Летњи обласни конгреси у Русији — радосне прилике

СВАКОГ лета љубитељи природе у Русији из својих станова у граду хрле на периферију у дрвене кућице, такозване даче. За њих је то начин да побегну од ужурбаног градског живота. У протеклих неколико година, Јеховини сведоци у тој земљи такође су виђени како током лета у великом броју одлазе на периферију градова, али из другог разлога.

Иако су у неким градовима власти ограничиле њихову проповедничку активност, Јеховини сведоци у Русији и даље слободно одржавају састанке, у складу са својим уставом загарантованим правом на слободу вероисповести. Међутим, у неким случајевима им противљење и притисак погрешно информисаних власти или православног свештенства отежава да пронађу одговарајуће објекте за одржавање летњих обласних конгреса. Зато Сведоци организују конгресе под ведрим небом, у шумама и на ливадама. Од 2007. до 2009. одржано је око 40 таквих „пикника“ на 25 локација широм Русије.

Један Сведок који већ много година присуствује конгресима у Русији каже: „У протеклим годинама када смо изнајмљивали стадионе и објекте у великим градовима, многи искрени људи и локалне власти могли су запазити чистоћу и ред и на основу тога сами донети закључак о нашој организацији. Сада смо приморани да се састајемо у шумама, где нас могу видети само дивље животиње. Штета је што јавност не може да види ове дивне скупове којима присуствују људи различитог социјалног статуса, националности и верског порекла.“

Премда су ти скупови радосне прилике, један Сведок признаје: „Задовољство је видети самопожртвованост и верност Сведока који се прилагођавају различитим околностима. Али искрено речено, када нам власти отежавају да одржавамо конгресе, то нам тешко пада и у физичком и у емотивном погледу. То такође ограничава нашу слободу да обожавамо свемоћног Бога на достојанствен начин.“ Како Јеховини сведоци у Русији излазе на крај с тим проблемом?

Конгреси под ведрим небом

Због тога што се Сведоцима често у последњи час откаже закуп објеката или смештај делегата, организатори конгреса имају свега неколико дана да пронађу неко друго решење за хиљаде делегата. На пример, 2008. године су Сведоци у Чебоксарију, у Чувашкој Републици, морали да обласни конгрес одрже у великом камп-насељу окруженом брезама, с погледом на реку Волгу. Пред њима је стајао огроман задатак. У камп-насељу је требало сместити 1 700 од 1 930 очекиваних делегата. Били су им потребни тоалети, тушеви и лавабои и требало је спровести хладну и топлу воду, као и струју. А свим делегатима је требало обезбедити и храну.

Браћа су се ухватила у коштац с проблемом. Пронађени су столари, електричари и водоинсталатери. Група од 350 Сведока добровољно је помагала, а њих 14 је десет дана боравило на том месту. Секли су даске, довлачили сламу и постављали шаторе, туш-кабине и тоалете. Још једна група браће често је путовала до града ради набавке. Пошто нису имали где да чувају храну да се не поквари, браћа су одлучила да кувају и обезбеде свима три топла оброка на дан. Управа камп-насеља изашла им је у сусрет упосливши неке раднике да припремају храну за делегате. На крају је 500 делегата донело своје шаторе, 150 њих је изнајмило смештај у близини, петнаесторо је спавало у сену у штали, а остали су ноћили у шаторима које су браћа поставила.

Када су делегати стигли, угледали су море лепо поређаних плавих пластичних столица. Испред су биле две једноставне бине украшене цвећем, једна за програм на руском језику, а друга за чувашки језик. Сви су уживали у духовној поуци и ценили су труд добровољаца. Један радник који је припремао храну узвикнуо је: „Да нисам видео својим очима, никад не бих поверовао да постоје тако организовани и дисциплиновани људи као што сте ви!“ Неке је конгрес подсетио на Празник сеница, који су у библијска времена славили Израелци.

У другим градовима Сведоци су често имали само један дан да пронађу ново место за одржавање конгреса и изврше потребне припреме. Тако је било у Нижњем Новгороду, где су добровољци дан и ноћ радили на једном приватном имању. Морали су да раскрче дрвеће и жбуње, покосе траву и реше се крпеља и мрава. Пре него што су делегати стигли у петак ујутру, добровољци су донели 2 000 пластичних столица и десет покретних тоалета, спровели воду, поставили бину, генератор и озвучење. Један брат је рекао: „Највише ме је задивило то што браћа која су радила цео дан и ноћ нису на себе гледали као на хероје. Понизно су наставили да служе другима током конгреса. Уложили су и задњи атом снаге како би њиховој браћи и сестрама било удобно и како би уживали у духовној поуци.“

