Методе проповедања добре вести

ИСУС је дао добар пример својим следбеницима ревно објављујући добру вест. Преузимао је иницијативу да разговара с људима и да их поучава у њиховим домовима и у јавности (Мат. 9:35; 13:36; Лука 8:1). Исус је разговарао с појединцима, насамо је поучавао своје ученике, а обраћао се и групама од по неколико хиљада људи (Мар. 4:10-13; 6:35-44; Јов. 3:2-21). Кад год је имао прилику, храбрио је друге и уливао им наду (Лука 4:16-19). Чак и када је требало да се одмори и окрепи, није пропуштао прилику да сведочи (Мар. 6:30-34; Јов. 4:4-34). Када размотримо оно што се у јеванђељима говори о Исусовој служби, сигурно смо подстакнути да се попут његових апостола угледамо на њега (Мат. 4:19, 20; Лука 5:27, 28; Јов. 1:43-45).

² У овом поглављу ће бити речи о томе на које све начине можемо учествовати у служби коју је Исус Христ започео пре скоро 2 000 година.

ПРОПОВЕДАЊЕ ОД КУЋЕ ДО КУЋЕ

³ Ми као Јеховини сведоци схватамо колико је важно да се добра вест о Божјем Краљевству организовано проповеда од куће до куће. Ми се толико ослањамо на тај вид проповедања да смо по њему постали препознатљиви. Резултати потврђују колико је мудро користити ту методу да би се за кратко време дошло до милиона људи (Мат. 11:19; 24:14). Проповедање од куће до куће је добар начин да покажемо своју љубав према Јехови и ближњима (Мат. 22:34-40).

⁴ Међутим, то није нешто чега смо се ми досетили. Када је старешинама из Ефеса говорио о својој служби проповедања, апостол Павле је рекао: „Од првог дана кад сам дошао у Азију [...] нисам прећутао ништа од онога што би вам могло бити корисно. Поучавао сам вас [...] од куће до куће.“ На тај начин и на још неке начине, апостол Павле је „темељно [...] сведочио и Јудејцима и Грцима да треба да се покају и окрену Богу и верују у нашег Господа Исуса“ (Дела 20:18, 20, 21). У то време су римски цареви промовисали идолопоклонство и многи су служили разним боговима. Било је веома важно да људи траже Бога „који је створио свет и све што је у њему“, Бога који је тада говорио „свим људима да се покају, где год да живе“ (Дела 17:22-31).

⁵ Данас је још важније пренети људима добру вест. Крај овог злог поретка се брзо приближава. Пошто то знамо, треба да још ревније објављујемо добру вест. Искуство је потврдило да је проповедање од куће до куће најбољи начин да пронађемо оне који желе да упознају истину. Оно данас доноси резултате као и у време Исуса и његових апостола (Мар. 13:10).

⁶ Да ли се трудиш да што више времена посветиш проповедању од куће до куће? Ако је тако, буди уверен да је Јехова задовољан твојом службом (Језек. 9:11; Дела 20:35). Можда ти није лако да проповедаш од куће до куће. Можда си лошег здравља или проповедаш на подручју на ком већина људи не жели да нас саслуша. Можда постоје нека законска ограничења што се тиче службе проповедања. Можда ти је због стидљивости тешко да започнеш разговор с непознатим особама и зато имаш трему сваки пут када проповедаш од куће до куће. Али не треба да се обесхрабриш (Изл. 4:10-12). У многим деловима света наша браћа имају сличне потешкоће.

⁷ Исус је својим ученицима обећао: „Ја сам с вама у све дане до свршетка овог поретка“ (Мат. 28:20). Његове речи нас јачају док стварамо ученике. Уверени смо у оно што је рекао апостол Павле: „Све могу уз помоћ онога који ми даје снагу“ (Фил. 4:13). Веома је важно да сарађујемо са скупштином што се тиче проповедања од куће до куће. Сарадња с другима ће позитивно утицати на нас и помоћи ће нам да будемо још вештији у служби проповедања. Неопходно је да се молимо за помоћ како бисмо савладали препреке на које можемо наићи и да ревно проповедамо добру вест (1. Јов. 5:14).

⁸ У служби проповедања имамо прилику да другима пружимо образложење наде која је у нама (1. Петр. 3:15). Проповедање добре вести нам помаже да уочимо разлику између оних који имају наду у Краљевство и оних који је немају (Ис. 65:13, 14). Оно нам доноси задовољство зато што знамо да смо послушали Исусову заповест и пустили да наша „светлост светли“. Чак се може десити да помогнемо некоме да упозна Јехову и истину која води до вечног живота (Мат. 5:16; Јов. 17:3; 1. Тим. 4:16).

