Могу ли људи прекинути ратове и оружане сукобе?

БОЉИ ЖИВОТНИ СТАНДАРД

Циљ: Подићи животни стандард људи. То би могло помоћи да се елиминише или смањи економска неједнакост међу људима која може бити окидач за неки сукоб.

Препреке: Да би се то постигло, власти би морале променити своје приоритете. Процењује се да је 2022. године око 32,7 милијарди евра потрошено на постизање и одржавање мира широм света. Међутим, то је само 0,4 процената средстава која су те исте године утрошена на војску и наоружање.

„Трошимо много више средстава на поправљање штете настале због неког сукоба него што трошимо на сузбијање потенцијалних сукоба и очување мира“ (Антонио Гутерес, генерални секретар Уједињених нација).

Шта каже Свето писмо: Власти и различите организације могу помагати сиромашнима, али оне никада неће бити у стању да у потпуности искорене сиромаштво (Поновљени закони 15:11; Матеј 26:11).

ДИПЛОМАТИЈА

Циљ: Спречавање или решавање конфликата мирним путем, дијалогом и преговорима који би довели до решења која ће бити прихватљива за обе стране.

Препреке: Једна или више страна нису спремне да преговарају, да направе компромис или да прихвате неки споразум. Осим тога, мировни споразуми се олако крше.

„Дипломатијом се не постиже баш увек жељени циљ. Показало се да су неки мировни споразуми имали толико недостатака да су заправо били окидач за још жешће конфликте“ (Рејмонд Смит, амерички дипломата).

Шта каже Свето писмо: Сваки човек треба да „тежи за миром“ (Псалам 34:14). Међутим, данас су многи људи „неверни [...] неспремни за било какав договор [...] издајници“ (2. Тимотеју 3:1-4). Због таквих карактерних црта људи, политичари који искрено настоје да реше конфликте не успевају у томе.

РАЗОРУЖАЊЕ

Циљ: Смањити количину наоружања или га елиминисати – посебно нуклеарно, хемијско и биолошко оружје.

Препреке: Државе често нису спремне да се разоружају јер се плаше да ће на тај начин изгубити моћ и да ће бити незаштићене. Чак и ако би људи успели да се реше оружја, разлози због којих се боре једни против других и даље би постојали.

„Многа обећања која су дата и многи споразуми који су склопљени на крају хладног рата остали су неиспуњени, а замисао да се смањи опасност, да се ублаже тензије међу државама и да се свет учини сигурнијим и безбеднијим местом за живот остала је неостварена“ (Securing Our Common Future: An Agenda for Disarmament).

Шта каже Свето писмо: Људи треба да прекују „своје мачеве у раонике“, то јест да се реше оружја (Исаија 2:4). Осим тога, потребно је да се и они сами из корена промене зато што је насиље само одраз онога што је некоме у срцу (Матеј 15:19).

КОЛЕКТИВНА БЕЗБЕДНОСТ

Циљ: Удруживање држава да би се заједничким снагама супротставиле непријатељу. У теорији, непријатељ се неће усудити да крене у рат против више држава.

Препреке: Страх од одмазде не гарантује мир. Државе не раде увек оно на шта су се обавезале, нити се слажу око тога како и када да се супротставе непријатељу.

„Иако је колективна безбедност била важан део споразума Друштва народа и утеловљена је у Повељи Уједињених нација, потпуно је затајила у оба случаја“ (Encyclopedia Britannica).

Шта каже Свето писмо: Људи се обично осећају сигурније када се удруже (Проповедник 4:12). Међутим, људске власти и организације не могу донети трајан мир и безбедност. „Не уздајте се у кнезове, нити у било ког човека, јер он не може донети спасење. Кад његов дух изађе из њега, он се враћа у прах и тог дана пропадну све његове мисли“ (Псалам 146:3, 4).