Извори материјала за Радну свеску
3—9. ДЕЦЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ДЕЛА АПОСТОЛСКА 9—11
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Дела апостолска 10:6) Он је гост код неког Симона, кожара, који има кућу поред мора.
nwtsty-E белешка за Дел 10:6
Симона, кожара: Кожар је обрађивао животињске коже. Користио је раствор креча да би уклонио трагове крзна, меса и масти, а затим је третирао кожу одговарајућом течношћу како би могао да је користи за прављење различитих предмета. Током штављења коже ширио се веома непријатан мирис. У том процесу се користило много воде, што можда објашњава зашто је Симон живео поред мора, вероватно на периферији Јопе. Према Мојсијевом закону, особа која је долазила у контакт са животињским лешевима сматрана је нечистом (Ле 5:2; 11:39). Зато су многи Јудејци с презиром гледали на кожаре и ретко ко би одсео у кући неког од њих. Заправо, касније је у Талмуду записано да је посао кожара био гори од сакупљања стајског ђубрива. Међутим, Петар није дозволио предрасудама да га спрече да одседне код Симона. То како се поставио у овој ситуацији припремило га је за задатак који ће касније добити, наиме да посети једног нејеврејина и уђе у његову кућу. Неки библисти сматрају да је грчка реч вирси, која је преведена као „кожар“, заправо надимак који је Симон добио због свог занимања.
10—16. ДЕЦЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ДЕЛА АПОСТОЛСКА 12—14
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Дела апостолска 13:9) А Савле, који се зове и Павле, испунио се светим духом и оштро га погледао.
nwtsty-Е белешке за Дел 13:9
Савле, који се зове и Павле: Одавде се на Савла указује као на Павла. Он је био Јеврејин, али је од рођења имао и римско грађанство (Дел 22:27, 28; Фп 3:5). Вероватно је због тога од детињства имао и јеврејско име (Савле) и римско име (Павле). У то време није било необично да Јудејци имају два имена, посебно ако нису живели у Израелу (Дел 12:12; 13:1). На пример, неки Павлови рођаци су поред свог јеврејског имена имали и грчко или римско име (Ри 16:7, 21). Као „апостол послат другим народима“, Павле је имао задатак да објављује добру вест нејеврејима (Ри 11:13). Вероватно је одлучио да користи своје римско име јер је сматрао да би то било прихватљивије за нејевреје (Дел 9:15; Га 2:7, 8). Неки сматрају да је Павле усвојио римско име у част Сергија Павла. Међутим, то не делује логично јер је Павле задржао то име и након што је отишао са Кипра. Други сматрају да је Павле избегавао коришћење свог јеврејског имена јер је на грчком оно звучало слично речи која се користила за особу (или животињу) која се шепури док хода.
Павле: У преводу грчког дела Светог писма на српски, име Павлос, од латинског Paulus, што значи „мали“, користи се 173 пута када се указује на апостола Павла и једном када се указује на кипарског проконзула Сергија Павла (Дел 13:7).
17—23. ДЕЦЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ДЕЛА АПОСТОЛСКА 15—16
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Дела апостолска 16:37) Али Павле им је рекао: „Без суђења су нас јавно истукли, нас римске грађане, и бацили у затвор. Зар да нас сада тајно избаце? Нипошто, него нека сами дођу и изведу нас.“
nwtsty-E белешка за Дел 16:37
Нас римске грађане: Павле је имао римско грађанство, а по свему судећи и Сила. Према римском закону, римски грађанин је увек имао право на прописно суђење и никада није могао бити јавно кажњен уколико му није изречена пресуда. Они који су имали то грађанство уживали су одређена права и привилегије где год да су се кретали на територији Римског царства. За римске грађане је важио римски закон, а не закони одређене провинције. Када би неки римски грађанин био оптужен, могао је пристати на то да му се суди по локалном закону, али је могао и да се позове на своје право да буде саслушан пред римским судом. Уколико би био оптужен за неки тежак злочин, имао је право да се обрати цару. Апостол Павле је проповедао широм Римског царства и забележена су три случаја када се позвао на права која је имао као римски грађанин. Овде се наводи први случај, када је рекао градским управитељима у Филипима да су угрозили његова права тиме што су га претукли. Друга два случаја забележена су у Дел 22:25; 25:11.