⁹ Викендом, као и радним данима, скупштина организује састанке за службу проповедања од куће до куће. На подручјима на којима је тешко наћи људе преко дана, неке скупштине су организовале сведочење у вечерњим сатима будући да су људи можда отворенији за разговор у раним вечерњим сатима него ујутру.

ТРАЖИТИ ДОСТОЈНЕ

¹⁰ Исус је рекао својим ученицима да потраже достојне (Мат. 10:11). Међутим, он није тражио такве људе проповедајући само од куће до куће већ је сведочио у свакој прилици, и формално и неформално (Лука 8:1; Јов. 4:7-15). Апостоли су такође сведочили на разним местима (Дела 17:17; 28:16, 23, 30, 31).

¹¹ И ми данас желимо да свима пренесемо добру вест. То значи да треба да се угледамо на Исуса и његове ученике тако што ћемо примењивати њихове методе стварања ученика. Поред тога, треба да будемо свесни да се време и околности у којима људи данас живе брзо мењају (1. Кор. 7:31). На пример, објавитељи су прилично успешни у сведочењу на пословном подручју. У многим земљама сведочење на улици доноси добре резултате, као и сведочење у парковима, на паркинзима и свуда где има људи. Неке скупштине су на свом подручју организовале сведочење помоћу столова и покретних сталака с литературом. Осим тога, када су у питању метрополе, подружница може замолити објавитеље из неколико скупштина да сведоче на местима где има много пролазника. Тако се добра вест може пренети људима које обично не можемо пронаћи код куће.

¹² Када на јавним местима сретнемо људе које занима библијска порука, можемо им понудити одговарајућу публикацију. Да бисмо наставили разговор, заинтересованој особи можемо дати наше контакт податке и заказати накнаду посету, можемо јој указати на наш веб-сајт jw.org, или јој можемо дати адресу најближег места на ком се одржавају састанци. Сасвим је могуће да ће нам се допасти да сведочимо на јавним местима и да тако учинимо нешто више у служби проповедања.

¹³ Међутим, објављивање добре вести је само део службе која је поверена правим хришћанима. Ако желимо да помогнемо другима да прихвате истину која води до вечног живота, неопходно је да им на накнадним посетама помажемо да напредују.

НАКНАДНЕ ПОСЕТЕ

¹⁴ Исус је рекао својим следбеницима: „Сведочићете о мени [...] до свих крајева земље“ (Дела 1:8). Такође им је рекао: „Зато идите и стварајте ученике од људи из свих народа [...] учећи их да се држе свега што сам вам заповедио“ (Мат. 28:19, 20). Накнадне посете нам могу донети много радости у служби Јехови. Они који су током првог разговора с нама показали интересовање за добру вест вероватно неће имати ништа против да их поново посетимо. Ако им укажемо на још неке библијске мисли, можда ћемо им ојачати веру у Бога и помоћи им да постану свесни својих духовних потреба (Мат. 5:3). Уколико се добро припремимо и дођемо у време које им одговара, можда ћемо моћи да с њима почнемо да проучавамо Библију. У суштини, то је наш циљ на накнадним посетама. Ми не настојимо само да посејемо семе истине већ се трудимо и да га заливамо (1. Кор. 3:6).

¹⁵ Некима можда није лако да иду у накнадне посете. На пример, можда смо постали прилично вешти у томе да у служби од куће до куће људима укратко пренесемо добру вест и можда нам се тај вид службе посебно свиђа. Међутим, можда нам тешко пада помисао да треба да поново посетимо неку особу и мало више разговарамо с њом о Библији. Добра припрема ће повећати наше самопоуздање. Користимо практичне предлоге које добијамо на састанку радним даном. Можемо замолити и неког искуснијег објавитеља да нам помогне да обавимо накнадне посете.

БИБЛИЈСКИ КУРСЕВИ

¹⁶ Када је хтео да започне разговор с једним човеком који се обратио на јудаизам и који је читао Божју Реч, проповедник Филип га је упитао: „Да ли разумеш то што читаш?“ Тај човек је рекао: „Како бих могао ако ми неко не објасни?“ У осмом поглављу Дела апостолских затим пише да му је Филип, почевши од речи које је тај човек читао, „објавио добру вест о Исусу“ (Дела 8:26-36). Не знамо тачно колико су дуго њих двојица разговарали, али знамо да му је Филип помогао да разуме добру вест до те мере да је он поверовао у њу и крстио се. Тако је тај човек постао ученик Исуса Христа.

