Mart

Novi svet još nije došao. Ali razmisli o onome što je već tu – o zvezdama, drveću, životinjama i drugim ljudima. Ništa od toga nije oduvek postojalo. Ali zahvaljujući Jehovi sada nas to okružuje i niko ne bi posumnjao da je to stvarno (Post. 1:1, 26, 27). On je obećao da će stvoriti i novi svet i sigurno će ispuniti svoje obećanje. Tada će ljudi biti savršeno zdravi i živeće večno. Možemo biti sigurni da će novi svet doći u vreme koje je Bog odredio i da će biti stvaran kao što je stvarno sve što nas danas okružuje (Is. 65:17; Otkr. 21:3, 4). U međuvremenu, koristi svaku priliku da jačaš svoju veru. Budi zahvalan za otkupninu. Razmišljaj o Jehovinoj moći. Posveti se aktivnostima koje će te približiti Jehovi. Ako tako radiš, bićeš među onima „koji zbog svoje vere i strpljenja dobijaju ono što je obećano“ (Jevr. 6:11, 12; w23.04 31 ¶18-19).

Isus podiže oči ka nebu i pred svima se moli. On želi da svu zaslugu za ono što će se uskoro dogoditi pripiše Jehovi. Zatim kaže: „Lazare, izađi!“ (Jov. 11:43). I Lazar izlazi iz groba! Isus je upravo učinio nešto što su mnogi smatrali nemogućim. Kako ovaj događaj jača našu veru u uskrsenje? Seti se šta je Isus obećao Marti: „Tvoj brat će uskrsnuti“ (Jov. 11:23). Poput svog Oca, Isus i želi i može da ispuni to obećanje. Njegove suze su otkrile da on ima snažnu želju da vrati umrle u život i ukloni patnju koju smrt nanosi ljudima. Kada je Lazar izašao iz groba, Isus je dokazao da ima moć da uskrsne mrtve. Razmisli i o rečima koje je uputio Marti, zabeleženim u današnjem dnevnom citatu. Imamo dobre razloge da verujemo da će se Božje obećanje o uskrsenju obistiniti (w23.04 11-12 ¶15-16).

Kada bolje razumemo šta je Jehovina volja, možda ćemo početi da se molimo za nešto drugo. Moramo imati na umu da je sve što Jehova radi povezano s njegovom namerom i da će je on ostvariti u vreme koje je odredio. Ta namera podrazumeva potpuno i trajno uklanjanje svih problema koji čovečanstvu nanose toliko patnje, kao što su prirodne katastrofe, bolest i smrt. Jehova će svoju nameru ostvariti putem svog Kraljevstva (Dan. 2:44; Otkr. 21:3, 4). Međutim, dok to vreme ne dođe, on dopušta Satani da vlada svetom (Jov. 12:31; Otkr. 12:9). Ako bi Jehova sada rešio probleme čovečanstva, izgledalo bi kao da je Satana dobar vladar. Iako moramo čekati da Jehova ispuni određena obećanja, to ne znači da smo prepušteni sami sebi (w23.05 8 ¶4; 9-10 ¶7-8).

Dok se bliži Spomen-svečanost, šta možemo učiniti za druge? Najpre treba da ih pozovemo da prisustvuju. Osim što ćemo pozivati ljude u službi propovedanja, možemo napraviti i spisak drugih koje bismo pozvali. Na njemu se mogu naći naši rođaci, kolege, školski drugovi i ostali. Čak i ako nemamo dovoljno odštampanih pozivnica, možemo im proslediti elektronsku verziju. Nikad se ne zna ko će se odazvati na naš poziv (Prop. 11:6). Imaj na umu da će oni koje pozoveš možda imati neka pitanja, naročito ako nikada nisu bili na nekom od naših sastanaka. Dobro je da unapred razmislimo šta bi mogli da nas pitaju i da pripremimo odgovore. Novi će verovatno imati još pitanja nakon Spomen-svečanosti. Cilj nam je da uradimo sve što možemo – pre, tokom i nakon Spomen-svečanosti – da pomognemo onima koji su prisustvovali (Dela 13:48; w24.01 12 ¶13, 15; 13 ¶16).

