Рубрика питања
◼ Шта треба да имамо на уму ако желимо да своју целокупну имовину или део ње завештамо Јеховиној организацији?
Када умру, људи више не могу утицати на то како се располаже њиховим материјалним средствима (Проп. 9:5, 6). Зато многи унапред саставе тестамент или завештање, у ком наведу како желе да се њихова имовина расподели (2. Краљ. 20:1). Овим правним документом се обично одређује и кога особа овлашћује за извршиоца тестамента. Ако такав документ не постоји, у многим земљама власти одређују како ће се расподелити имовина преминуле особе. Зато, ако желимо да се наша имовина подели на тачно одређен начин, на пример да своју целокупну имовину или део ње завештамо Јеховиној организацији, важно је да саставимо одговарајући правни документ и да пажљиво изаберемо извршиоца тестамента.
На извршиоцу тестамента лежи велика одговорност. У зависности од величине заоставштине, попис и расподела имовине могу захтевати много времена. Осим тога, световне власти често траже да се поштује одређена процедура. То што је неко члан скупштине не значи обавезно да би био и добар извршилац тестамента. Особа коју изаберемо треба да буде способна, поверљива и спремна да поштује наше жеље. (Видети чланак „Мудрост и користи планирања око заоставштине“, у издању Пробудите се! од 8. децембра 1998.)
Када те неко пита да будеш извршилац тестамента. Ако би те неко замолио да будеш извршилац тестамента након његове смрти, најпре ’прорачунај трошак‘ и уз молитву размисли да ли можеш испунити обавезе које то подразумева (Лука 14:28-32). Након смрти те особе, мораћеш да обавестиш све наследнике. Затим, када будеш имао овлашћење за то, твоја дужност ће бити да расподелиш имовину у складу са законом и тачно онако како је наведено у тестаменту. Извршилац тестамента треба да има на уму да се, без обзира на величину заоставштине, воља преминуле особе мора у потпуности следити. Све што неко завешта правном телу које користе Јеховини сведоци представља средства намењена за службу Богу и припада Јеховиној организацији (Лука 16:10; 21:1-4).