Decembar

Da li Jehova ima moć da uskrsne mrtve? Naravno da ima! On je svemoćan (Otkr. 1:8). Dovoljno je moćan da uništi bilo kog neprijatelja, pa čak i smrt (1. Kor. 15:26). Zbog čega još možemo verovati da Bog ima moć da uskrsne umrle? On ima neograničeno pamćenje. U Bibliji piše da svaku zvezdu zove po imenu (Is. 40:26). Seća se i svih koji su umrli (Jov 14:13; Luka 20:38). Lako se može setiti i najsitnijih detalja o onima koje će uskrsnuti, uključujući i njihov genetski kod, njihovo životno iskustvo i njihove uspomene. Očigledno je da možemo verovati u Jehovino obećanje da će uskrsnuti mrtve zato što znamo da on i želi i može da ga ispuni. Postoji još jedan razlog da verujemo u to: Jehova je već uskrsavao mrtve. U biblijska vremena, on je nekim svojim slugama, među kojima je bio i Isus, dao moć da uskrsavaju mrtve (w23.04 9-10 ¶7-9).

Kada smo taktični i blagi, ljudi će biti spremniji da nas saslušaju i nastave razgovor. Naravno, ako neko ima cilj da pobedi u raspravi ili da ismeva naša verovanja, najbolje je da prekinemo razgovor (Posl. 26:4). Ali većina ljudi neće biti takva. Zapravo, mnogi će nas verovatno saslušati. Nema sumnje da će nam to što se trudimo da budemo blagi doneti mnogo dobra. Moli se Jehovi za snagu da ostaneš blag kada odgovaraš na osetljiva pitanja ili kada te neko neopravdano kritikuje. Ako blago reagujemo, oprečna mišljenja neće prerasti u svađu. Štaviše, blag odgovor pun poštovanja može navesti našeg sagovornika da promeni svoje gledište o nama i o Bibliji. Budi uvek spreman da braniš svoju veru i čini to „blago i s dubokom poštovanjem“ (1. Petr. 3:15). Neka tvoja blagost bude tvoja snaga! (w23.09 19 ¶18-19).

Po čemu se vidi da je neko strpljiv? Pogledajmo četiri odlike strpljivih ljudi. Kao prvo, strpljiv čovek se ne ljuti brzo. On se trudi da bude smiren i da ne uzvraća istom merom kad ga neko provocira. Nije grub prema drugima kad je pod stresom (Izl. 34:6, fusn.). Kao drugo, strpljiv čovek ume mirno da čeka. Ako nešto traje duže nego što se nadao, pazi na to da se ne iznervira ili plane (Prop. 7:8). Kao treće, strpljiv čovek ne postupa brzopleto. Kada dobije neki važan zadatak, on ne žuri da što pre počne niti da što pre završi. Izdvaja dovoljno vremena da isplanira šta će uraditi. Zatim se trudi da taj zadatak što bolje obavi. Kao četvrto, strpljiv čovek podnosi nedaće ne žaleći se svima redom. On daje sve od sebe da sačuva pozitivan stav dok prolazi kroz težak period (Kol. 1:11). Jehovine sluge treba da pokazuju strpljenje na sve ove načine (w23.08 20-21 ¶3-6).

Važno je da zaštitimo svoje figurativno srce jer ga Jehova ispituje. To znači da on vidi više od naše spoljašnjosti, koju mogu videti i drugi. Jehova vidi kakvi smo u stvari. On voli kada razmišljamo o njegovim mudrim savetima, koji nam mogu omogućiti da dobijemo večni život (Jov. 4:14). Tako nećemo ostaviti prostora za laži koje šire Satana i njegov svet niti ćemo se povesti za lošim ponašanjem zlih (1. Jov. 5:18, 19). Što smo bliži Jehovi, više ćemo ga voleti i poštovati. Biće nam odbojna i sama pomisao na greh jer ne želimo da povredimo našeg Oca. Marta, sestra iz Hrvatske, bila je u iskušenju da počini nemoral. Ona je napisala: „Bilo mi je teško da trezveno razmišljam i da se oduprem snažnoj želji koja me je vukla ka grehu. Ali strahopoštovanje prema Jehovi me je zaštitilo.“ Na koji način? Marta je rekla da je razmišljala o posledicama koje bi donela tako loša odluka. I mi treba da razmišljamo o tome (w23.06 20-21 ¶3-4).

