Jezekilj
2 On mi je rekao: „Sine čovečji*, ustani da razgovaram s tobom.“+ 2 Čim mi se obratio, duh je ušao u mene i podigao me na noge+ da čujem onoga koji mi govori.
3 Zatim mi je rekao: „Sine čovečji, šaljem te Izraelcima,+ buntovnim narodima* koji su se pobunili protiv mene.+ Oni i njihovi preci greše mi sve do današnjeg dana.+ 4 Šaljem te buntovnim sinovima koji su okorelog srca.+ Reci im ovo: ’Ovako kaže Svevišnji Gospod Jehova.‘ 5 Bez obzira na to da li će slušati ili neće – jer su buntovni+ – znaće da je prorok bio među njima.+
6 „Ali ti, sine čovečji, ne boj ih se+ i ne plaši se njihovih reči, iako su svuda oko tebe bodljikave grane i trnje*+ i živiš među škorpijama. Ne boj se onoga što govore+ i ne plaši se njihovog lica,+ jer su oni buntovni. 7 Moraš im preneti moje reči, bez obzira na to da li će slušati ili ne, jer su buntovan narod.+
8 „Ali ti, sine čovečji, slušaj šta ću ti reći. Ne budi i ti buntovan kao ovaj buntovan narod. Otvori usta i pojedi ono što ti dajem.“+
9 Kad sam pogledao, video sam ruku ispruženu prema meni+ i u njoj ispisan svitak.+ 10 On ga je razvio preda mnom, a bio je ispisan i iznutra i spolja.+ U njemu su bile napisane reči naricanja, žalosti i jadikovanja.+