Jezekilj
1 Tridesete godine, petog dana četvrtog meseca, kada sam bio među izgnanicima+ na reci Hevar,+ nebo se otvorilo i dobio sam viziju od Boga*. 2 Petog dana u mesecu – pete godine izgnanstva kralja Joahina+ – 3 Jehovina reč je došla Jezekilju*, sinu sveštenika Vuzija, dok je bio na reci Hevar u haldejskoj zemlji.+ Tamo je Jehovina sila počela da deluje na njega*.+
4 Dok sam tako gledao, video sam kako sa severa dolazi olujni vetar+ i ogroman oblak iz kog je sevala vatra*.+ Oblak je bio obavijen blistavom svetlošću, a usred vatre nalazilo se nešto nalik sjajnom belom zlatu*.+ 5 Unutar vatre je bilo nešto što je ličilo na četiri bića+ i svako od njih je izgledalo kao čovek. 6 Svako je imalo četiri lica i četiri krila.+ 7 Stopala su im bila kao kod teleta i stajala su uspravno, a blistala su kao uglačani bakar.+ 8 Pod svakim od četiri krila imala su ljudsku ruku. Sva četiri bića imala su lica i krila. 9 Krila su im se dodirivala. Kad su ta bića išla, nisu se okretala, nego su išla pravo napred.+
10 Lica su im ovako izgledala: svako od četiri bića imalo je lice čoveka, zatim s desne strane lice lava,+ s leve strane lice bika,+ a imala su i lice+ orla.+ 11 Takva su bila njihova lica. Krila su im bila raširena uvis. Svako biće je imalo dva krila koja su se dodirivala i dva koja su mu pokrivala telo.+
12 Sva bića su išla pravo napred, tamo kuda ih je duh vodio.+ Dok su išla, nisu se okretala. 13 Ta bića su izgledala kao užareno ugljevlje. Između njih se tamo-amo kretalo nešto što je ličilo na baklje koje su plamtele, a iz plamena su sevale munje.+ 14 Dok su bića odlazila i vraćala se, izgledala su kao munje.
15 Dok sam gledao ta bića, video sam po jedan točak na zemlji pored svakog bića s četiri lica.+ 16 Točkovi su blistali kao hrizolit i sva četiri su izgledala isto. Građa tih točkova bila je takva kao da je jedan točak u drugom*. 17 Ti točkovi su mogli da se kreću na sve četiri strane. Kad su menjali pravac, nisu morali da se zaokrenu. 18 Bili su zastrašujuće visoki. Sva četiri točka su sa svih strana bila puna očiju.+ 19 Kad bi bića krenula, i točkovi bi krenuli s njima, a kad bi se bića podigla sa zemlje, i točkovi bi se podigli.+ 20 Išla su tamo gde ih je duh navodio da idu, tamo gde je i duh išao. Točkovi su se podizali zajedno s njima, jer je duh koji je delovao na bića bio i u točkovima. 21 Kad bi bića krenula, i točkovi bi krenuli, a kad bi ona stala, i točkovi bi stali. Kad bi se bića podigla sa zemlje, i točkovi bi se podigli zajedno s njima, jer je duh koji je delovao na bića bio i u točkovima.
22 Iznad glava tih bića nalazilo se nešto nalik ploči, koja je svetlucala poput blistavog leda i prostirala se iznad njihovih glava.+ 23 Ispod te ploče, njihova krila su bila ispružena uvis*, jedno prema drugom. Svako biće je imalo dva krila na jednoj strani i dva na drugoj, i moglo je njima da pokrije telo. 24 Čuo sam šum njihovih krila i bio je poput huke velikih voda, poput glasa Svemoćnoga.+ Kada su se bića kretala, čula su se poput vojske. Kad bi stala, spustila bi svoja krila.
25 Nad pločom koja je bila iznad njihovih glava čuo se glas. (Kad bi stala, spustila bi svoja krila.) 26 Nad pločom koja je bila iznad njihovih glava bilo je nešto kao kamen safir,+ što je ličilo na presto.+ A gore na prestolu sedeo je neko ko je izgledao kao čovek.+ 27 Video sam nešto poput sjajnog belog zlata+ koje je poput vatre isijavalo iz onoga što je izgledalo kao njegov struk pa naviše. A i od njegovog struka naniže video sam nešto što je ličilo na vatru.+ Svuda oko njega bila je blistava svetlost 28 poput duge+ koja se pojavi u oblaku u kišni dan. Tako je izgledala svetlost koja je blistala unaokolo. Izgledala je kao Jehovina slava.+ Kada sam to video, pao sam licem do zemlje i začuo sam glas nekoga ko je govorio.