¹⁷ Већина људи којима преносимо добру вест вероватно не зна много тога о Библији. Зато је неопходно да више пута посетимо оне који су заинтересовани за добру вест и да с њима темељно проучавамо Библију седмицама, месецима, па чак и годину дана или више да би могли да развију веру и да се крсте. Међутим, ако им стрпљиво помажемо да постану прави хришћани, бићемо благословљени као што је то Исус рекао: „Више усрећује давање него примање“ (Дела 20:35).

¹⁸ Када с неким проучавамо Библију, добро је да користимо публикације које су за то намењене. Док примењујемо смернице које добијамо на састанку радним даном и сарађујемо са искусним објавитељима из скупштине, вероватно ћемо бити добри учитељи и помоћи ћемо другима да постану ученици Исуса Христа.

¹⁹ Ако нам је потребна помоћ да с неким почнемо да проучавамо Библију и да то квалитетно радимо, можемо се обратити за помоћ неком старешини или неком објавитељу коме то полази за руком. Могу нам помоћи и предлози који излазе у Радној свесци и чију примену можемо видети у приказима током састанка Хришћански живот и служба проповедања. Веома је важно да се уздамо у Јехову и да му се у молитви обратимо за помоћ (1. Јов. 3:22). Ако је икако могуће, било би добро да поред тога што можда проучавамо Библију с члановима своје породице, поставимо себи циљ да водимо библијски курс с још неким. Проучавање Библије с другима донеће нам више радости у служби проповедања.

УПОЗНАТИ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ОСОБЕ С ЈЕХОВИНОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ

²⁰ Док помажемо другима да упознају Јехову Бога и постану ученици Исуса Христа, уједно им помажемо и да постану део скупштине. Да би они с којима проучавамо Библију напредовали ка духовној зрелости, неопходно је да увиде да Јехова има организацију с којом треба да сарађују. Веома је важно да им помогнемо да то разумеју и да по томе поступају. У томе нам могу помоћи неки кратки филмови наше организације, као и брошура Ко данас врши Јеховину вољу? Од користи могу бити и неке информације из четвртог поглавља ове књиге.

²¹ Чим почнеш да проучаваш Библију с неким, помози му да разуме да Јехова има једну организацију преко које се стара да се добра вест објављује широм света. Укажи му на то колико су корисне наше публикације за проучавање Библије и објасни му да њих производе и отпремају у разне делове света добровољци који су предани Богу. Позови га да с тобом долази на састанке у Дворану Краљевства. Објасни му како се одржавају наши састанци и када дође на неки састанак упознај га с браћом и сестрама. На покрајинским састанцима и конгресима помози му да упозна и друге Сведоке. У тим и у другим приликама, дозволи му да се сам увери у то да међу Јеховиним сведоцима влада истинска љубав, по којој се препознају прави хришћани (Јов. 13:35). Како заинтересоване особе буду све више цениле Јеховину организацију, тако ће се све више приближавати Јехови.

БИБЛИЈСКА ЛИТЕРАТУРА

²² Први хришћани су ревно објављивали Божју Реч. Преписивали су свете списе како би имали примерке за личну употребу и скупштинско разматрање. Подстицали су друге да читају Божју Реч, да би сазнали истину. Тих рукописа је било веома мало и били су веома драгоцени (Кол. 4:16; 2. Тим. 2:15; 3:14-17; 4:13; 1. Петр. 1:1). Захваљујући савременој технологији, Јеховини сведоци данас штампају на стотине милиона примерака Библија и библијских публикација, које обухватају трактате, брошуре, књиге и часописе на неколико стотина језика.

²³ Када другима преносимо добру вест, веома је важно да користимо библијску литературу коју добијамо од Јеховине организације. Ако будемо имали у мислима колико нама користи читање и проучавање наших публикација, онда ћемо бити мотивисани да их понудимо и другима (Јевр. 13:15, 16).

²⁴ Све више људи информације тражи најпре преко интернета. Зато је добро да им не указујемо само на библијску литературу коју користимо већ и на наш званични веб-сајт, jw.org, који представља изванредно средство у објављивању добре вести. На нашем веб-сајту људи могу наћи Библију, библијску литературу, као и аудио-снимке читања тих публикација на стотинама језика. Они који се устежу да разговарају с нама или немају много прилике да то учине могу у приватности свог дома сазнати нешто више о нама преко веб-сајта jw.org.

