 42) Његови родитељи су сваке године ишли у Јерусалим на празник Пасхе. Кад му је било дванаест година, пошли су у Јерусалим по празничном обичају.
nwtsty-E белешка за Лу 2:41
Сваке године ишли [су] на празник: Закон није обавезивао жене да иду на празник Пасхе. Ипак, Марија је имала обичај да заједно са Јосифом сваке године иде у Јерусалим на тај празник (Из 23:17; 34:23). Они су сваке године прелазили скоро 300 километара у оба правца и то са све бројнијом породицом.
(Лука 2:46, 47) После три дана нашли су га у храму како седи међу учитељима, слушајући их и постављајући им питања. Сви који су га слушали дивили су се његовој оштроумности и његовим одговорима.
nwtsty-E белешке за Лу 2:46, 47
Постављајући им питања: Судећи по реакцији оних који су слушали Исуса, то сигурно нису била само питања радозналог дечака (Лу 2:47). Грчки израз преведен као „постављајући [...] питања“ у неким контекстима се односи на испитивање које се користи у судском претресу и које би могло укључивати и постављање унакрсних питања (Мт 27:11; Мр 14:60, 61; 15:2, 4; Дел 5:27). Историчари кажу да су неке угледне верске вође по обичају остајале у храму после празника и поучавале друге у пространом предворју храма. Људи би поседали код њихових ногу да би их слушали и постављали им питања.
Дивили су се: Облик грчког глагола преведен као „дивили су се“ овде може указивати на радњу која траје или се понавља.
(Лука 2:51, 52) Он се вратио с њима и дошао у Назарет и био им је послушан. Његова мајка је брижно чувала све ове речи у свом срцу. Исус је растао, напредовао у мудрости и уживао све већу наклоност Бога и људи.
nwtsty-E белешка за Лу 2:51, 52
Био им је послушан: Или „остао је подложан; и даље је био послушан“. Трајни облик овог грчког глагола указује на то да се Исус, након што је својим познавањем Божје Речи задивио учитеље у храму, вратио кући и даље био подложан својим родитељима. Његова послушност је представљала испуњење сваке појединости Мојсијевог закона и зато је била значајнија од послушности друге деце (Из 20:12; Га 4:4).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Лука 2:14) Слава Богу на висинама, а на земљи мир међу људима који су му по вољи.
nwtsty-E белешке за Лу 2:14
А на земљи мир међу људима који су му по вољи: Неки рукописи садрже текст који се може превести „а на земљи мир, добра воља међу људима“ и у неким Библијама налазимо такав превод. Али оно што стоји у преводу Нови свет ближе је тексту изворних рукописа. Ова анђеоска објава се не односи на Божју наклоност према свим људима, без обзира на њихове ставове и поступке. Ове речи се односе на оне који ће добити Божју наклоност зато што искрено верују у њега и следе његовог Сина.
Људима који су му по вољи: Израз „по вољи“ превод је грчке речи евдокија, која се може превести и као „наклоност; одобравање“. Сродни глагол евдокео се наводи у Мт 3:17; Мр 1:11 и Лу 3:22, где се Бог обраћа свом Сину одмах након што се крстио. Основно значење овог глагола је „одобравати; бити задовољан; осећати наклоност према; имати добро мишљење о некоме“. У складу с тим, овај грчки израз (антропоис евдокијас) односи се на људе којима је Бог задовољан и који су му по вољи.
25. ЈУНА — 1. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЛУКА 4—5
(Лука 4:9-12) Тада га је одвео у Јерусалим, поставио га на врх храмског зида и рекао му: „Ако си син Божји, баци се одавде доле! Јер је писано: ’Анђелима својим заповедиће за тебе да те сачувају‘ и ’Носиће те на рукама својим, да негде не запнеш о камен ногом својом.‘“ А Исус му на то рече: „Казано је: ’Не искушавај Јехову, свог Бога.‘“
nwtsty-E мултимедија
Врх храмског зида
Сатана је можда дословно поставио Исуса „на врх храмског зида“ и рекао му да се баци доле, али није познато на ком је месту Исус тачно могао стајати. Будући да се израз за „храм“ који је овде употребљен може односити на цео храмски комплекс, Исус је можда био у југоисточном делу храмског подручја. Или је можда стајао на неком другом делу храмском комплекса. Ако Јехова не би нешто предузео, пад са било ког од тих места завршио би се сигурном смрћу.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Лука 4:17) Дали су му свитак пророка Исаије, а он је отворио свитак и нашао место где је било написано:
nwtsty-E белешка за Лу 4:17
Свитак пророка Исаије: Исаијин свитак с Мртвог мора направљен је од 17 састављених листова пергамента, који су се увијали у ролну дужине 7,3 метара са 54 колоне. Свитак који се користио у синагоги у Назарету можда је био сличне дужине. Будући да у првом веку није постојала подела на поглавља и стихове, Исус је морао да пронађе стих који је желео да прочита. Чињеница да је нашао место на ком су биле записане пророчанске речи показује да је добро познавао Божју Реч.
(Лука 4:25) Истину вам кажем: Било је много удовица у Израелу у Илијино време, кад је небо било затворено три године и шест месеци, тако да је у целој земљи настала велика глад.
nwtsty-E белешка за Лу 4:25
Три године и шест месеци: Према 1Кр 18:1, Илија је најавио да ће се суша окончати „треће године“. Зато су неки тврдили да је оно што је Исус рекао у супротности с оним што је записано у 1. Краљевима. Међутим, у извештају из хебрејских списа се не говори о томе да је суша трајала мање од три године. Израз „треће године“ се по свему судећи односи на период који је започео када је Илија први пут објавио Ахаву да ће наступити суша (1Кр 17:1). Та објава је вероватно дата када је сушна сезона — која је обично трајала и до шест месеци али је могла потрајати и дуже — већ увелико била у току. Надаље, суша се није завршила када је Илија поново отишао код Ахава, „треће године“, већ након што је Јехова спалио жртву на гори Кармил (1Кр 18:18-45). Дакле, ове Исусове речи, као и слична изјава Христовог брата записана у Ја 5:17, у складу су са оним што стоји у 1Кр 18:1.