U Bibliji se govori o osam ljudi koji su bili uskrsnuti u život na zemlji. Pažljivo proučavaj sve te događaje. Dok to radiš, potrudi se da nađeš pouke u svakom od tih primera. Razmisli kako svaki od njih pokazuje da Bog ima i želju i moć da vrati umrle u život. Iznad svega, razmišljaj o najvažnijem uskrsenju, a to je Isusovo. Seti se da se on pojavio pred stotinama očevidaca koji su mogli da potvrde da je on uskrsnuo, što nam daje čvrst temelj da verujemo da će se uskrsenje zaista dogoditi (1. Kor. 15:3-6, 20-22). Neizmerno smo zahvalni Jehovi za obećanje o uskrsenju! Možemo biti sigurni da će se to obećanje obistiniti zato što Jehova ima i želju i moć da ga ispuni. Jačajmo i dalje veru u uskrsenje. Ako to budemo radili, bićemo sve bliži Bogu koji svakom od nas obećava: „Tvoji voljeni će uskrsnuti!“ (Jov. 11:23; w23.04 8 ¶2; 12 ¶17; 13 ¶20).

Skromnost je usko povezana s poniznošću. Skromni smo kada realno gledamo na sebe i kada smo svesni svojih granica. Kada smo ponizni, mi poštujemo druge i ne smatramo da smo važniji od njih (Fil. 2:3). U suštini, skroman čovek je ujedno i ponizan. Gedeon je bio skroman i ponizan čovek. Kada mu je Jehovin anđeo rekao da je on izabran da izbavi Izrael iz ruke moćnih Madijanaca, ponizno je odgovorio: „Moja porodica je najmanja u Manasijinom plemenu, a ja sam najneznatniji u kući svog oca“ (Sud. 6:15). Mislio je da nije dorastao tom zadatku, ali Jehova je znao da je on pravi čovek za to. Uz Jehovinu pomoć, uspešno je izvršio zadatak koji mu je poveren. Braća koja služe kao starešine daju sve od sebe da uvek postupaju skromno i ponizno (Dela 20:18, 19). Oni se ne hvale svojim sposobnostima i dostignućima niti se ubijaju u pojam zbog svojih grešaka i propusta (w23.06 3 ¶4-5).

Do vremena kada će Satani glava biti zdrobljena preostalo je nešto više od hiljadu godina (Otkr. 20:7-10). U Bibliji je prorečeno da će se odigrati sledeći upečatljivi događaji. Kao prvo, narodi će objaviti „mir i sigurnost“ (1. Sol. 5:2, 3). Odmah nakon toga će napadom na lažnu religiju početi velika nevolja (Otkr. 17:16). Zatim će Isus suditi ljudima i odvojiće ovce od jaraca (Mat. 25:31-33, 46). Međutim, Satana neće sedeti skrštenih ruku. Pun mržnje, pokrenuće koaliciju naroda, koju Biblija naziva Gog iz zemlje Magog, da napadne Jehovin narod (Jezek. 38:2, 10, 11). U jednom trenutku tokom velike nevolje, pomazanici će biti sakupljeni na nebo i pridružiće se Hristu i njegovoj nebeskoj vojsci, kako bi se borili u završnom ratu Armagedonu (Mat. 24:31; Otkr. 16:14, 16). Nakon svega toga će početi Hristova hiljadugodišnja vladavina (Otkr. 20:6; w23.10 20-21 ¶9-10).

Danas mnoge Jehovine sluge žive u zemljama u kojima su naše aktivnosti zabranjene. Ta draga braća i sestre ukazuju vlastima dužno poštovanje, ali su po uzoru na Avdiju odani isključivo Jehovi (Mat. 22:21). Strahopoštovanje prema Bogu pokazuju tako što se prvenstveno pokoravaju njemu, a ne ljudima (Dela 5:29). To čine tako što i dalje objavljuju dobru vest i u tajnosti održavaju sastanke (Mat. 10:16, 28). Trude se da njihova braća i sestre dobijaju duhovnu hranu koja im je neophodna. Pogledajmo šta možemo naučiti od Anrija koji živi u jednoj afričkoj zemlji, u kojoj su naše aktivnosti neko vreme bile zabranjene. Anri se tokom zabrane dobrovoljno javio da dostavlja literaturu suvernicima. On je napisao: „Ne mislim da sam naročito hrabar. [Jehova mi je ulio] hrabrost koja mi je bila potrebna.“ Da li i ti možeš biti hrabar kao Anri? Možeš, ako razviješ strahopoštovanje prema Bogu (w23.06 16 ¶9, 11).

