Извори материјала за Радну свеску

5—11. НОВЕМБРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 20—21

„Волиш ли ме више од ових?“

(Јован 21:15-19) Кад су доручковали, Исус је упитао Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме више од ових?“ Одговорио му је: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“ А он му рече: „Храни моје јагањце.“ Опет га је упитао, по други пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“ Одговорио му је: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“ А он му рече: „Паси моје овчице.“ И трећи пут га је упитао: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“ А Петар се ражалостио што га је трећи пут питао: „Волиш ли ме?“ Зато му је одговорио: „Господе, ти знаш све, ти знаш да те волим.“ Тада му је Исус рекао: „Храни моје овчице. Заиста, заиста, кажем ти, кад си био млађи, сам си се опасивао и ишао си куда си желео. А кад остариш, раширићеш руке и други ће те опасивати и водиће те куда не желиш.“ То је рекао да наговести каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Пођи за мном.“

nwtsty-Е белешке за Јв 21:15, 17

Исус је упитао Симона Петра: Овај разговор између Исуса и Петра одиграо се убрзо након што се Петар три пута одрекао Исуса. Исус га је три пута питао шта осећа према њему, тако да се на крају „Петар [...] ражалостио“ (Јв 21:17). У Јовану 21:15-17 користе се два грчка глагола: један је изведен из именице агапе, која означава љубав темељену на начелима, а други је изведен из именице филиа, која означава пријатељску наклоност. Када је прва два пута Исус питао Петра: „Волиш ли ме?“, користио је глагол који указује на љубав темељену на начелима. Петар је оба пута искрено потврдио да га воли и притом користио глагол који указује на пријатељску наклоност. Када га је Исус трећи пут упитао: „Волиш ли ме?“, и он је употребио глагол који указује на пријатељску наклоност. Петар је још једном одговорио потврдно. Сваки пут кад је Петар потврдио да га воли, Исус је истакао да та љубав треба да га подстакне да у духовном погледу храни његове ученике, на које се указује као на јагањце, то јест „овчице“ (Јв 21:16, 17; 1Пе 5:1-3). Исус је допустио Петру да три пута потврди своју љубав према њему, а онда му је поверио одговорност да брине о његовим овцама. Након тога више није било сумње да је опростио Петру што га се три пута одрекао.

Волиш ли ме више од ових?: Израз „више од ових“ таквог је граматичког облика да се може разумети на неколико начина. Неки библисти сматрају да он значи „волиш ли ме више него друге ученике“ или „волиш ли ме више него што ме други ученици воле“. Међутим, вероватније је да значи „волиш ли ме више од ових“, то јест од риба које су уловили или било чега везаног за рибарење. Дакле, смисао овог стиха би био: „Волиш ли ме више од материјалних ствари? Ако ме волиш, храни моје јагањце.“ Ако се узме у обзир Петрова прошлост, није необично што му је Исус поставио такво питање. Иако је Петар био један од првих ученика (Јв 1:35-42), није се одмах посветио служби са Исусом. Напротив, вратио се рибарењу. Неколико месеци касније, Исус га је подстакао да остави свој посао и постане рибар људи (Мт 4:18-20; Лу 5:1-11). Касније, убрзо након Исусове смрти, Петар је поново отишао да лови рибу, а други апостоли су му се придружили у томе (Јв 21:2, 3). По свему судећи, Исус овим речима скреће пажњу Петру на то колико је важно да се одлучи хоће ли му на првом месту у животу бити посао, представљен мноштвом риба, или ће се посветити томе да духовно храни Исусове јагањце, то јест ученике (Јв 21:4-8).

Трећи пут: Петар се одрекао свог Господа три пута, а он му је три пута пружио прилику да му каже шта заиста осећа према њему. Исус му је у тим приликама рекао да своју љубав покаже тако што ће службу Богу ставити испред свега. Требало је да с другом одговорном браћом брине о Христовом стаду, то јест да у духовном погледу храни и јача верне ученике. Иако су то били помазаници, и даље им је била потребна духовна храна (Лу 22:32).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Јован 20:17) Исус јој рече: „Немој ме више држати, јер још нисам узашао к Оцу, него иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим к свом Оцу и вашем Оцу, свом Богу и вашем Богу.‘“

nwtsty-Е белешка за Јв 20:17

Немој ме више држати: Грчки глагол аптоме може значити „дотаћи“ или „чврсто се држати нечега; ухватити се за нешто“. У неким преводима, ове Исусове речи гласе: „Не дотичи ме.“ Међутим, можемо закључити да Исус није приговорио Марији Магдалени што га је дотакла, пошто другим женама које су га виделе након ускрсења није замерио што су га „ухватиле [...] за ноге“ (Мт 28:9). Изгледа да се Марија Магдалена плашила да ће Исус отићи на небо. Пошто је снажно желела да буде уз свог Господа, чврсто га је држала и није желела да га пусти. Да би је уверио да неће још отићи, Исус је рекао Марији да га више не држи, већ да оде код његових ученика и јави им да је ускрснуо.