Други брат је написао: „Био је то прави тимски рад. Иако су та браћа први пут организовала конгрес под ведрим небом и имала јако мало времена, мислили су на све како би током програма било што мање сметњи и неугодности. После свега тога, нисмо осећали умор. Било је то као да нам је Јехова дао крила!“

Божји дух на делу

Суочавање с проблемима око одржавања конгреса зближило је Сведоке и представљало доказ да Божји дух делује. У Смоленску је готово сав смештај отказан вече уочи конгреса. Један старешина прича: „Када је у један сат ујутру стигло неколико аутобуса с делегатима, нисмо знали где да их сместимо. Почео сам да плачем јер ништа нисам могао да учиним. Помолио сам се Јехови и преклињао га да нам помогне да решимо проблем. Био сам пресрећан када смо за сат времена пронашли други смештај за све! То је било просто невероватно. Био је то снажан доказ да Јехова никад не оставља праведника на цедилу!“ На другом конгресу који се одржавао у шуми, браћа су се тражећи смештај за делегате обратила за помоћ мештанима оближњег села. Пошто су Сведоци на добром гласу у том крају, сељани су током конгреса спремно примили на преноћиште 2 000 делегата.

„Сама чињеница да конгреси успевају да се одрже потврђује колико је важно ослањати се на Јехову у свим околностима“, каже један Сведок. То је посебно био случај када су се појавили незвани „гости“ с намером да прекину конгрес. У Новошахтинску су свештеници Руске православне цркве дошли заједно с демонстрантима који су узели микрофоне и почели да певају црквене песме како би надјачали говорника. Међутим, полиција им није дозволила да прекину програм. Када се једна православка која је била међу демонстрантима онесвестила од врућине, браћа су јој на одељењу прве помоћи указала лекарску помоћ. Била је ван себе од изненађења.

Задивљени посматрачи

Због повећане свести о претњи тероризма, велики скупови у Русији често привлаче пажњу чувара јавног реда, као и знатижељних мештана. На пример, конгрес одржан под ведрим небом у Волжском надзирала је антиекстремистичка полицијска јединица. Један полицајац је током програма изгубио мобилни телефон, и браћа су му помогла да га пронађе на одељењу изгубљено-нађено. Убрзо након тога примио је телефонски позив од свог шефа, који је желео да зна да ли је на конгресу било подстрекивања на насиље и екстремизам. Одговорио је: „Све је у реду; има 5 000 људи и није било никаквих инцидената. Какав екстремизам? Човек просто мора да стави прст на чело и да се замисли. Изгубио сам телефон, а они су га пронашли и вратили!“

Један чувар је био импресиониран чистоћом и изненађен што и поред толико деце није остао чак ниједан омот од слаткиша. Код власника камп-насеља где је одржан један други конгрес дошла је полиција, којој је јављено да се одржава велики верски скуп. Он је одвео једног полицајца на други спрат зграде, на балкон с ког се пружао поглед на камп-насеље и рекао: „Погледајте их само! Видите и сами. Какав ред!“ Власник је био задивљен што Сведоци не пију и не пуше и што након њиховог одласка није било никаквог трага да је неко уопште био тамо, јер су чак и смеће понели са собом. Одушевљено је рекао: „Било је као у рају!“

Јединство Божјег народа је очигледно

Након једног конгреса у шуми, један сеоски старешина је рекао: „Видим да сте скромни људи, али имате велику снагу. Док се сви повлачимо у своју љуштуру, ви успевате да уједините људе!“ Од Калињинграда до Камчатке, на становнике ове велике земље и даље оставља утисак јединство које се види међу Божјим народом на њиховим великим скуповима. Без обзира на то колико брзо и неочекивано њихови планови морају да се промене, једно остаје непромењено — њихово поштовање према властима и према другим људима.

Шта год да их чека у будућности, Јеховини сведоци у Русији радосно настављају да се састају ради духовне поуке. Они се моле за „краљеве и све који су на власти, да [би] водили миран и тих живот у потпуној оданости Богу и честитости“ (1. Тимотеју 2:2).

[Истакнути текст на 27. страни]

Један Сведок добровољац учествује у припреми конгреса под ведрим небом

[Истакнути текст на 29. страни]

Јеховини сведоци у Русији настављају да воде „миран и тих живот у потпуној оданости Богу“

[Слике на 28. страни]

Добровољци заједно рашчишћавају терен пре конгреса и припремају оброк за хиљаде конгресних делегата

[Слике на 29. страни]

Сви су уживали у духовној поуци и ценили труд добровољаца