24—30. ДЕЦЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ДЕЛА АПОСТОЛСКА 17—18
„Угледајмо се на апостола Павла у проповедању и поучавању“
(Дела апостолска 17:2, 3) По свом обичају, Павле је ушао к њима. Три сабата резоновао је с њима на темељу Писама, објашњавајући и доказујући оним што је написано да је требало да Христ страда и устане из мртвих. Говорио је: „Овај Исус, којег вам објављујем — то је Христ.“
nwtsty-E белешке за Дел 17:2, 3
Резоновао: Павле им није само пренео добру вест. Он ју је објаснио и изнео доказе на темељу Писама, то јест хебрејског дела Светог писма. Он није само читао људима делове светих списа већ је и резоновао на темељу њих и притом се прилагођавао својим слушаоцима. Грчки глагол диалегоме дефинише се као „размењивати мисли; комуницирати; дискутовати“ и указује на комуникацију између људи. Ова грчка реч се такође користи у Дел 17:17; 18:4, 19; 19:8, 9; 20:7, 9.
Доказујући оним што је написано: Грчка реч која се овде користи дословно значи „ставити поред“. Том речју се можда указује на то да је Павле пажљиво упоређивао пророчанства о Месији из хебрејског дела Светог писма с догађајима из Исусовог живота да би показао како је Исус испунио та пророчанства.
(Дел 17:17) Зато је у синагоги резоновао с Јудејцима и другим побожним људима, а и на тргу сваки дан с онима који су се тамо затекли.
nwtsty-E белешка за Дел 17:17
На тргу: Атински трг (грчки: агора), смештен северозападно од Акропоља, простирао се на око пет хектара. То није било само место где се трговало већ и средиште економског, политичког и културног живота Атине. Атињани су радо долазили на трг као центар јавног живота и водили интелектуалне расправе.
(Дел 17:22, 23) Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Људи Атињани, видим да сте у свему побожнији од других. Наиме, пролазећи и посматрајући оно што ви обожавате, нашао сам и олтар с натписом: ’Непознатом Богу‘. Дакле, оно што ви обожавате, а да и не познајете, то вам ја објављујем.“
nwtsty-E белешка за Дел 17:22, 23
Непознатом Богу: Грчке речи агносто тео биле су део натписа на једном олтару у Атини. Побожност Атињана огледала се у томе што су градили многе храмове и олтаре. Подизали су олтаре чак и апстрактним божанствима као што су Слава, Скромност, Снага, Уверљивост и Сажаљење. Можда су један олтар посветили „Непознатом Богу“ управо из страха да би се неки бог могао наљутити ако га изоставе. Тиме што су подигли такав олтар људи су признали да постоји Бог о коме не знају ништа. Павле је вешто искористио ту чињеницу као полазну тачку да би људима пренео истину о Богу који им до тада није био познат — о правом Богу.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Дел 18:21) Него се поздравио с њима и рекао им: „Доћи ћу поново, ако буде Јеховина воља.“ Тако је отпловио из Ефеса.
nwtsty-E белешка за Дел 18:21
Ако буде Јеховина воља: Овим изразом се истиче колико је важно узети у обзир Божју вољу када нешто радимо или планирамо да урадимо. Апостол Павле је то увек имао у мислима (1Ко 4:19; 16:7; Јев 6:3). Слично томе, ученик Јаков је оне којима је упутио своју посланицу подстакао да говоре: „Ако буде Јеховина воља, живећемо и учинићемо ово или оно“ (Ја 4:15). То не треба да буду само празне речи. Свако ко искрено каже „ако буде Јеховина воља“ треба и да се труди да поступа у складу с Јеховином вољом. Међутим, није потребно да се овај израз увек изговори наглас. Често је довољно да особа има такав став у срцу. (Видети и Дел 21:14 и брошурицу Истражујмо Божју Реч, 2. део.)