(Јован 20:28) Тома му на то рече: „Мој Господ и мој Бог!“

nwtsty-Е белешка за Јв 20:28

Мој Господ и мој Бог!: Неки библисти сматрају да се Тома овим узвиком обратио Исусу, али да је своје речи заправо упутио Богу, Исусовом Оцу. Други тврде да се изворни грчки израз не може другачије разумети него као да је упућен Исусу. У сваком случају, да би се израз „мој Господ и мој Бог“ исправно разумео, мора се узети у обзир цело Свето писмо. Пошто контекст показује да је Исус пре тога својим ученицима поручио: „Узлазим к свом Оцу и вашем Оцу, свом Богу и вашем Богу“, немамо разлога да мислимо да је Тома Исуса сматрао Свемоћним Богом. Тома је чуо Исуса како се моли свом Оцу и назива га јединим истинитим Богом (Јв 17:1-3). Дакле, Тома се можда обратио Исусу речима „мој Бог“ јер је на њега гледао као на „бога“ — али не као на Свемоћног Бога, него као на неког ко је божанског порекла. (Видети белешку за Јв 1:1a.) А можда се обратио Исусу на сличан начин како су се неке Божје слуге обраћале анђелима које је Јехова послао, о чему се говори у хебрејском делу Светог писма. Тома је знао за библијске записе у којима су се неке особе обраћале анђелима као да је сам Јехова Бог, као и за оне у којима су писци указивали на анђеле као на Јехову. (Упоредити са Пст 16:7-11, 13; 18:1-5, 22-33; 32:24-30; Су 6:11-15; 13:20-22.) Дакле, могуће је да је и Тома у том смислу употребио израз „мој Бог“, јер је знао да је Исус дошао у име истинитог Бога и преносио његове речи.

Неки тврде да то што је на грчком употребљен одређени члан испред именица „господ“ и „бог“ указује на то да се ове речи односе на Свемоћног Бога. Међутим, у овом контексту, употреба одређеног члана једноставно спада у граматичка правила грчког језика. Када се именице у номинативу употребљавају са одређеним чланом испред, имају функцију вокатива, и то је случај у стиховима као што су Лу 12:32; Ко 3:18 — 4:1 и 1Пе 3:7. Из свега тога можемо закључити да употреба одређеног члана није пресудна за разумевање Томине изјаве.

12—18. НОВЕМБРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ДЕЛА АПОСТОЛСКА 1—3

„Свети дух је изливен на хришћанску скупштину“

(Дела апостолска 2:42-47) Они су се посветили апостолском учењу, делили су међу собом све што су имали, заједно су јели и истрајно се молили. Страх је обузео сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. А сви који су постали верници били су заједно и све им је било заједничко. Продавали су своја добра и имовину и приход делили свима, колико је коме требало. Сваки дан су једнодушно проводили много времена у храму, заједно су јели по домовима браће и узимали храну с великом радошћу и искреног срца, хвалећи Бога и уживајући наклоност свих људи. А Јехова им је свакодневно придодавао оне који су долазили на пут спасења.

w87. 1. 6. 30 ¶4-6

Прилози који усрећују срце

Од првог дана кад је рођена хришћанска скупштина године 33. н. е., 3 000 новообраћених и новокрштених „делили су међу собом све што су имали, заједно су јели и истрајно се молили“. Из ког разлога? Да би им било могуће да сачувају своју тек стечену веру тиме што су се „посветили апостолском учењу“ (Дела апостолска 2:41, 42).

Јевреји и прозелити дошли су у Јерусалим планирајући да остану само за празник Педесетнице. Али они који су постали хришћани желели су да остану дуже и науче више како би ојачали своју нову веру. Тиме су прехрана и преноћиште постали проблем. Неки од посетилаца нису имали са собом довољно новца, док су други имали вишак. Тако је дошло до стварања привременог заједничког фонда и распоређивања материјалних добара онима којима је било потребно (Дела апостолска 2:43-47).

Продаја поседа и заједничко дељење свега било је сасвим добровољно. Нико није био обавезан да прода нешто или да поклони; исто тако, тиме се није подстицало на сиромаштво. Није била намера то да богатији чланови распродају сву своју имовину и тако постану сиромашни, него су из самилости према осталим верницима, у околностима које су владале у то време, они продавали имовину и дали сав приход од тога да би обезбедили оно што је потребно за унапређивање интереса Краљевства. (Упоредити са 2. Коринћанима 8:12-15.)

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Дела апостолска 3:15) Убили сте Главног Заступника живота. Али Бог га је подигао из мртвих, чему смо ми сведоци.

it-2-E 61 ¶1

Исус Христ

Главни Заступник живота. Христ Исус је жртвовао свој савршени живот, што је био израз незаслужене доброте његовог Оца. Тиме је омогућено да Христови изабрани ученици владају заједно с њим на небу и да поданици његовог Краљевства, који ће живети на земљи, добију благослове (Мт 6:10; Јв 3:16; Еф 1:7; Јев 2:5). Тако је он постао „Главни Заступник [„Кнез“, Ба] живота“ за цело човечанство (Дел 3:15). Грчки израз који се овде користи у основи значи „главни вођа“ и сродан је речи која је употребљена за Мојсија (Дел 7:27, 35) када је речено да је „владар“ над Израелцима.