Kad su se Adam i Eva pobunili protiv Boga, možda je izgledalo da je Satana uspeo da osujeti Božju nameru da se zemlja napuni savršenim ljudima koji su odani Bogu. Možda je mislio da je doveo Jehovu pred svršen čin. Možda je pretpostavio da će Jehova uništiti Adama i Evu i stvoriti druge ljude kako bi ispunio svoju nameru. Ali da je Bog to učinio, Đavo bi ga optužio da je lažov. Zbog čega? U Postanku 1:28, Jehova je rekao Adamu i Evi da će njihovo potomstvo napuniti zemlju. Ili je možda mislio da će Jehova dozvoliti Adamu i Evi da imaju decu, a znao je da ona nikada ne bi mogla da postanu savršena (Prop. 7:20; Rimlj. 3:23). U tom slučaju bi mogao da kaže da Jehova nije uspeo da ostvari svoju nameru. Naime, zemlja ne bi bila puna savršenih potomaka Adama i Eve koji su odani Bogu (w23.11 6 ¶15-16).

Jehova nam preko svoje Reči i organizacije daje jasna uputstva. Nema razloga da tim uputstvima dodajemo neke svoje ideje (Posl. 3:5-7). U skladu s tim, mi ne idemo preko onoga što je napisano u Bibliji niti drugima postavljamo pravila kada je u pitanju lični izbor. Satana se koristi „ispraznim i varljivim rečima“ i gledištima ovog sveta kako bi zaveo i razjedinio ljude (Kol. 2:8). U to su se u prvom veku ubrajali filozofija, jevrejska učenja koja se nisu zasnivala na Pismu i učenje da se hrišćani moraju držati Mojsijevog zakona. Sve te ideje su zavodile ljude zato što su odvraćale pažnju od pravog izvora mudrosti, Jehove. Satana danas koristi medije i društvene mreže kako bi širio teorije zavere i lažne vesti koje promovišu politički lideri (w23.07 16 ¶11-12).

Satana nije mogao ni da zamisli šta će Jehova uraditi. Jehova nije ispao lažov, već je dokazao da je istinit tako što je dozvolio Adamu i Evi da imaju decu. Njegova namera nije bila osujećena. Naprotiv, dokazao je da ga ništa ne može sprečiti da ispuni ono što je obećao. Pobrinuo se da se njegova namera ispuni tako što je obezbedio „potomstvo“, koje će spasti čovečanstvo (Post. 3:15; 22:18). Satana je sigurno bio potpuno zbunjen kada je Jehova obezbedio otkupnu žrtvu. Zašto? Zato što je temelj otkupnine nesebična ljubav (Mat. 20:28; Jov. 3:16). Satana je sebičan i ta osobina mu je potpuno nepoznata. Šta će se desiti zahvaljujući otkupnini? Do kraja Hristove hiljadugodišnje vladavine, zemlja će biti pretvorena u raj u kom će živeti savršeni potomci Adama i Eve, koji će služiti Jehovi, baš kao što je on i nameravao (w23.11 6 ¶17).