Isus je znao da je Jehovina namera da posveti svoje ime, to jest da ga očisti od sve ljage koja je bačena na njega. Zbog toga je poučio svoje sledbenike da se mole: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti tvoje ime“ (Mat. 6:9). Bio je svestan da je to najvažnije pitanje za sva stvorenja. Niko u svemiru nije učinio više za posvećenje Jehovinog imena od Isusa. Pa ipak, kada je bio uhapšen, za koji greh su ga neprijatelji optužili? Za hulu na Boga! Isus je sigurno smatrao da je hula na sveto ime njegovog Oca najteži greh. Bio je duboko potresen što će biti osuđen za taj zločin. Možda je to bio glavni razlog što je bio „u teškoj duševnoj patnji“ dok se molio u satima koji su prethodili njegovom hapšenju (Luka 22:41-44; w24.02 11 ¶11).

Dok učestvujemo u trci za život, Jehovu i Isusa moramo voleti više nego članove svoje porodice (Mat. 10:37). Naravno, to nam ne daje za pravo da zapostavimo svoje porodične odgovornosti, kao da su one smetnja da ugodimo Bogu i Hristu. Sasvim suprotno, da bismo im ugodili, moramo brinuti o svojoj porodici (1. Tim. 5:4, 8). To će nam doneti više radosti. Na kraju krajeva, Jehova zna da su porodice srećne kad muž i žena vole i poštuju jedno drugo, kad roditelji vole i vaspitavaju svoju decu i kad su deca poslušna roditeljima (Ef. 5:33; 6:1, 4). Koja god da je tvoja uloga u porodici, nemoj se oslanjati na emocije, kulturu ili na ono što kažu takozvani stručnjaci već primenjuj biblijske savete. Proučavaj naše publikacije. U njima možeš naći praktične savete o tome kako da primenjuješ biblijska načela (w23.08 28 ¶6-7).

Dobro je da hrišćanka stekne razne veštine. Neke od njih koje je stekla još u detinjstvu koristiće joj tokom celog života. Na primer, nauči da dobro čitaš i pišeš. U nekim kulturama se smatra da žene ne moraju da znaju da čitaju i pišu. Međutim, te veštine su neophodne za sve hrišćane (1. Tim. 4:13). Zato nemoj dozvoliti da te išta spreči da naučiš da dobro čitaš i pišeš. Kako će ti to koristiti? Može ti pomoći da pronađeš i zadržiš posao. Biće ti lakše da proučavaš Božju Reč i da pomažeš drugima da se upoznaju s njom. Što je najvažnije, čitanje Božje Reči i razmišljanje o njoj pomoći će ti da se zbližiš s Jehovom (1. Tim. 4:15; w23.12 20 ¶10-11).

Moli Jehovu za pomoć da se odupreš iskušenjima. Pošto smo nesavršeni, moramo se stalno boriti protiv sklonosti da radimo ono što je pogrešno. Satana na sve načine pokušava da nam još više oteža tu borbu. Između ostalog, on nastoji da iskvari naš um putem nečiste zabave. Takva zabava nam puni um nečistim mislima koje narušavaju naše prijateljstvo s Jehovom i mogu nas navesti da počinimo ozbiljan greh (Mar. 7:21-23; Jak. 1:14, 15). Potrebna nam je Jehovina pomoć da bismo se oduprli iskušenju da radimo ono što je loše. U molitvi Očenaš Isus je između ostalog rekao: „Ne daj da podlegnemo iskušenju, nego nas izbavi od Zloga“ (Mat. 6:13). Jehova želi da nam pomogne, ali moramo tražiti njegovu pomoć. Takođe, moramo postupati u skladu sa onim za šta smo se molili (w23.05 6-7 ¶15-17).

