Извори материјала за Радну свеску
7–13. СЕПТЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИЗЛАЗАК 23–24
„Не поводи се за мноштвом“
(Излазак 23:2) Не поводи се за мноштвом да би чинио зло. Ако сведочиш у спору, не изврћи правду како би угодио мноштву.
it-1-E 11 ¶3
Арон
Вредно је запазити да у све три ситуације када је погрешио, Арон није покренуо неисправно поступање. Изгледа да је допустио да на њега утичу околности или притисак других и то га је навело да почини грех. Посебно у случају првог греха који је починио, могао је да примени начело истакнуто у заповести: „Не поводи се за мноштвом да би чинио зло“ (Из 23:2). Па ипак, у Писму се Арон касније спомиње у позитивном светлу, а Божји Син је током свог живота на земљи потврдио правоваљаност свештеничке службе Аронових потомака (Пс 115:10, 12; 118:3; 133:1, 2; 135:19; Мт 5:17-19; 8:4).
(Излазак 23:3) Не буди пристрастан према сиромашном у његовом спору.
it-1-E 343 ¶5
Слепило
Извртање правде због корупције правног система представљено је слепилом и у Закону постоје многе опомене које се тичу мита, дарова или предрасуда, јер такве ствари могу заслепити судију и спречити га да донесе непристрасну пресуду. „Мито заслепљује чак и оне који мудро суде“ (Из 23:8). „Мито заслепљује очи мудрих“ (Пз 16:19). Колико год судија био праведан или мудар, на њега би, био он тога свестан или не, могао да утиче поклон од оних којима суди. Божји закон узима у обзир утицај не само поклона већ и осећања и због тога каже: „Не буди пристрастан према сиромашном и немој повлађивати богатом“ (Ле 19:15). Према томе, судија није смео да вођен осећањима или жељом да задобије наклоност народа донесе неповољну пресуду против богаташа само зато што је богат (Из 23:2, 3).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Излазак 23:20, 21) Шаљем пред тобом анђела да те чува на путу и да те доведе на место које сам припремио. Слушај га и чини све што ти каже. Не буни се против њега, јер он неће опростити твоје преступе. Он носи моје име.
it-2-E 393
Михаило
1. Поред Гаврила, једини свети анђео чије се име спомиње у Библији и једини који се назива арханђелом (Ју 9). То име се први пут појављује у 10. поглављу Данила, где је Михаило описан као „један од највиших кнезова“. Притекао је у помоћ једном од анђела на нижем положају којем је „кнез персијског краљевства“ стајао на путу. Михаило је назван и кнезом Даниловог народа и за њега се каже да је „велики кнез који стоји и помаже [Даниловом] народу“ (Да 10:13, 20, 21; 12:1). Тиме се указује на Михаила као на анђела који је водио Израелце кроз пустињу (Из 23:20, 21, 23; 32:34; 33:2). У прилог томе иде и чињеница да је „Михаило имао спор с Ђаволом око Мојсијевог тела“ (Ју 9).
14–20. СЕПТЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИЗЛАЗАК 25–26
„Најважнији предмет у светом шатору“
(Излазак 25:9) Свети шатор и сву његову опрему направите тачно по узору који ћу ти показати.
it-1-E 165
Ковчег савеза
Нацрт. Када је Јехова рекао Мојсију да направи свети шатор, прво што му је дао био је нацрт по ком је требало да направи ковчег савеза јер је он био главни и најважнији предмет у шатору и израелском логору. Ковчег је био 2,5 лакта дуг, 1,5 лакат широк и 1,5 лакат висок (око 111 × 67 × 67 цм). Био је направљен од акацијиног дрвета и изнутра и споља обложен чистим златом. Био је украшен венцем од злата „око горњих ивица“. Други део ковчега, његов поклопац, био је направљен од чистог злата, а не од дрвета обложеног златом, и његова дужина и ширина одговарале су дужини и ширини ковчега. На њему су се налазила два херувима од кованог злата, по један на оба краја поклопца, окренути лицем један према другом, повијених глава с крилима раширеним преко поклопца (Из 25:10, 11, 17-22; 37:6-9). Поклопац је био познат и као „поклопац помирења“ (Јев 9:5); видети ПОКЛОПАЦ ПОМИРЕЊА.