Poštujemo Jehovin zakon o svetosti života i krvi. Zbog čega to radimo? Zato što je Jehova rekao da krv predstavlja život, koji je neprocenjiv poklon od njega (Lev. 17:14). Kada je prvi put dozvolio ljudima da jedu meso, zapovedio im je da ne jedu krv (Post. 9:4). Tu zapovest je ponovio kad je Izraelcima dao Mojsijev zakon (Lev. 17:10). U prvom veku je podstakao vodeće telo da prenese svim hrišćanima zapovest da se uzdržavaju „od krvi“ (Dela 15:28, 29). Mi postojano sledimo tu zapovest kad odlučujemo koje ćemo metode lečenja prihvatiti. Mi se takođe čvrsto držimo Jehovinih visokih moralnih merila. Koristeći upečatljiv figurativni jezik, apostol Pavle nas podstiče da „usmrtimo“ sklonosti svog tela, to jest da preduzmemo odlučne mere kako bismo se oduprli pogrešnim željama. Mi ne gledamo ništa što bi moglo rasplamsati takve želje i klonimo se svih postupaka koji bi mogli voditi do polnog nemorala (Kol. 3:5; Jov 31:1; w23.07 15 ¶5-6).

Dalila je neprestano tražila od Samsona da joj otkrije šta mu daje tako veliku snagu. Izgleda da je Samson bio toliko zaljubljen u nju da uopšte nije razumeo šta ona namerava. Na kraju je popustio pod njenim pritiskom i otkrio joj svoju tajnu. Nažalost, napravio je grešku zbog koje je jedno vreme izgubio snagu, kao i Jehovino odobravanje (Sud. 16:16-20). Samsona je skupo koštalo to što je verovao Dalili, a ne Jehovi. Filisteji su ga zarobili i oslepili. Odveli su ga u Gazu i bacili u tamnicu gde je kao rob okretao mlin. Ponizili su ga kad su ga doveli na jednu od svojih proslava. Okupili su se da prinesu veliku žrtvu svom bogu Dagonu zato što su mislili da im je on predao Samsona u ruke. Izveli su Samsona iz tamnice i doveli ga na proslavu da bi ga ismevali (Sud. 16:21-25; w23.09 5-6 ¶13-14).

Možda nas kolega ili školski drug pita zašto se držimo nekog biblijskog merila. Potrudićemo se da što bolje objasnimo zašto smatramo da je to za naše dobro. U isto vreme, treba da pokažemo da poštujemo tu osobu i njeno pravo da ima svoje mišljenje (1. Petr. 3:15.) Takva pitanja ne treba da shvatimo kao kritiku ili napad na nas već treba da razmislimo šta nam ona otkrivaju o našem sagovorniku. Bez obzira na razlog zbog kog nam je postavio pitanje, dobro je da blago odgovorimo. Naš odgovor ga može pokrenuti da preispita svoje gledište. Pretpostavimo da te kolega pita zašto Svedoci ne slave rođendane. Pre nego što mu odgovoriš, razmisli o sledećem: Da li to pita zato što misli da mi ne smemo da se zabavljamo? Bilo bi dobro da ga prvo pohvalimo što mu je važna dobra saradnja. Tako bismo u opuštenom razgovoru mogli da objasnimo šta se iz Biblije može zaključiti o rođendanima (w23.09 17 ¶10-11).

Čast nam je što preostalo vreme možemo koristiti da ljudima svih naroda prenosimo dobru vest. Apostol Petar nas podstiče da imamo na umu Jehovin dan (2. Petr. 3:11, 12). Kako to možemo činiti? Dobro je da svakog dana razmišljamo o tome koliko će biti divan život u novom svetu. Zamisli kako udišeš stvarno čist vazduh, jedeš zdravu hranu, dočekuješ voljene koji su uskrsnuli i objašnjavaš ljudima iz davnih vremena kako su se ispunila biblijska proročanstva. Takvo razmišljanje će ti pomoći da željno čekaš to vreme i budeš siguran da živimo na samom kraju poslednjih dana. Pošto već sada znamo kakva nas budućnost čeka, nećemo dozvoliti da nas lažni učitelji odvuku na stranputicu (w23.09 27 ¶5-6).