Kada oboje cene prijateljstvo sa svojim nebeskim Ocem, oni rado primenjuju njegove savete. To im pomaže da izbegavaju i rešavaju probleme zbog kojih bi njihova ljubav mogla ohladneti. Oni koji su bliski s Bogom trude se da se ugledaju na njega i da razvijaju osobine kakve on ima. Poput njega, oni su dobri, strpljivi i opraštaju drugima (Ef. 4:32–5:1). Kada muž i žena pokazuju takve osobine, njihova ljubav je sve jača. Sestra Lena, koja je u braku više od 25 godina, kaže: „Lako je voleti i poštovati onoga ko voli Boga.“ Osmotrimo jedan biblijski primer. Kada je birao roditelje budućeg Mesije, Jehova je od mnogih Davidovih potomaka izabrao Josifa i Mariju. Zašto baš njih? Oboje su bili bliski s njim i znao je da će ljubav prema njemu biti kamen temeljac njihovog braka (w23.05 21 ¶3-4).

Isus je naš Vođa i on je savršen, ali braća kojoj su poverene odgovornosti u skupštini nisu savršena. Možda nam je teško da ih poslušamo, naročito ako traže od nas nešto što ne želimo da uradimo. Apostol Petar je jednom dobio uputstvo koje isprva nije hteo da posluša. Jedan anđeo mu je rekao da jede životinje koje su po Mojsijevom zakonu bile nečiste. Petar je to odbio, ne jednom već tri puta (Dela 10:9-16). Zbog čega? To novo uputstvo mu nije delovalo logično. S druge strane, apostol Pavle je poslušao starešine iz Jerusalima kada su mu rekle da sa sobom povede četvoricu ljudi i da se obredno očisti u hramu, da bi svi znali da se on drži Zakona. Pavle je znao da hrišćani više nisu pod Zakonom, kao i da on nije učinio ništa loše. Uprkos tome, Biblija kaže da je „sutradan poveo one ljude [i] obredno se očistio s njima“ (Dela 21:23, 24, 26). Zahvaljujući tome što je poslušao smernice, doprineo je jedinstvu u skupštini (Rimlj. 14:19, 21; w23.10 10 ¶15-16).

Verovatno ne bi povezao prijateljstvo sa strahom ili strahopoštovanjem. Međutim, zdrav strah od Jehove neophodan je da bismo bili njegovi prijatelji. Bez obzira na to koliko dugo služimo Jehovi, svi moramo zadržati zdrav strah od njega. Ali šta znači bojati se Boga? Čovek koji oseća ispravan strah, to jest strahopoštovanje prema Bogu, voli ga i ne želi da uradi ništa čime bi narušio svoje prijateljstvo s njim. Isus je osećao takvo strahopoštovanje prema Bogu (Jevr. 5:7). On nije osećao morbidan strah (Is. 11:2, 3). Svim srcem je voleo Jehovu i želeo je da mu bude poslušan (Jov. 14:21, 31). Poput Isusa, i mi osećamo strahopoštovanje prema Jehovi jer je pun ljubavi, mudar, pravedan i moćan. Znamo i da nas voli i da mu je važno da li ćemo prihvatiti njegovu pouku. Svojim postupcima ga možemo povrediti ili obradovati (Ps. 78:41; Posl. 27:11; w23.06 14 ¶1-2; 15 ¶5).

Kada je postao moćan, kralj Ozija je zaboravio da je Jehova izvor njegove moći i uspeha. Šta učimo iz toga? Treba da imamo na umu da je Jehova zaslužan za sve što postižemo u životu i u službi. Ne treba da se hvalimo svojim dostignućima već zaslugu za sve to treba da pripišemo Jehovi (1. Kor. 4:7). Moramo biti skromni i priznati sebi da smo nesavršeni i da nam je potrebna ispravka. Jedan brat koji ima oko 60 godina napisao je: „Shvatio sam da ne treba da budem preosetljiv kada mi drugi ukažu na grešku. Ponekad postupim nepromišljeno i kada me neko opomene zbog toga, trudim se da to ispravim i da idem dalje.“ Ako želimo da budemo srećni, jasno je da moramo imati strahopoštovanje prema Jehovi i ostati ponizni (Posl. 22:4; w23.09 10 ¶10-11).

