Извори материјала за Радну свеску

4–10. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 36–37

„Јосиф је жртва љубоморе“

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Постанак 36:1) Ово су догађаји из живота Исава, то јест Едома.

it-1-E 678

Едом

(Едом) [црвен], Едомци

Едом је било друго име или надимак за Исава, Јаковљевог брата близанца (Пст 36:1). Добио је то име зато што је право које је имао као првенац продао за кувано сочиво, које је било црвене боје (Пст 25:30-34). Игром случаја, Исав је приликом рођења био веома црвен (Пст 25:25), а сличне боје је било и земљиште у неким деловима подручја које су он и његови потомци касније населили.

(Постанак 37:29-32) Кад је Рувим дошао до јаме и видео да Јосифа више нема у њој, раздерао је своје хаљине. Онда је отишао код своје браће и повикао: „Нема детета! Шта ћу сад?“ Тада су узели Јосифову дугу хаљину, заклали јарца и неколико пута умочили хаљину у крв. После тога су ту дугу пругасту хаљину послали свом оцу и поручили: „Нашли смо ову хаљину. Молимо те, види да ли је то хаљина твог сина или није.“

it-1-E 561-562

Старатељство; надзор

Када би пастир или сточар пристао да чува и брани нечије стадо или крдо, тиме би се такорећи законски обавезао да ће те животиње узети под свој надзор. Гарантовао би власнику да ће их хранити, да ниједна неће недостајати и да ће надокнадити сваку штету. Али његова одговорност није била апсолутна, будући да по закону не би био крив у ситуацијама које су ван његове контроле, као на пример приликом напада дивљих звери. Да би био ослобођен кривице, требало је да власнику донесе неки доказ, на пример растргану стрвину. Власник би био обавезан да прегледа тај доказ и да пастира или сточара прогласи недужним.

Исто начело је важило и када је некоме била поверена нека имовина. Важило је чак и у породичним односима, на пример, најстарији брат је сматран законским старатељем млађе браће и сестара. Зато можемо разумети зашто се Рувим, који је био најстарији син, толико забринуо за Јосифа када су друга браћа хтела да га убију, као што пише у Постанку 37:18-30: „Зато је рекао: ’Немојмо погубити његову душу [...] Немојте проливати крв [...] Не дижите руке на њега.‘ Он је намеравао да га избави из њихових руку и да га врати оцу.“ Када је Рувим сазнао да је Јосиф нестао, био је толико потресен да је раздерао своје хаљине и повикао: „Нема детета! Шта ћу сад?“ Знао је да би могао бити сматран одговорним за Јосифов нестанак. Да не би сносила одговорност, браћа су подмукло приказала ствари тако да је изгледало да је Јосифа убила дивља звер. Узели су јарца и у његову крв умочили Јосифову дугу пругасту хаљину. Затим су је дали као доказ свом оцу Јакову, који је у то патријархално доба био и њихов судија. Када је видео Јосифову крваву хаљину, Јаков је закључио да је Јосиф настрадао и ослободио је Рувима сваке одговорности за оно што се десило (Пст 37:31-33).

11–17. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 38–39

„Јехова никад није оставио Јосифа“

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Постанак 38:9, 10) Али Онан је знао да то потомство неће бити његово, и зато је, кад је имао односе са женом свог брата, просипао своје семе на земљу да не би дао потомство свом брату. То што је радио било је зло у Јеховиним очима, па је зато и њега погубио.

it-2-E 555

Онан

[од корена речи која значи „репродуктивна моћ“, „динамична енергија“]

Други син којег је Хананка Сува родила Јуди (Пст 38:2-4; 1Ле 2:3). Јехова је погубио Онановог старијег брата Иру зато што је био зао и он је умро без деце. Зато је Јуда рекао Онану да склопи деверски брак са Ировом удовицом Тамаром. Уколико би њих двоје добили сина, њему би припало право које има првенац јер би био сматран Ировим наследником, тако да Онанова породична лоза не би била продужена. Међутим, ако не би било наследника, наследство би припало Онану. Када је имао односе с Тамаром, Онан је „просипао своје семе на земљу“. Ту се није радило о мастурбацији, јер Библија каже да је он то радио „кад је имао односе са женом свог брата“. Овде је очигледно била реч о прекинутом сношају (coitus interruptus), приликом ког је Онан намерно спречио да његово семе доспе у Тамарин генитални тракт. Јехова је погубио Онана, који је такође умро без деце, зато што није послушао свог оца, зато што је био похлепан и није поштовао Божје смернице о браку, а не због мастурбације (Пст 38:6-10; 46:12; Бр 26:19).

25–31. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 42–43

„Јосиф је успео да се савлада!“

(Постанак 42:21, 22) Тада рекоше један другом: „Сигурно сносимо кривицу због нашег брата, јер смо видели невољу његове душе кад нас је преклињао за милост, а ми га нисмо послушали. Зато нас је снашла ова невоља.“ Тада им Рувим одговори: „Зар вам нисам говорио: ’Не чините грех детету‘? Али ви нисте слушали. Сад се тражи рачун за његову крв.“

it-2-E 108 ¶4

Јосиф

Након свега што им се десило, Јосифова полубраћа су помислила да их Бог кажњава због тога што су продали свог брата у ропство пре много година. Зато су пред Јосифом, ког још увек нису препознали, међу собом разговарали о ономе што су урадили, због чега су сада осећали кривицу. Јосиф је чуо њихов разговор и схватио да су се покајали, и то га је толико погодило да је морао да се удаљи и исплаче. Затим се вратио, везао Симеона и задржао га у затвору док остала браћа не доведу свог најмлађег брата (Пст 42:21-24).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Постанак 42:22) Тада им Рувим одговори: „Зар вам нисам говорио: ’Не чините грех детету‘? Али ви нисте слушали. Сад се тражи рачун за његову крв.“

(Постанак 42:37) А Рувим рече свом оцу: „Убиј моја два сина ако ти га не вратим. Дај га мени, ја ћу се бринути о њему и вратићу ти га.“

it-2-E 795

Рувим

Рувимове добре особине су дошле до изражаја кад је наговорио деветорицу браће да не убију Јосифа већ да га баце у једну јаму, јер је намеравао да га кришом избави одатле и врати га оцу (Пст 37:18-30). Више од 20 година касније, Рувим и његова браћа су у Египту оптужени да су шпијуни. Након што су деветорица браће закључили да је то казна за оно што су урадили Јосифу, Рувим их је подсетио на то да он није ни желео да Јосифу нанесе зло (Пст 42:9-14, 21, 22). Надаље, када Јаков није желео да пусти Венијамина да са осталом браћом пође на друго путовање у Египат, Рувим је животом своја два сина гарантовао да ће вратити Венијамина. Рекао је: „Убиј моја два сина ако ти га не вратим“ (Пст 42:37).