²⁵ Зато је добро да указујемо другима на наш сајт кад год имамо прилику за то. Ако неко жели да сазна нешто више о нашим веровањима, можемо му одмах помоћу мобилног телефона, таблет рачунара или његовог компјутера показати те информације на нашем сајту. Ако наиђемо на некога ко не говори нашим језиком, што се односи и на глуве особе, можемо га упутити на наш веб-сајт где може наћи Библију и библијску литературу на свом језику. Многи објавитељи користе кратке филмове на нашем веб-сајту како би започели разговор на темељу Библије.

НЕФОРМАЛНО СВЕДОЧЕЊЕ

²⁶ Исус је рекао својим ученицима: „Ви сте светлост света [...] Нека ваша светлост светли пред људима, да виде ваша добра дела и славе вашег Оца који је на небесима“ (Мат. 5:14-16). Они су одражавали Божји начин размишљања и поступања тако што су се угледали на Исуса, који је за себе рекао: „Ја сам светлост света.“ Исус је показао својим следбеницима шта да раде да би њихова светлост светлела онима који ће их слушати (Јов. 8:12).

²⁷ Апостол Павле нам је такође оставио добар пример (1. Кор. 4:16; 11:1). Када је био у Атини, сваког дана је сведочио онима који су се затекли на градском тргу (Дела 17:17). Хришћани у Филипима су поступали попут њега. Зато је Павле у једном писму које им је послао рекао да они живе „усред поквареног и изопаченог нараштаја“ у коме као светлоноше светле у свету (Фил. 2:15). И ми данас можемо својим речима и делима помоћи другима да виде светлост истине о Божјем Краљевству тако што ћемо им сведочити кад год нам се за то укаже прилика. Наравно, сасвим је могуће да ће они приметити да се разликујемо од већине у свом окружењу по томе што смо поштени и честити. Међутим, ако им будемо пренели добру вест, онда ће схватити и зашто смо другачији.

²⁸ Многе Јеховине слуге проповедају добру вест на послу, у школи, у јавном превозу и свуда где се затекну док обављају свакодневне послове. Када некуд путујемо, можда можемо разговарати с другим путницима. Добро је да свако од нас препозна прилике када један обичан разговор можемо искористити да сведочимо другима. Будимо спремни да разговарамо с другима у свакој прилици.

²⁹ Чињеница да тако славимо свог Створитеља и исказујемо част његовом имену, служиће нам као додатни подстицај. Поред тога, можемо помоћи искреним особама да упознају Јехову. На тај начин ће му и они служити и имати наду у живот који можемо добити исказујући веру у Исуса Христа. Јехова је срећан када види да се у томе трудимо и то сматра светом службом (Јевр. 12:28; Откр. 7:9, 10).

ПОДРУЧЈА ЗА ПРОПОВЕДАЊЕ

³⁰ Јехова жели да се вест о Краљевству проповеда широм света, како у великим градовима тако и на сеоским подручјима. Зато скупштине и они који служе тамо где нема толико објавитеља добијају од подружнице подручја за проповедање (1. Кор. 14:40). То је у складу са смерницама које је Бог дао својим слугама у првом веку (2. Кор. 10:13; Гал. 2:9). Ако се има у виду да проповедање брзо напредује у овим последњим данима, онда се може разумети да је за добре резултате у служби потребно добро организовати рад на подручјима.

³¹ Надгледник службе је задужен за организовање проповедања на подручју своје скупштине. Једном слуги помоћнику се може поверити да објавитељима даје подручја. Нека подручја добијају објавитељи појединачно, а нека су предвиђена да их обрађује група објавитеља. Уколико скупштина нема довољно подручја, надгледник групе за проповедање ће узети подручја на којима ће његова група проповедати. С друге стране, тамо где има довољно подручја, сваки објавитељ може добити своје подручје.

³² Објавитељи који имају своје подручје имаће где да проповедају када нема састанка за службу проповедања или када не могу да му присуствују. На пример, неки објавитељи имају подручје близу свог радног места и тамо проповедају током паузе за ручак или након радног времена. Неке породице имају подручје близу свог дома тако да тамо могу проповедати у вечерњим сатима. Када објавитељи релативно брзо и лако могу доћи на подручје, вероватније је да ће боље искористити време које су издвојили за службу проповедања. Наравно, подручје које је поверено једном објавитељу може се користити и за групно сведочење. Уколико неко жели да има своје подручје, може се јавити слуги за подручја.