Prvim hrišćanima je bila potrebna istrajnost. Osim problema koji su uobičajeni za sve ljude, oni su imali dodatne teškoće. Mnogima od njih protivile su se ne samo judejske verske vođe i rimska vlast već i njihove porodice (Mat. 10:21). Osim toga, ponekad su unutar skupštine morali da se odupiru uticaju otpadnika i njihovih učenja, koja su stvarala razdor (Dela 20:29, 30). Uprkos svemu, ti hrišćani su istrajali (Otkr. 2:3). Šta im je pomoglo u tome? Razmišljali su o vernim Božjim slugama koje su istrajale, kao što je Jov (Jak. 5:10, 11). Molili su se za snagu (Dela 4:29-31). Osim toga, bili su usredsređeni na dobro koje donosi njihova istrajnost (Dela 5:41). I mi možemo istrajati ako redovno proučavamo primere iz Božje Reči i naših publikacija i ako duboko razmišljamo o njima (w23.07 3 ¶5-6).

Jehova i Isus nas neće napustiti. Apostol Petar se našao na važnoj životnoj prekretnici nakon što se odrekao Hrista. Da li će prestati da ga sledi ili će istrajno ići njegovim stopama? Isus je molio Jehovu da Petrova vera ne oslabi. Rekao je Petru za šta se molio, kao i da veruje da će on kasnije moći da jača svoju braću (Luka 22:31, 32). Petar se sigurno rado sećao tih Isusovih reči! Kada se nađemo pred važnom odlukom u životu, Jehova nam preko brižnih pastira može pomoći da mu i dalje verno služimo (Ef. 4:8, 11). Baš kao što je brinuo o Petru i drugim apostolima, Jehova će brinuti i o nama ako Kraljevstvo stavimo na prvo mesto u životu (w23.09 24-25 ¶14-15).

Jehova zapaža dobro koje činimo drugima, čak i ako je to neka sitnica. On na to gleda kao na vrednu žrtvu i kao na dug koji će nam on lično vratiti. Ako si ranije služio kao sluga pomoćnik ili starešina, Jehova pamti ono što si radio u prošlosti i zna da si to radio iz ljubavi (1. Kor. 15:58). On zapaža ljubav koju i dalje pokazuješ. Jehova želi da svi jačamo ljubav prema njemu i drugima. Još više ćemo ga zavoleti ako čitamo njegovu Reč, duboko razmišljamo o onome što čitamo i svakodnevno mu se molimo. Ljubav prema braći i sestrama možemo ojačati tako što ćemo nešto konkretno uraditi za njih. Ljubav će nas još više približiti Jehovi i našoj duhovnoj porodici. Prijateljstvo s našim Ocem i našom braćom trajaće zauvek! (w23.07 10 ¶11; 11 ¶13; 13 ¶18).

Svako mora da odluči kako će brinuti o svom zdravlju. U vezi sa izborom lečenja postoji samo nekoliko konkretnih biblijskih zakona kojih se moramo držati, kao što su zapovesti da se uzdržavamo od krvi i spiritizma (Dela 15:20; Gal. 5:19, 20). Sve ostalo je stvar ličnog izbora. Koliko god da smo sigurni da je neki medicinski postupak dobar ili loš, moramo poštovati pravo braće i sestara da donose odluke o izboru lečenja. S tim na umu, treba da imamo u vidu sledeće: (1) Samo će Božje Kraljevstvo doneti ljudima savršeno i trajno zdravlje (Is. 33:24). (2) Svaki pojedinac mora biti „potpuno uveren“ da je njegov izbor lečenja najbolji za njega (Rimlj. 14:5). (3) Ne osuđujemo druge zbog odluka koje donose i ne radimo ništa što bi ih spotaklo (Rimlj. 14:13). (4) Hrišćani vole jedni druge i razumeju da je jedinstvo skupštine važnije od njihovog ličnog izbora (Rimlj. 14:15, 19, 20; w23.07 24 ¶15).