Mladi su okruženi vršnjacima koji su „neposlušni roditeljima“ (2. Tim. 3:1, 2). Zašto su mnogi od njih neposlušni? Neka deca smatraju da roditelji nisu fer kad traže od njih nešto što oni sami nisu spremni da rade. Druga deca misle da su saveti njihovih roditelja zastareli, da nema nikakve koristi od njih ili da ih suviše ograničavaju. Ako si i ti mlada osoba, da li se ponekad tako osećaš? Mnogima je teško da budu poslušni Jehovinoj zapovesti iz današnjeg dnevnog citata. Šta ti može pomoći da budeš poslušan? Isus nam je pružio savršen primer u pogledu poslušnosti i možemo mnogo naučiti od njega (1. Petr. 2:21-24). On je bio savršen čovek čiji su roditelji bili nesavršeni. Ali on se s poštovanjem ophodio s njima čak i kada su grešili ili su ga pogrešno razumeli (Izl. 20:12; w23.10 7 ¶4-5).

Apostol Pavle im je objasnio da žrtve koje je Zakon zahtevao nisu mogle iskoreniti greh. Zbog toga Zakon više nije bio na snazi. Nadalje, objasnio im je neka dublja učenja. Podsetio je svoje suvernike da se mogu približiti Bogu jedino ako imaju bolju nadu, koja se zasniva na Isusovoj otkupnoj žrtvi (Jevr. 7:19). Pavle je objasnio braći jevrejskog porekla da je način na koji služe Bogu kao hrišćani neuporedivo bolji od ranijeg. Služenje Jehovi u skladu sa Zakonom bilo je samo „senka onoga što dolazi, a stvarnost je Hrist“ (Kol. 2:17). Senka je samo neodređeni obris nekog predmeta i nije isto što i sam taj predmet. U skladu s tim, način na koji su Jevreji služili Bogu u prošlosti bio je samo senka nečeg boljeg što je trebalo da dođe, to jest duhovnog hrama. Treba da se dobro upoznamo s njim jer nam zahvaljujući njemu gresi mogu biti oprošteni i možemo služiti Jehovi u skladu s njegovom voljom (w23.10 25 ¶4-5).

U 11. poglavlju Danila govori se o dva kralja, to jest političke sile koje se međusobno nadmeću za prevlast na svetskoj sceni. Upoređivanjem ovog proročanstva s drugim proročanstvima iz Biblije, dolazi se do zaključka da „kralja severa“ predstavljaju Rusija i njeni saveznici, a „kralja juga“ angloamerička svetska sila. „Kralj severa“ progoni Božji narod na području kojim vlada. Dešava se da naša braća budu pretučena i bačena u zatvor zbog svoje vere. Ali to ih ne plaši već im jača veru. Kako je to moguće? Oni znaju da progonstvo Božjeg naroda predstavlja ispunjenje proročanstva iz Danilove knjige (Dan. 11:41). To saznanje pomaže svima nama da sačuvamo jaku nadu i ostanemo verni Jehovi (w23.08 11 ¶15-16).

Jehova nas je uporedio sa zenicom svog oka. Oko je osetljiv i dragocen deo našeg tela. U ovom stihu Jehova zapravo svom narodu kaže: „Kad neko povredi vas, povredio je nešto meni jako dragoceno.“ Pošto nas Jehova voli i stalo mu je do toga kako se osećamo, on želi da nas zaštiti. Njemu je teško kad mi patimo. Zato slobodno možemo da mu se molimo: „Čuvaj me kao zenicu svog oka“ (Ps. 17:8). Jehova voli svakog od nas i želi da svi budemo uvereni u to. Ali on je svestan toga da ponekad posumnjamo u to zbog loših iskustava iz prošlosti ili zbog nečega sa čim se trenutno suočavamo. Ako nam se tako nešto desi, kako da ponovo osetimo Jehovinu ljubav? Umnogome nam može pomoći ako razmišljamo o tome kako Jehova pokazuje ljubav prema Isusu, pomazanicima i svima nama (w24.01 27 ¶6-7).