³³ Објавитељ који је добио подручје треба да се побрине да се учини оно што је у разумној мери могуће како би се у сваком дому разговарало барем с неким станарем. Исто важи и за подручја која узимају појединци и за она која узимају надгледници за своју групу. Начин обрађивања подручја треба да буде у складу са одговарајућим законима о заштити података. Сваки надгледник групе или објавитељ који добије подручје треба да настоји да га обради за четири месеца. Када обради подручје, о томе треба да обавести слугу за подручја, а у зависности од околности, може задржати то подручје како би га поново обрађивао или га може вратити слуги за подручја.

³⁴ Скупштинско подручје се може темељно обрадити када браћа и сестре добро сарађују. Осим тога, ако добро сарађујемо, нећемо доћи у ситуацију да два или више објавитеља обрађују исто подручје, што би могло иритирати станаре. Тако показујемо обзир према својој браћи и сестрама, али и према људима на подручју.

ПРОПОВЕДАЊЕ НА ДРУГИМ ЈЕЗИЦИМА

³⁵ Сви људи треба да сазнају истину о Јехови, његовом Сину и његовом Краљевству (Откр. 14:6, 7). Свима желимо да помогнемо да призивају Јеховино име како би се спасли и да развијају хришћанске особине (Римљ. 10:12, 13; Кол. 3:10, 11). Међутим, када проповедамо добру вест на вишејезичном подручју, дешава се да наиђемо на неке потешкоће. Како можемо савладати те препреке и што већем броју људи пружити прилику да чују добру вест о Краљевству на језику који најбоље разумеју? (Римљ. 10:14).

³⁶ Пошто се подручја за проповедање одређују на основу језика којима се тамо говори, може се десити да скупштине чији објавитељи не говоре истим језиком обрађују исти крај. Тада је најбоље да објавитељи из сваке скупштине проповедају само људима који говоре њиховим језиком. Ово важи и током акција с позивницама. Међутим, када сведоче неформално или на јавним местима, објавитељи могу разговарати са свима и нудити литературу на било ком језику.

³⁷ Понекад се може десити да скупштине чији објавитељи говоре неким другим језиком не могу редовно обрађивати удаљена подручја која им припадају. У том случају, неопходно је да надгледници службе оних скупштина које проповедају на истом подручју добро сарађују како би се подручје обрађивало на начин који би био прихватљив за све. Тако ће сви имати прилику да чују добру вест и неће доћи до тога да више објавитеља ради исто подручје (Посл. 15:22).

³⁸ Како треба да поступимо ако нам врата отвори неко ко не говори нашим језиком? Не треба одмах да претпоставимо да ће га посетити објавитељи који говоре његовим језиком. Неки објавитељи који на свом подручју често наилазе на људе који говоре неким другим језиком, решили су да науче једноставан увод на том језику. Када проповедамо некоме ко не говори нашим језиком, можемо му показати наш званичан веб-сајт jw.org, на ком може читати или преузети литературу на свом језику, или можемо предложити да му донесемо литературу на његовом језику.

³⁹ Ако он заиста жели да сазна нешто више, треба да се побринемо за то да му у томе помаже неки објавитељ који говори језиком који он разуме. Такође му можемо рећи за најближе место на ком се одржавају састанци на његовом језику. Ако он жели да га посети неко ко говори његовим језиком, можемо му објаснити да то може затражити путем веб-сајта jw.org. Затим ће подружница утврдити где се налази најближи објавитељ, група или скупштина који му могу даље помагати.

⁴⁰ Заинтересовану особу треба посећивати све док нам не каже да јој се јавио неко ко говори њеним језиком. Понекад ће подружница јавити старешинама да није могла пронаћи ниједног објавитеља који зна тај језик. Тада треба дати све од себе да би се у духовном погледу и даље помагало тој особи. Можда ћемо моћи да с њом проучавамо Библију користећи неку публикацију на њеном језику. Ако јој будемо скренули пажњу на слике у публикацији и замолимо је да прочита наведене библијске стихове, она ће моћи да разуме нека темељна библијска учења. Можда ће неки члан њене породице који добро зна оба језика желети да нам служи као преводилац.

⁴¹ Да бисмо помогли заинтересованој особи да постане део Божје организације, добро је да је позовемо на наше састанке иако можда неће разумети много тога. Ако је то могуће, када се на састанку читају библијски стихови, можемо јој помоћи да их пронађе у Библији на свом језику. Друштво браће и сестара само по себи може позитивно утицати на њу и помоћи јој да настави да духовно напредује.

