Isaija
46 Vil* pada na kolena,+ Nevon* se savija.
Njihovi idoli stavljaju se na životinje, na tegleću stoku,+
poput tereta koji se tovari na umorne životinje.
2 Savijaju se, zajedno padaju na kolena,
ne mogu da spasu taj teret*,
nego i sami odlaze u zarobljeništvo.
3 „Slušajte me, Jakovljevi potomci, i svi vi koji ste ostali od izraelskog naroda,+
o kojima brinem otkad ste došli na svet, koje nosim otkad ste se rodili.+
Ja ću vas nositi, podupirati i izbavljati, kao što sam to dosad činio.+
5 S kim ćete me uporediti ili izjednačiti?+
S kim ćete me poistovetiti da biste pokazali da smo slični?+
6 Ljudi istresaju zlato iz vreće
i na vagi mere srebro.
Unajmljuju zlatara koji od njega pravi boga.+
Zatim padaju licem do zemlje i klanjaju mu se.+
On stoji tamo i ne miče se.+
Zovu ga, ali im se ne odaziva,
on nikoga ne može spasti iz nevolje.+
8 Setite se toga i budite hrabri!
Ozbiljno razmislite o tome, prestupnici!
9 Setite se davne prošlosti,
da sam ja Bog i da nema drugog.
Ja sam Bog i niko nije kao ja.+
11 Sa istoka zovem pticu grabljivicu,+
iz daleke zemlje zovem čoveka da izvrši ono što sam odlučio*.+
Ono što sam objavio, to ću ispuniti.
Ono što nameravam, to ću i učiniti.+
Sionu ću dati spasenje, Izraelu ću pokazati svoje veličanstvo.“+