Jezdra je video kako je Jehova pomagao svom narodu u teškim vremenima. Godinama ranije, 484. pre n. e., Jezdra je verovatno živeo u Vavilonu kada je kralj Asvir izdao naredbu da se pobiju svi Judejci u Persijskom carstvu (Jest. 3:7, 13-15). Jezdrin život je bio u opasnosti! Kada su čuli za tu naredbu, Judejci „u svim pokrajinama“ postili su i plakali, a nema sumnje i da su molili Jehovu za pomoć (Jest. 4:3). Zamislimo samo kako su se Jezdra i njegovi sunarodnici osećali kada se situacija neočekivano preokrenula i kada su bili pobijeni oni koji su skovali tu gnusnu zaveru! (Jest. 9:1, 2). Moguće je da je ono što je doživeo tokom tih teških vremena pripremilo Jezdru za buduće probleme i ojačalo njegovo pouzdanje u to da Jehova može da zaštiti svoj narod (w23.11 17 ¶12-13).

Apostol Pavle je prvenstveno govorio o delima koja su Izraelci činili iz poslušnosti Mojsijevom zakonu (Rimlj. 3:21, 28). Izgleda da je u prvom veku nekim hrišćanima jevrejskog porekla bilo teško da prihvate da više nije trebalo da se drže Mojsijevog zakona i da čine dela u skladu s njim. Zato je pomoću Avrahamovog primera Pavle istakao da u Božjim očima čovek ne postaje pravedan zbog „dela koja čini jer se drži zakona“, već da postaje pravedan zbog vere. To je ohrabrujuće jer nas uverava da možemo biti pravedni pred Bogom ako razvijemo veru u njega i u Hrista. S druge strane, dela o kojima Jakov govori u 2. poglavlju svoje poslanice nisu povezana sa držanjem Zakona, na šta je ukazivao Pavle. Jakov govori o delima, to jest aktivnostima iz svakodnevnog života (Jak. 2:24). Takva dela su pokazatelj da li neki hrišćanin iskreno veruje u Boga ili ne veruje (w23.12 3 ¶8; 4-5 ¶10-11).

Sestre koje razmišljaju o braku, treba da veoma pažljivo biraju bračnog druga. Ne zaboravi da će čovek za kog se udaš postati tvoj poglavar (Rimlj. 7:2; Ef. 5:33). Zato se pitaj: „Da li je on zreo hrišćanin? Da li mu je Jehova na prvom mestu? Da li donosi mudre odluke? Da li mu je teško da prizna da je pogrešio? Da li poštuje žene? Da li je sposoban da brine o meni u duhovnom, materijalnom i emocionalnom pogledu?“ Naravno, ako želiš da pronađeš dobrog muža, i ti treba da se pripremiš da budeš dobra žena. Dobra žena je pomoćnica svom mužu i dopunjava ga (Post. 2:18). Budući da voli Jehovu, ona pred drugima dobro govori o svom mužu (Posl. 31:11, 12; 1. Tim. 3:11). I ti se možeš pripremiti za tu ulogu ako jačaš ljubav prema Jehovi i trudiš se da pomažeš svojim ukućanima i suvernicima u skupštini (w23.12 22-23 ¶18-19).

Jehova obećava da će nam dati mudrost koja nam je potrebna da bismo donosili dobre odluke. Božja mudrost nam je naročito potrebna kada donosimo odluke koje će uticati na ostatak našeg života. On nam daje i snagu da podnosimo teškoće. Jehova će i nama, kao i apostolu Pavlu, dati snagu da podnesemo teškoće (Fil. 4:13). To čini tako što nam pomaže preko braće i sestara. Isus se u noći pre nego što je dao život za nas usrdno molio Jehovi. Preklinjao ga je da ne dozvoli da bude osuđen kao hulnik. Jehova nije sprečio takav ishod, ali poslao je jednog anđela da ga ojača (Luka 22:42, 43). Jehova može i nas ojačati putem poziva ili posete nekog brata ili sestre. Svi treba da tražimo prilike da uputimo lepu reč svojim suvernicima (Posl. 12:25; w23.05 10-11 ¶9-11).