⁴² Предгрупе: Предгрупу чини неколико објавитеља који проповедају на језику који не користи скупштина којој припадају, чак и ако нема старешине или слуге помоћника који би водили седмичне састанке на том језику. Подружница може одобрити формирање предгрупе у оквиру неке скупштине ако су испуњени следећи услови:

1. (1) Знатан број људи у том подручју говори језиком који не користи надлежна скупштина.

2. (2) Барем неколико објавитеља зна тај језик или је спремно да га учи.

3. (3) Старешинство је у могућности да преузме вођство у организовању проповедања на том језику.

Ако старешинство жели да у оквиру скупштине делује предгрупа, о томе ће се консултовати с покрајинским надгледником. Он можда зна да неке друге скупштине покушавају да проповедају људима који говоре тим језиком и може пружити корисне информације које ће помоћи да се одлучи у оквиру које скупштине је најбоље да делује предгрупа. Када се изабере скупштина, старешине ће послати једно писмо подружници и замолити да се званично одобри деловање предгрупе у оквиру њихове скупштине.

⁴³ Групе: Подружница може одобрити формирање групе у оквиру неке скупштине ако су испуњени следећи услови:

1. (1) На одређеном језику постоји довољно заинтересованих особа и реално је очекивати да ће их бити још више.

2. (2) Барем неколико објавитеља зна или учи тај језик.

3. (3) Један старешина или слуга помоћник може да се стави на располагање како би на том језику седмично водио барем један састанак – или један део састанка, на пример Јавно предавање или Разматрање Стражарске куле.

Када су ови услови у разумној мери испуњени, старешинство ће подружници послати писмо, са свим потребним појединостима, и замолити да се званично одобри оснивање групе у њиховој скупштини. Старешина или слуга помоћник који служи у тој групи биће одговоран за њу и сматраће се „надгледником групе“ односно „слугом групе“.

⁴⁴ Када се група оснује, старешинство скупштине која је за њу одговорна одлучује да ли ће се и други делови скупштинских састанака додати и колико често ће се током месеца састанци одржавати. Група може одржавати и састанак за службу проповедања. Сви у групи треба да сарађују са старешинством скупштине којој припадају. Старешине су одговорне да пружају вођство објавитељима у групи и да брину о њиховим духовним потребама. Покрајински надгледник ће током посете скупштини сарађивати и са групом која проповеда на другом језику, а затим ће послати подружници кратак извештај о томе како група напредује и које су њене специфичне потребе. После неког времена, група ће можда испуњавати услове да постане скупштина. Ако сви буду поступали по смерницама Јеховине организације, онда ће прославити Јехову (1. Кор. 1:10; 3:5, 6).

ГРУПНО СВЕДОЧЕЊЕ

⁴⁵ Све Божје слуге имају одговорност да другима преносе добру вест. Иако можемо проповедати на разне начине, већини нас вероватно највише одговара да сарађујемо с другима у служби проповедања на додељеном подручју (Лука 10:1). Зато се викендом и радним данима организују састанци за службу проповедања. Празници су такође добра прилика за групно сведочење зато што су многима ти дани нерадни. Службени одбор скупштине организује да се састанци за службу проповедања одржавају у одговарајуће време и на одговарајућем месту, током дана и у вечерњим сатима.

⁴⁶ Групно сведочење омогућује објавитељима да сарађују једни с другима и да се узајамно храбре (Римљ. 1:12). Објавитељи који немају толико искуства могу добити потребну обуку сарађујући с вештим, искусним објавитељима. На неким подручјима је због безбедности препоручљиво да два или више објавитеља проповедају заједно. Чак и када планирамо да сами проповедамо, сигурно ће и нама и другима користити ако будемо дошли на састанак за службу проповедања. Већ сама чињеница да и други проповедају у твојој близини може ти помоћи да проповедаш с више храбрости и самопоуздања. Ни пионири ни други објавитељи не треба да осећају обавезу да дођу на сваки састанак за службу проповедања, посебно ако се они одржавају сваког дана. Међутим, вероватно ће моћи да буду бар на неким састанцима за службу проповедања који се одржавају током седмице.

⁴⁷ Веома је важно да се сви угледамо на Исуса и његове апостоле. Немојмо нимало сумњати у то да ће нас Јехова благословити док настојимо да што више времена и снаге посветимо објављивању добре вести о Божјем Краљевству (Лука 9:57-62).