Да ли је живот све јефтинији?
„Ово је свет у ком је живот јефтин. Смрт се може наручити за свега пар стотина фунти [стерлинга], а не мањкају ни они који су спремни да пруже ту услугу“ (The Scotsman).
Током априла 1999, у једном нападу који је шокирао цео свет, два адолесцента су насилно запосела средњу школу Каламбајн у Литлтону (Колорадо, САД), оставивши за собом 15 мртвих. Истрага је показала да је један од нападача имао Web сајт на Интернету где је написао: „МРТВИ ЉУДИ НЕ РАСПРАВЉАЈУ!“ Оба нападача су погинула у тој трагедији.
УБИСТВО је општа појава и свакодневно безброј људи умре насилном смрћу. Јужна Африка је 1995. године била водећа земља у свету са стопом убистава која је износила 75 случајева на 100 000 становника. Живот је поготово јефтин у једној јужноамеричкој земљи, где је током 1997. више од 6 000 људи убијено из политичких разлога. Наручено убиство је нормална процедура. Један извештај о тој земљи каже: „Шокантно је што су и убиства деце постала све учесталија: током 1996, била су убијена 4 322 детета, што је 40 постотни пораст за само две године.“ Међутим, чак и деца постају убице — убијају другу децу, а и своје родитеље. Живот је заиста јефтин.
Зашто баш „култура смрти“?
Шта ове чињенице и цифре показују? Све мање поштовања према животу. Људи жељни власти и новца, убијају без пардона. Нарко-барони наручују убиства целих породица. Док говоре о убијању они користе еуфемизме као што су „средити“, „угасити“, „елиминисати“ или „докрајчити“ потенцијалне жртве. Геноциди и етничка чишћења само су повећали данак и људски живот учинили још јефтинијим. То је довело до тога да су убиства постала свакодневна ствар на вестима ТВ станица широм света.
Ако томе додамо још насиље и дивљаштво које се велича на телевизији и биоскопским платнима, наше друштво изгледа као да је обавијено морбидном културом која се усредсређује само на смрт. Што се тога тиче Encyclopædia Britannica каже: „У другој половини 20. века, смрт је постала необично популарна тема. Можда то чудно звучи, али пре тог времена била је то тема која се најчешће избегавала у озбиљним научним, и донекле у филозофским спекулацијама.“ Према Хосепу Ферикљи, професору културне антропологије у Каталонији, „смрт је постала последња постојећа табу тема у нашем друштву, и стога, она је један од најважнијих извора идеолошке манипулације“.
Можда је једна од најистакнутијих карактеристика ове „културе смрти“ популарно веровање да су моћ, превласт, новац и задовољство, много важнији од људских живота и моралних вредности.
Како се шири ова „култура смрти“? Шта могу родитељи учинити да би спречили овај негативан утицај који их окружује и утиче на њихову децу? То су нека од питања на која ћемо добити одговор у наредним чланцима.
[Оквир⁄Слика на 4. страни]
Колико вреди живот?
◼ „Млади у бандама [у Мумбају, Индија], толико су очајни да ће убити за само 5 000 рупија [224 DM]“ (Far Eastern Economic Review).
◼ „Убио пролазника који није хтео да му да цигарету“ (наслов из новина La Tercera, из Сантијага у Чилеу).
◼ „Просечно наручено убиство у Русији [у 1995.] кошта око 7 000 долара... Број наручених убистава се веома повећао услед економског преокрета који је настао у посткомунистичкој Русији“ (Ројтерс, на основу чланка из часописа Московские новости).
◼ „Агент за некретнине из Бруклина ухапшен... и оптужен да је једном тинејџеру исплатио део хонорара од 1 500 долара, како би му овај убио трудну жену и њену мајку“ (The New York Times).
◼ „Падају цене за убиства [у Енглеској]... Цене за убиство... пале су са [30 000 фунти] од пре пет година на прихватљивијих 5 000 до [10 000 фунти]“ (The Guardian).
◼ ’Опасне банде с Балкана засењују мафију. То је нова врста криминалаца с новим правилима и новим оружјем. Они поседују експлозиве и аутомате, и не устручавају се да их употребе‘ (Guardian Weekly).