Možda se neaktivni koji dođu na Spomen-svečanost plaše da ih nećemo lepo dočekati. Zato nemoj postavljati pitanja zbog kojih bi im moglo biti neprijatno i pazi da ne kažeš nešto što bi ih moglo povrediti. Ta draga braća i sestre su naši suvernici. Drago nam je što opet žele da služe Jehovi zajedno s nama (Ps. 119:176; Dela 20:35). Nimalo nas ne čudi što je Isus zapovedio da obeležavamo godišnjicu njegove smrti. To i nama i drugima mnogo koristi (Is. 48:17, 18). Tako jačamo svoju ljubav prema Jehovi i Isusu. Pokazujemo im koliko cenimo sve što su učinili za nas. Zbližavamo se i s našim suvernicima. Pomažemo i drugim ljudima da saznaju koliko im dobra može doneti Isusova otkupna žrtva. Zato dajmo sve od sebe da budemo spremni za godišnjicu Isusove smrti – najvažniji dan u godini (w24.01 14 ¶18-19).

Kako nas Jehova vodi? Prvenstveno putem svoje pisane Reči, Biblije. Ali vodi nas i preko nekih ljudi. Na primer, preko „vernog i razboritog roba“ daje nam duhovnu hranu koja nam pomaže da donosimo mudre odluke (Mat. 24:45). Pored toga, još nekim ljudima je poverio da nas vode. Na primer, pokrajinski nadglednici i skupštinske starešine hrabre nas i savetuju kad prolazimo kroz težak period. Veoma smo zahvalni Jehovi što nam pruža takvo vođstvo u ovim poslednjim danima. To nam pomaže da i dalje budemo njegovi prijatelji i da ostanemo na putu koji vodi u život. Pa ipak, ponekad nam je teško da sledimo Jehovino vođstvo, naročito kada dobijamo smernice od nesavršenih ljudi. Tada je posebno važno da budemo uvereni u to da Jehova vodi svoj narod i da je poslušnost njegovom vođstvu uvek za naše dobro (w24.02 20 ¶2-3).

Svoju ljubav prema Bogu možemo ojačati tako što marljivo proučavamo njegovu Reč. Dok čitaš Bibliju, trudi se da razumeš šta ti svaki odlomak govori o Jehovi. Pitaj se: „Kako iz onoga što čitam vidim da me Jehova voli? Kako mi to pomaže da ga još više zavolim?“ Svoju ljubav prema Jehovi možemo ojačati i tako što mu se svakog dana molimo i govorimo mu o svojim osećanjima (Ps. 25:4, 5). On će uslišiti naše molitve (1. Jov. 3:21, 22). Treba da jačamo i ljubav prema bližnjima. Apostol Pavle je nekoliko godina nakon što je postao hrišćanin upoznao mladog Timoteja, koji je voleo Jehovu i ljude. Pavle je kasnije rekao Filipljanima: „Nemam nikog drugog ko razmišlja poput njega, ko bi se iskreno brinuo za vas“ (Fil. 2:20). Videlo se da je na njega dubok utisak ostavila ljubav tog mladog brata prema suvernicima. Nema sumnje da su se skupštine koje je Timotej posećivao radovale njegovom dolasku (1. Kor. 4:17; w23.07 9 ¶7-10).

Mojsije je umro pre nego što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju. Da li je Božji narod ostavljen na cedilu? Nije. Dokle god su bili verni Jehovi, on se brinuo o njima. Pre nego što je Mojsije umro, Jehova mu je rekao da postavi Isusa Navina za vođu. Mojsije ga je obučavao decenijama (Izl. 33:11; Pon. zak. 34:9). Osim toga, bilo je još mnogo sposobnih ljudi koji su predvodili – poglavara nad hiljadu, sto, pedeset i čak nad deset ljudi (Pon. zak. 1:15). Bog je na taj način dobro brinuo o svom narodu. Nešto slično se dogodilo i u Ilijino vreme. Taj prorok je decenijama pomagao Izraelcima da služe Jehovi na ispravan način. Ali onda je Jehova odlučio da ga premesti u Judu i da mu da novi zadatak (2. Kralj. 2:1; 2. Let. 21:12). Da li je to značilo da su Božje sluge u desetoplemenskom kraljevstvu bile napuštene? Nije. Ilija je godinama obučavao Jeliseja. Jehova je nastavio da ostvaruje svoju nameru i brinuo je o svojim vernim slugama (w24.02 5 ¶12).