(Излазак 25:21) Стави поклопац на ковчег, а у ковчег стави плоче са Сведочанством које ћу ти дати.
it-1-E 166 ¶2
Ковчег савеза
У ковчегу су се чували важни подсетници, међу којима су најважније биле две плоче са Сведочанством, то јест с Десет заповести (Из 25:16). Касније су у ковчег додати „златна посуда с маном“ и „Аронов штап који је пустио пупољке“, али су неко време пре градње Соломоновог храма били склоњени (Јев 9:4; Из 16:32-34; Бр 17:10; 1Кр 8:9; 2Ле 5:10). Непосредно пре своје смрти, Мојсије је Левитима дао „књигу Закона“ и рекао им да је ставе „поред ковчега савеза Јехове, свог Бога, да тамо буде сведок против вас“, а не у ковчег (Пз 31:24-26).
(Излазак 25:22) Тамо ћу се састајати с тобом и говорићу ти одозго, изнад поклопца, између два херувима која су на ковчегу сведочанства. Говорићу ти све заповести које треба да пренесеш Израелцима.
it-1-E 166 ¶3
Ковчег савеза
Повезан с Божјом присутношћу. Током читаве историје, ковчег савеза се доводио у везу с Божјом присутношћу. Јехова је обећао: „Тамо ћу се састајати с тобом и говорићу ти одозго, изнад поклопца, између два херувима која су на ковчегу сведочанства.“ „Ја ћу бити присутан у облаку над поклопцем ковчега“ (Из 25:22; Ле 16:2). Самуило је написао да Јехова „седи на престолу изнад херувима“ (1Са 4:4). Према томе, херувими су предочавали Јеховину кочију (1Ле 28:18). У складу с тим, „кад год је Мојсије улазио у шатор састанка да разговара с [Јеховом], чуо је глас који му је говорио одозго, изнад поклопца на ковчегу сведочанства, између два херувима. Тако је разговарао с Богом“ (Бр 7:89). Касније су се и Исус Навин и првосвештеник Финес обраћали Јехови пред ковчегом савеза (ИН 7:6-10; Су 20:27, 28). Међутим, само је првосвештеник једном годишње улазио у Светињу над светињама и видео ковчег, не да би разговарао с Јеховом, већ да би извршио обред за Дан очишћења (Ле 16:2, 3, 13, 15, 17; Јев 9:7).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Излазак 25:20) Нека крила херувима буду подигнута увис тако да њима заклањају поклопац. Нека буду окренути један према другом и нека им лица гледају према поклопцу.
it-1-E 432 ¶1
Херувим
Фигуре херувима налазиле су се у светом шатору у пустињи. На крајевима поклопца ковчега савеза уздизала су се два херувима од кованог злата. Лицем су били окренути један према другом и у положају као да се клањају пред Богом. Крила су им била раширена и подигнута увис тако да су њима заштитнички заклањали поклопац (Из 25:10-21; 37:7-9). Херувими су били извезени и на унутрашњим завесама светог шатора, као и на завеси која је Светињу одвајала од Светиње над светињама (Из 26:1, 31; 36:8, 35).
(Излазак 25:30) На сто редовно стављај хлеб пред мене.
it-2-E 936
Хлеб који се стављао пред Бога
Реч је о дванаест хлебова који су стављани на сто у Светињи шатора састанка односно храма, а сваког сабата су склањани да би били замењени свежима (Из 35:13; 39:36; 1Кр 7:48; 2Ле 13:11; Не 10:32, 33). Хебрејска реч преведена са „хлеб који се стављао пред Бога“ дословно значи „хлеб лица“. Реч „лице“ понекад се односи на присутност. Тај хлеб је стајао пред Јеховиним лицем као стални принос (Из 25:30). Називан је још и „наслагани хлебови“ (2Ле 2:4) и само хлеб (Мр 2:26; Јев 9:2).
