Isaija
57 Pravednik gine,
a niko to ne uzima k srcu.
2 On nalazi mir.
Svi koji žive čestito pronalaze počinak u grobu*.
4 Koga to ismevate?
Kome se rugate i kome plazite jezik?
Zar niste vi deca prestupa,
deca prevare,+
5 vi koji se prepuštate strastima među velikim drvećem,+
pod svakim razgranatim drvetom,+
pod liticama?
6 Odabrala si glatko kamenje iz doline.+
To je tvoje nasledstvo.
Njemu si izlivala prinos od vina* i prinosila darove.+
Zar ću ja time biti zadovoljan?
7 Na visokoj i uzvišenoj gori postavila si svoju postelju+
i odlazila si tamo da bi prinosila žrtve.+
8 Iza vrata i dovratka postavila si kip*.
Napustila si me i skinula odeću.
Otišla si tamo i raširila svoju postelju.
Sklopila si savez s njima.
Svoje poslanike slala si daleko,
pa si pala toliko nisko da si sišla u grob*.
10 Izmučila si se od silnog lutanja,
ali nisi rekla: ’Sve je to uzalud!‘
Snaga ti se obnovila.
Zato ne odustaješ.*
Mene se nisi setila.+
Ništa nisi uzela k srcu.+
Ja sam ćutao i držao se po strani*+
i zato me se nisi bojala.
Vetar će ih sve odneti,
dah će ih oduvati.
A onaj ko u meni traži utočište naslediće zemlju
i zauzeće moju svetu goru.+
14 Govoriće se: ’Napravite, napravite put! Pripremite put!+
Uklonite mom narodu sve prepreke s puta!‘ “
„Ja živim na uzvišenom i svetom mestu,+
ali sam i sa onima koji su slomljenog i poniznog duha,
da oživim duh poniznih,
da oživim srce slomljenih.+
16 Neću im se doveka suprotstavljati
niti ću se doveka gneviti.+
Jer bi zbog mene čovek ostao bez snage*,+
iznemogla bi sva živa stvorenja koja sam stvorio.
17 Razgnevio sam se jer je zgrešio težeći za nepoštenim dobitkom.+
Zato sam ga kaznio i u gnevu okrenuo lice od njega.
Ali on je i dalje bio buntovan+ i slušao je svoje srce.
19 „Ja stvaram plod usana.
Onaj ko je daleko i onaj ko je blizu imaće trajan mir“,+ kaže Jehova,
„i ja ću ga izlečiti.“
20 „A zli su kao uzburkano more koje se ne može umiriti
i čije vode izbacuju morsku travu i blato.