Da li ti je prijateljstvo s Jehovom važnije od svega? Nema sumnje da jeste. Još od drevnog doba, nebrojeno mnoštvo ljudi je osećalo isto (Ps. 104:33, 34). Mnogi su bili spremni na žrtve zarad službe Jehovi. Među njima su bili i nazireji u drevnom Izraelu. Reč „nazirej“ , to jest „predan“, dobro opisuje revne Izraelce koji su bili spremni na određene žrtve da bi na poseban način služili Jehovi. Mojsijev zakon je omogućavao muškarcima i ženama da daju taj poseban zavet Jehovi i da jedno vreme žive kao nazireji (Br. 6:1, 2). Uz taj zavet, to jest svečano obećanje, dolazile su neke obaveze koje za ostale Izraelce nisu važile. Zašto bi se onda jedan Izraelac odlučivao na takav korak? Verovatno je bio podstaknut ljubavlju prema Jehovi i velikom zahvalnošću za sve njegove darove (Pon. zak. 6:5; 16:17; w24.02 14 ¶1-2).

Hebrejska reč koja se u Bibliji koristi za „vernost“ i „vernu ljubav“ prenosi misao o privrženosti i odanosti. Ta reč se često koristi kako bi se opisala ljubav koju Bog oseća prema svojim slugama. Njome se opisuje i ljubav koju Božje sluge osećaju jedni prema drugima (2. Sam. 9:6, 7). S vremenom, naša vernost Jehovi može postati još jača. Hajde da vidimo kako je to bilo u Danilovom slučaju. Danilova vernost Jehovi je bila na ispitu mnogo puta tokom njegovog života. Ali jedan od najvećih ispita je doživeo kada je imao preko 90 godina. Dvorski velikaši nisu voleli Danila niti su poštovali Boga kome je on služio. Zato su skovali zaveru da ga ubiju. Naveli su kralja da izda odredbu kako bi videli kome će Danilo biti veran – svom Bogu ili kralju. Da bi dokazao vernost kralju, od Danila se očekivalo da se 30 dana ne moli Jehovi. Ali Danilo je ostao veran svom Bogu (Dan. 6:12-15, 20-22; w23.08 5 ¶10-12).

Jehova želi da volimo braću i sestre bez obzira na sve. Ako nas neko povredi, dobro je da pođemo od pretpostavke da mu to nije bila namera i da se trudi da živi u skladu s biblijskim načelima (Posl. 12:18). Bog voli svoje verne sluge uprkos njihovim manama i greškama. On nas ne odbacuje kada pogrešimo niti se stalno ljuti na nas (Ps. 103:9). Nema sumnje da je veoma važno da i mi postupamo po uzoru na našeg Oca, koji je spreman da oprosti! (Ef. 4:32–5:1). Imajmo na umu i to da što je bliži kraj to bliskiji treba da budemo s braćom i sestrama. Vrlo je verovatno da će progonstvo biti sve veće. Možda ćemo čak završiti u zatvoru zbog svoje vere. Ako dođe do toga, braća i sestre će nam biti potrebniji nego ikada (Posl. 17:17; w24.03 15-16 ¶6-7).

U Bibliji se govori o mladim ljudima koji su bili bliski s Jehovom, imali njegovo odobravanje i bili zadovoljni životom. Jedan od njih bio je i David. On je još u mladosti odlučio da služi Jehovi i kasnije je postao dobar kralj (1. Kralj. 3:6; 9:4, 5; 14:8). Ono što budeš saznao o Davidovom životu i službi ohrabriće te i podstaći da i ti verno služiš Jehovi. Osim toga, tokom proučavanja bi mogao da istražiš nešto više o Marku ili Timoteju. I oni su od svoje mladosti verno služili Jehovi. Time su ga obradovali. Kakvu ćeš budućnost imati umnogome zavisi od toga kakav život sada vodiš. Nemoj se uzdati u sebe već u Jehovu i on će ti pomoći da donosiš mudre odluke. Možeš imati srećan i ispunjen život. Imaj na umu da Jehova ceni sve što radiš za njega. Ništa ti neće doneti više radosti od odluke da služiš našem voljenom nebeskom Ocu (w23.09 13 ¶18-19).