ПРИПРЕМА ЗА СЛУЖБУ ПРОПОВЕДАЊА

Зашто је од апостола само Јуда био замењен?

it-1-E 129 ¶2-3

Након што је Јуда Искариотски издао Исуса и умро, остало је само 11 апостола. Током 40 дана од свог ускрсења до узнесења на небо, Исус није изабрао никога ко би заменио Јуду. Међутим, у периоду од десет дана од Исусовог ускрсења до Педесетнице, апостоли су разумели да је потребно да неко замени Јуду. То је било потребно не само зато што он више није био жив него првенствено због тога што је издао Исуса и напустио апостолску службу, на шта су и указивали стихови које је Петар навео (Дел 1:15-22; Пс 69:25; 109:8; упоредити са От 3:11). С друге стране, када је верни апостол Јаков погубљен, нигде се не каже да се размишљало о томе да неко треба да наследи његову апостолску службу (Дел 12:2).

Из Петрових речи је јасно да се у то време сматрало да неко мора испуњавати одређене услове да би могао да постане апостол Исус Христа. Наиме, то је морао бити неко ко је разговарао са Исусом, ко је био очевидац његове службе и чуда која је чинио, а посебно његовог ускрсења. Ако се то узме у обзир, логично је да с временом не би било могуће да било ко наследи неког апостола, осим ако би Бог учинио нешто на основу чега би било јасно да та особа ипак одговара условима. Међутим, пре Педесетнице је било неколико њих који су испуњавали потребне услове и тако је избор сужен на два човека која су могла да замене неверног Јуду. Бацан је жреб, по свему судећи због онога што стоји у Пословицама 16:33, и изабран је Матија, који је затим „придодат једанаесторици апостола“ (Дел 1:23-26). Тако се он нашао међу „дванаесторицом“ када се решавао проблем у вези са ученицима који су говорили грчки (Дел 6:1, 2). Такође га је Павле по свему судећи убројао међу „дванаесторицу“ када је у 1. Коринћанима 15:4-8 говорио о Исусовом појављивању након ускрсења. Тако је на Педесетницу било 12 апостола који су чинили темељ духовног Израела.

19—25. НОВЕМБРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ДЕЛА АПОСТОЛСКА 4—5

„Одважно су проповедали Божју Реч“

(Дела апостолска 4:23-31) Кад су били пуштени, отишли су код браће и испричали им шта су рекли свештенички главари и старешине. А кад су то они чули, једнодушно су се обратили Богу: „Суверени Господе, ти си онај који је створио небо и земљу и море и све што је у њима! Ти си преко светог духа рекао устима нашег праоца Давида, свог слуге: ’Зашто су се народи ускомешали и племена размишљају о испразним стварима? Краљеви се земаљски подижу и владари као један устају против Јехове и против његовог помазаника.‘ Тако су се и Ирод и Понтије Пилат с људима из других народа и с израелским народом заиста удружили у овом граду против твог светог слуге Исуса, кога си помазао, да учине оно што су твоја рука и воља унапред одредиле да буде. А сада, Јехова, обрати пажњу на њихове претње, и дај својим слугама да и даље са свом одважношћу говоре твоју реч! Пружи руку и нек се догоде излечења, чуда и знамења по имену твог светог слуге Исуса.“ Кад су се усрдно помолили, затресло се место на ком су били окупљени, и сви су се испунили светим духом па су одважно говорили Божју реч.

it-1-E 128 ¶3

Апостол

Улога у хришћанској скупштини. Апостоле је веома ојачао Божји дух, који су примили на Педесетницу. Првих пет поглавља Дела апостолских живи су доказ њихове неустрашивости и одважности у објављивању добре вести, као и вести о Исусовом ускрсењу, упркос томе што су их владари затварали, тукли и претили им смрћу. У данима након Педесетнице, нагло је порастао број верника у хришћанској скупштини захваљујући управо томе што су је апостоли ревно предводили, под утицајем светог духа (Дел 2:41; 4:4). У почетку су проповедали првенствено у Јерусалиму, затим и у Самарији, а с временом се добра вест чула по целом тадашњем свету (Дел 5:42; 6:7; 8:5-17, 25; 1:8).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Дела апостолска 4:11) Он је „камен који сте ви градитељи сматрали безвредним, а који је постао угаони камен“.

it-1-E 514 ¶4

Угаони камен

Псалам 118:22 открива да ће камен који су градитељи одбацили постати „камен угаони“ (хебрејски: рош пина). Исус је цитирао ово пророчанство, указујући на себе као на „главни угаони камен“ (грчки: кефалин гониас, глава угла; Мт 21:42; Мр 12:10, 11; Лу 20:17). Попут највишег камена на некој грађевини који се јасно види, Исус Христ је најистакнутији камен у хришћанској скупштини помазаника, која је упоређена с духовним храмом. Петар је такође применио Псалам 118:22 на Христа, говорећи да је он био „камен“ који су људи одбацили, али који је Бог изабрао да буде „угаони камен“ (Дел 4:8-12; видети и 1Пе 2:4-7).

[Фуснота]