21–27. СЕПТЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИЗЛАЗАК 27–28
„Свештеничка одећа и поуке за нас“
(Излазак 28:30) У судски напрсник стави Урим и Тумим да буду на Ароновом срцу кад долази пред Јехову. Нека их Арон стално носи на свом срцу пред Јеховом да би помоћу њих сазнао његове одлуке за Израелце.
it-2-E 1143
Урим и Тумим
Неки библијски изучаваоци верују да су Урим и Тумим били коцке. У Изласку 28:30, у преводу Џејмса Мофата, називају се „свете коцке“. Неки претпостављају да је била реч о три коцке – на једној је писало „да“, на другој „не“, а на трећој није писало ништа. Оне су коришћене како би се добио одговор на постављено питање. Уколико би била извучена она на којој није писало ништа, није било одговора. Други изучаваоци сматрају да је реч о два равна камена, који су с једне стране били офарбани у бело, а с друге у црно. Када су се бацали, два бела су значила „да“, два црна „не“, а црно и бело би значило да нема одговора. Једном приликом, када је Саул питао свештеника да ли да нападне Филистеје, није добио одговор. Због сумње да је неко од његових људи згрешио, узвикнуо је: „Боже Израелов, одговори нам преко Тумима!“ Саул и Јонатан су били издвојени, а након тога је бачен жреб да би се видело који је од њих двојице згрешио. Изгледа да се у овим стиховима изјава „одговори нам преко Тумима“ не односи на бацање жреба, иако може указивати да су та две ствари биле повезане (1Са 14:36-42).
(Излазак 28:36) Направи сјајну плочицу од чистог злата и на њој, као на печату, урежи натпис: „Јехова је свет.“
it-1-E 849 ¶3
Чело
Израелски првосвештеник. На турбан израелског првосвештеника, преко његовог чела, била је причвршћена златна плочица, „свети знак предања Богу“, на којој је „као на печату“ био урезан натпис „Јехова је свет“ (Из 28:36-38; 39:30). Пошто је у Израелу предводио у служењу Јехови, требало је да првосвештеник води рачуна да његова служба остане света. Тај натпис је подсећао све Израелце да служба Јехови увек мора бити света. Осим тога, то је на одговарајућ начин представљало узвишеног Првосвештеника, Исуса Христа, кога је сам Јехова изабрао за свештеничку службу која заступа Божју светост (Јев 7:26).
(Излазак 28:38) Нека буде на Ароновом челу и нека Арон одговара за преступе почињене против светих ствари, које Израелци посвећују кад их приносе као свете дарове. Нека му стално буде на челу, да би Јехова био милостив према њима.
it-1-E 1130 ¶2
Светост
Животиње и пољопривредни производи. Прворођена мушка младунчад краве, овце или козе сматрана су светим пред Јеховом и није их требало откупљивати. Требало их је принети на жртву, а део те жртве је припадао свештеницима (Бр 18:17-19). Првине бербе и жетве и десетак, били су свети, као и све жртве и дарови посвећени за службу у светилишту (Из 28:38). Све ствари посвећене Јехови сматране су светима. На њих је требало озбиљно гледати и нису смеле да се користе у обичне сврхе. Пример тога налазимо у закону о десетку. Ако би човек издвојио десетак од пожњевене пшенице и ако би он или неко из његовог домаћинства ненамерно узео део те пшенице да направи јело, тај човек би био крив за кршење Божјег закона о светим стварима. Закон је захтевао да он то надокнади светилишту увећано за петину и да на жртву принесе здравог овна. На тај начин се код народа развијало дубоко поштовање према светим стварима које припадају Јехови (Ле 5:14-16).