Apostol Pavle je bio svestan toga da su njegova braća i sestre nesavršeni. Primera radi, u početku su braća u skupštini bila nepoverljiva prema njemu (Dela 9:26). Kasnije su ga neki ogovarali kako bi mu narušili ugled (2. Kor. 10:10). Pavle je video i kako jedan brat koji je imao velike odgovornosti donosi pogrešnu odluku zbog koje su se drugi mogli pokolebati u veri (Gal. 2:11, 12). Mnogo ga je razočarao i jedan od njegovih bliskih saradnika, Marko (Dela 15:37, 38). U svakoj od tih situacija Pavle je mogao da se usredsredi na ono što mu je zasmetalo i da prekine kontakt s tom braćom. Ali nije, već je zadržao pozitivno gledište o suvernicima i ostao aktivan u službi. Šta mu je pomoglo da istraje? Pavle je voleo braću i sestre. Zato je uspeo da se usredsredi na njihove dobre osobine, a ne na njihove mane. Ljubav mu je pomogla da postupa po savetu iz današnjeg dnevnog citata (w24.03 15 ¶4-5).

Mnogi događaji opisani u Bibliji svedoče o tome koliko je blagost vredna osobina. Osmotrimo Isakov primer. Kada se naselio u dolini Gerar, gde su živeli Filisteji, njegove zavidne komšije su zatrpale bunare koje su iskopale sluge njegovog oca. Ali on se nije svađao s njima već se preselio na drugo mesto i iskopao nove bunare (Post. 26:12-18). Filisteji su tvrdili da je i ta voda njihova. Uprkos tome, Isak se nije upuštao u svađu (Post. 26:19-25). Kako je uspeo da ostane blag čak i kada je delovalo da drugi namerno hoće da izazovu sukob? Nema sumnje da je mnogo naučio posmatrajući svog oca Avrahama, koji je bio blag, i svoju majku Saru, koja je bila „mirnog i blagog duha“ (1. Petr. 3:4-6; Post. 21:22-34; w23.09 15 ¶4).

Jehova je poslao na zemlju svog prvorođenog Sina da poučava ljude o Kraljevstvu i da svoj život da kako bi nas otkupio od greha i smrti. Nakon toga, Jehova je uskrsnuo Isusa i postavio ga za Kralja nebeskog Kraljevstva. Glavna tema Biblije je posvećenje Božjeg imena putem Kraljevstva pod Hristom, koje će ispuniti Božju nameru za zemlju. Jehovina namera se ne može promeniti. On je obećao da će se sve dogoditi baš onako kako je rekao (Is. 46:10, fusn.; Jevr. 6:17, 18). Zemlja će s vremenom biti pretvorena u raj, u kom će zauvek živeti savršeni i pravedni potomci Adama i Eve (Ps. 22:26). Ali to nije sve. Jehova će ujediniti sva razumom obdarena stvorenja na nebu i na zemlji. Zatim će mu se svi rado podložiti kao svom Vrhovnom Vladaru (Ef. 1:8-11.) Šta misliš o načinu na koji Jehova ostvaruje svoju nameru? Zar nije sve to vredno divljenja? (w23.10 20 ¶7-8).

Kada su Judejci koji su napustili Vavilon stigli u Jerusalim, ubrzo su se suočili s nestabilnom ekonomskom i političkom situacijom, kao i s protivljenjem. Izgradnja Jehovinog hrama je bila potisnuta u drugi plan. Zato je Jehova poslao dva proroka, Ageja i Zahariju, da rasplamsaju revnost naroda, što je urodilo plodom (Ag. 1:1; Zah. 1:1). Međutim, posle skoro 50 godina, Judejcima je ponovo trebalo ohrabrenje. Tada je Jezdra, vešt prepisivač Mojsijevog zakona, došao iz Vavilona u Jerusalim da ih podstakne da službu Bogu stave na prvo mesto u životu (Jezd. 7:1, 6). Agejeva i Zaharijina proročanstva su pomogla Božjem narodu u prošlosti da se uprkos protivljenju uzda u Jehovu. Ona mogu ojačati i naše pouzdanje u to da će Jehova biti uz nas kada se nađemo u teškim okolnostima (Posl. 22:19; w23.11 14-15 ¶2-3).