Hrišćani u Efesu su prihvatili svetlost biblijske istine (Ps. 119:105). Odbacili su lažna verovanja i običaje, kao i nemoralan način života. Trudili su se da se ugledaju na Boga i davali su sve od sebe da mu ugode (Ef. 5:1). Pre nego što smo upoznali istinu, i mi smo bili u duhovnoj i moralnoj tami. Neki od nas su slavili verske praznike, a neki su živeli nemoralno. Ali promenili smo se kad smo razumeli šta Jehova smatra ispravnim a šta pogrešnim. Svoj život smo počeli da usklađujemo sa Jehovinim pravednim merilima. To nam je donelo mnogo dobra (Is. 48:17). Pa ipak, nije uvek lako držati se podalje od tame iz koje smo izašli i živeti „kao deca svetlosti“ (w24.03 21 ¶6-7).

Možda smatraš da još nisi spreman za predanje i krštenje. Možda treba da još nešto promeniš kod sebe da bi uskladio život s Jehovinim merilima ili ti je potrebno više vremena da bi ojačao svoju veru (Kol. 2:6, 7). Ne napreduju svi koji proučavaju istim tempom, niti su svi mladi u istom uzrastu spremni za predanje i krštenje. Nemoj se porediti s drugima, već vidi u čemu još treba da se poboljšaš, a zatim radi na tome (Gal. 6:4, 5). Čak i ako zaključiš da još nisi spreman da predaš život Jehovi, neka ti to i dalje bude cilj. Moli Jehovu da ti pomogne da kod sebe promeniš sve što je potrebno (Fil. 2:13). Možeš biti siguran da će on čuti i uslišiti tvoju molitvu (1. Jov. 5:14; w24.03 5 ¶9-10).

Jednom prilikom, Sara je bila veoma uznemirena i dala je oduška svojim osećanjima. Čak je okrivila Avrahama za problem koji ju je mučio. On je znao da je Sara podložna žena i da mu uvek pruža podršku. Saslušao ju je i pokušao da reši problem (Post. 16:5, 6). Šta učimo iz toga? Muževi, na vama je odgovornost da donosite odluke za svoju porodicu (1. Kor. 11:3). Pa ipak, bilo bi dobro da pre toga pažljivo saslušate svoju ženu i uzmete u obzir njeno mišljenje, naročito ako će ta odluka uticati na nju (1. Kor. 13:4, 5). U drugoj situaciji, Avraham je odlučio da ukaže gostoprimstvo neočekivanim gostima. Rekao je Sari da ostavi ono što je radila i pripremi veliku količinu hleba (Post. 18:6). Ona ga je odmah poslušala i uradila ono što je tražio. Supruge, možete postupati poput Sare tako što ćete podupirati odluke svog muža. Na taj način jačate svoj brak (1. Petr. 3:5, 6; w23.05 24-25 ¶16-17).

Nakon što je Gedeon postao sudija, njegova poslušnost i hrabrost su bile ispitane. Dobio je opasan zadatak da uništi oltar koji je njegov otac podigao u čast Valu (Sud. 6:25, 26). Kada je kasnije sakupljao vojsku, Jehova mu je dva puta rekao da smanji broj vojnika (Sud. 7:2-7). Na kraju mu je zapovedio da napadne neprijateljski logor u gluvo doba noći (Sud. 7:9-11). Poslušnost je važna osobina za starešine. Ona dolazi do izražaja kada se starešina podlaže onome što stoji u Svetom pismu i smernicama Božje organizacije. Tako daje dobar primer ostalima. Ipak, njegova poslušnost bi mogla biti ispitana. Na primer, možda mu nije lako da drži korak sa svim smernicama koje dobija. Ponekad se može pitati da li neka uputstva imaju smisla i da li je mudro primeniti ih. Osim toga, ako živi u zemlji u kojoj su naše aktivnosti zabranjene, braća bi ga mogla zamoliti da prihvati zadatak zbog kog bi mogao biti uhapšen. Kako se starešine mogu ugledati na Gedeona u takvim situacijama? Tako što pažljivo slušaju smernice i primenjuju ih (w23.06 4-5 ¶9-11).