28. СЕПТЕМБРА – 4. ОКТОБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИЗЛАЗАК 29–30
„Прилог Јехови“
(Излазак 30:11, 12) Јехова је још рекао Мојсију: „Кад будеш пописивао и пребројавао мушкарце у Израелу, нека тада свако од њих да Јехови откупнину за свој живот. То је зато да их не би задесила нека невоља кад буду пописивани.“
it-2-E 764-765
Попис
Код горе Синај. По Јеховиној заповести, први попис је организован док су Израелци били улогорени код горе Синај, другог месеца, друге године након изласка из Египта. Из сваког племена је био изабран по један поглавар да би помагао Мојсију у томе и надгледао пописивање свог племена. Били су пописани сви мушкарци од 20 година па навише који су били способни за војску. Осим тога, Закон је налагао да сви који су пописани плате порез у износу од пола сикла сребра (1,10 долара) за службу у шатору састанка (Из 30:11-16; Бр 1:1-16, 18, 19). Укупан број пописаних износио је 603 550, изузимајући Левите, који нису имали наследство међу Израелцима. Они нису плаћали порез од пола сикла и нису ишли у војску (Бр 1:44-47; 2:32, 33; 18:20, 24).
(Излазак 30:13-15) Свако ко буде пописан нека да пола сикла сребра, према сиклу који се чува на светом месту и има 20 гера. Пола сикла нека буде прилог Јехови. Свако ко буде пописан, од 20 година па навише, нека да прилог Јехови. Нека богати не дају више, а сиромашни нека не дају мање од пола сикла као прилог Јехови за откуп свог живота.
it-1-E 502
Прилог
Под Мојсијевим законом неки прилози су били обавезни. Када је Мојсије пописао Израелце, сваки мушкарац од 20 година навише био је дужан да плати откупнину за свој живот у износу од „пола сикла сребра [приближно 1,10 долара], према сиклу који се чува на светом месту“. Био је то „прилог Јехови“ за откуп њиховог живота и „за службу у шатору састанка“ (Из 30:11-16). Према јеврејском историчару Јосифу (Јудејски рат, VII, 218 [vi, 6]), тај „свети порез“ је потом плаћан једном годишње (2Ле 24:6-10; Мт 17:24; видети ПОРЕЗ).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Излазак 29:10) Затим доведи јунца пред шатор састанка, а Арон и његови синови нека ставе руке јунцу на главу.
it-1-E 1029 ¶4
Рука
Полагање руку. Независно од свакодневних послова, руке су полагане на особу или предмет из различитих разлога. Међутим, тиме је најчешће означавано да је особа или ствар изабрана за нешто или призната на одређени начин. Приликом увођења у свештеничку службу, Арон и његови синови су положили руке на главу јунца и два овна пре него што су те животиње принесене на жртву. Тиме су признали да ће те животиње бити жртвоване за њих, да би постали свештеници Јехове Бога (Из 29:10, 15, 19; Ле 8:14, 18, 22). Када је по Божјој заповести именовао Исуса Навина за свог наследника, Мојсије је положио руке на њега. За Исуса Навина се потом каже да је због тога био „пун мудрости“ и могао је да добро предводи Израелце (Пз 34:9). Руке су полагане на некога да би се показало да ће он примити благослов (Пст 48:14; Мр 10:16). Исус Христ је дотакао неке људе које је излечио, то јест положио је руке на њих (Мт 8:3; Мр 6:5; Лу 13:13). У неким приликама, људи на које су апостоли положили руке добили су дар светог духа (Дел 8:14-20; 19:6).
(Излазак 30:31-33) Реци Израелцима: „Ово је моје свето уље за помазање из нараштаја у нараштај. То уље не смете да стављате на тело и не смете да правите уље таквог састава. Оно је свето и нека вам увек буде свето. Ко год направи такво мирисно уље и стави га на некога на кога се оно не сме стављати, мора да се погуби и тако уклони из свог народа.“
it-1-E 114 ¶1
Помазан, помазање
У закону који је дао Мојсију, Јехова је навео како да се прави уље за помазање. То је била посебна комбинација најбољих састојака – смирне, мирисног цимета, мирисног иђирота, касије и маслиновог уља (Из 30:22-25). Свако ко би направио мешавину тих састојака и користио је у неку другу сврху био би кажњен смрћу (Из 30:31-33). Тиме је симболично предочена важност и светост постављања на положај који је био потврђен помазањем светим уљем.