Кокошка — популарна и издашна

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

КОКОШКА је вероватно најбројнија птица на свету. Према неким проценама, кокошака има преко 13 милијарди! А месо јој је толико популарно, да се сваке године поједе више од 33 милиона тона. Поред тога, кокошке годишње широм света снесу око 600 милијарди јаја.

На Западу, пилетине има у изобиљу и није скупа. Деценијама раније, гласачима у Сједињеним Државама обећано је да ће пиле бити у сваком лонцу само ако буде изабран одређени кандидат. Међутим, пилетина данас више није луксуз као некад, нити је нешто што само мањина може себи да приушти. Како је ова јединствена птица постала тако доступна и популарна? Како стоје ствари у сиромашнијим земљама? Постоје ли икакве шансе да и оне имају удела у овом обиљу?

Птичји досије

Домаћа кокошка је потомак црвене прашумске кокошке из Азије. Човек је убрзо открио да се кокошка може лако припитомити. Па и Исус Христ је пре отприлике 2 000 година указао на начин на који квочка скупља пилиће под своја заштитничка крила (Матеј 23:37; 26:34). Коришћење оваквог поређења показује да су људи у глобалу били прилично упознати са овом птицом. Али масовна производња пилића и јаја тек је у 19. веку постала уносан посао.

Пилетина је данас далеко најпопуларније живинско месо. Милиони домаћинстава — у шта спадају и породице у градовима — гаје пилиће за себе и за продају. У ствари, врло је мало домаћих животиња које се могу гајити на толико различитих поднебља као што је то случај с пилићима. Многе земље су створиле врсте које су прилагођене климатским условима и потребама тих земаља. У неке од њих спадају: аустралорп из Аустралије; добро познати легхорн пореклом с Медитерана, али је прилично популаран и у Сједињеним Државама; њу хемпшир, плимут рок, црвена родајлендерка и вајандот, све врсте из Сједињених Држава; и корниш, орпингтон и сасекс из Енглеске.

Унапређене научне методе живинарства допринеле су томе да гајење пилића постане једна од најуспешнијих агрикултурних индустрија. Фармери у Сједињеним Државама користе пажљиво контролисане методе храњења и смештања у кавезе, заједно с научним методама спречавања болести. Многи људи критикују ове технике масовне производње као сурове. Али то није зауставило фармере у развијању све ефикаснијих начина за узгајање ових птица. Савремене технике сада омогућују да само једна особа брине за 25 000 до 50 000 пилића. Потребно је само три месеца да би птице достигле тржишну тежину.a

Извор меса

Уколико посетите практично било који хотел, ресторан или сеоску кафану, ретко где на јеловнику нећете наћи месо ове живине. У ствари, многи ресторани брзе хране широм света специјализују се за служење пилетине. Постоје друштва где се пилетина још увек сматра идеалним избором за посебне прилике. У неким земљама, као што је Индија, развијени су фасцинантни начини служења ове птице. Јела као што су пилетина са алевом паприком, лал мурги; исецкана пилетина, курги мурги; и пилетина са ђумбиром, адрак мурги; јесу специјалитети да прсте полижете!

Зашто је пилетина тако популарна? Један разлог је тај што ретко којој храни могу одговарати тако разноврсни зачини као што је то случај с пилетином. Какву волите? Пржену, печену, на роштиљу, кувану или динстану? Отворите било који кувар и вероватно ћете наћи много рецепата који су осмишљени да се свако парче припреми на најукуснији начин.

Због тога што је у многим земљама доступна, пилетина је релативно јефтина. Она је и пријатељ нутрициониста јер садржи протеине, витамине и минерале који су људском организму преко потребни. А с друге стране, не садржи много калорија, засићених и других масти.

Храњење земаља у развоју

Наравно, немају све земље обиље живинских производа. То је значајно, посебно када се узме у обзир извештај оперативне групе Савета за науку и технологију агротехнике, који каже: „Процењује се да ће се број становника у свету до 2020. повећати на 7,7 милијарди... Међутим, предвиђа се да ће се пораст броја становника претежно (95%) десити у земљама у развоју.“ Ова изјава постаје још мрачнија када узмете у обзир да отприлике 800 милиона људи већ пати од неисхрањености!

Ипак, многи стручњаци мисле да би пилетина могла одиграти огромну улогу како у прехрањивању овог гладног становништва тако и у обезбеђивању преко потребних прихода за фармере. Проблем је што гајење ових птица на велико за сиромашне фармере може бити прави изазов. Између осталог, пилићи се у сиромашнијим земљама углавном гаје на малим, сеоским фармама или у двориштима. У таквим земљама, пилићи се ретко чувају на безбедним местима. Птице се преко дана пусте да слободно тумарају и траже храну, а ноћу се враћају кући да би спавале, понекад на дрвећу или у металним кавезима.

Не чуди што многе од ових птица, које се гаје на овакав начин, угину — неке постану жртве смртоносне њукастлске болести, а друге жртве грабљиваца, било да се ради о животињама или о људима. Већина фармера нема ни знања ни средстава да своје пилиће адекватно храни, да их добро смести, нити да их заштити од болести. Због тога се започело с програмима који ће помоћи да се образују фармери из земаља у развоју. На пример, Организација за исхрану и пољопривреду при Уједињеним нацијама покренула је недавно један петогодишњи пројекат „који би повећаном производњом живине помогао сиромашним сеоским подручјима у Африци“.

Још увек остаје да се види какав ће бити исход таквих добронамерних иницијатива. Зато је за становнике богатијих земаља добро да размисле о чињеници да парче пилетине, нешто тако уобичајено, може бити луксуз за већину становника планете. За такве, идеја о ’пилету у сваком лонцу‘ може бити нешто о чему могу само да сањају.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на 21. страни]

Безбедно припремање сирове пилетине

„Сирова пилетина може пружати уточиште потенцијално штетним организмима као што је бактерија салмонеле и зато је важно пазити приликом припреме. Руке, даску за сечење, нож и маказе за сечење меса увек оперите у врућој води с детерџентом пре и после обраде меса. Добро је користити даску за сечење која се може прати на високој температури... и, ако је могуће, имати даску за сечење само за припремање живе пилетине. Смрзнуту пилетину потпуно одмрзните пре кувања“ (The Cook’s Kitchen Bible).

[Слике на 19. страни]

Неке врсте кокошака су бели легхорн, сива шумска кокошка, орпингтон, пољска кокошка и пегави сасекс

[Извор]

Све осим белог легхорна: © Barry Koffler/www.feathersite.com

[Слике на 20. страни]

Улаже се труд да се помогне фармерима из земаља у развоју да повећају производњу пилетине

[Слика на 20. страни]

У Сједињеним Државама 90 посто пилића гаји се због меса