Kako pokazujemo suvernicima da ih volimo? Između ostalog, tako što ih tešimo. Na to će nas pokrenuti saosećanje (1. Sol. 4:18). Šta treba da radimo da naša ljubav prema njima ne ohladni? Treba da se trudimo da im opraštamo greške, čak i kada to nije lako. Zašto je danas posebno važno da volimo jedni druge? Zapazimo šta je Petar rekao u vezi s tim: „Svemu se kraj približio. Zato [...] žarko volite jedni druge“ (1. Petr. 4:7, 8). Šta možemo očekivati kako se ovaj zli svet bliži svom kraju? Isus je prorekao šta će se dešavati njegovim sledbenicima: „Svi narodi će vas mrzeti zbog mog imena“ (Mat. 24:9). Da bismo uprkos tolikoj mržnji ostali verni Jehovi, treba da budemo ujedinjeni. Tada Satana neće uspeti da nas razjedini, jer nas ljubav „savršeno ujedinjuje“ (Fil. 2:1, 2; w23.11 13 ¶18-19).

Istina iz Božje Reči ima ogromnu moć. Kada poučavamo ljude o Jehovi i o tome kakav je on, dešava se nešto izuzetno. Ljudima se postepeno otvaraju oči i počinju da vide predivne osobine našeg voljenog Oca. Ispunjeni su strahopoštovanjem zbog njegove bezgranične moći (Is. 40:26). Razvijaju poverenje u njega zbog njegove savršene pravde (Pon. zak. 32:4). Prosvetljuje ih njegova duboka mudrost (Is. 55:9; Rimlj. 11:33). Nalaze utehu u saznanju da je on oličenje ljubavi (1. Jov. 4:8). Dok se približavaju Jehovi, njihova nada da će večno živeti kao njegova deca postaje sve jača. Stvarno imamo izuzetnu čast da pomažemo ljudima da se približe svom nebeskom Ocu. Kada to radimo, Jehova nas smatra svojim saradnicima (1. Kor. 3:5; w24.02 12 ¶15).

Ako proučavaš Bibliju, bilo sa svojim roditeljima bilo s nekim drugim, da li razmišljaš o krštenju? To je odličan cilj! Ali pre nego što se krstiš, moraš predati svoj život Jehovi. Kako izgleda predanje Jehovi? U molitvi mu obećavaš da ćeš služiti samo njemu i da će ti njegova volja biti najvažnija u životu. Tako obećavaš Jehovi da ćeš ga uvek voleti „svim svojim srcem, svom svojom dušom, svim svojim umom i svom svojom snagom“ (Mar. 12:30). Svoj život mu predaješ nasamo. Za to zna samo on. S druge strane, krštenje se obavlja u javnosti i svi prisutni mogu videti da si već predao život Jehovi. Predanje je nešto sveto i kada daš Jehovi taj zavet, on očekuje i da živiš u skladu s njim (Prop. 5:4; w24.03 2 ¶2; 3 ¶5).

Ne postoji savršen brak. Biblija otvoreno kaže da će oni koji stupe u brak imati „nove teškoće u životu“ (1. Kor. 7:28). Zbog čega je tako? Brak je zajednica dvoje nesavršenih ljudi koji imaju različite osobine i razlikuju se po onome što vole odnosno ne vole. Možda potiču iz različitih kultura ili su im se porodice mnogo razlikovale. Osim toga, s vremenom bi jedno kod drugog mogli početi da zapažaju mane koje nisu primetili pre venčanja. Zbog svega toga bi moglo doći do trzavica. Umesto da prihvate svoj deo odgovornosti za probleme i da ih zajedno rešavaju, mogu početi da prebacuju krivicu na bračnog druga. Čak bi mogli pomisliti da će biti srećniji ako se razdvoje ili razvedu. Ali da li je to rešenje problema? Nije. Jehova želi da muž i žena ostanu zajedno čak i ako im je teško da žive jedno s drugim (w24.03 16 ¶8; 17 ¶11).

Nakon što si predao svoj život Jehovi i krstio se, sve bolje si upoznavao Jehovu i još više se zbližavao s njim. Tako je tvoja nada da ćeš živeti u raju na zemlji sve više jačala (Jevr. 5:13–6:1). Verovatno si doživeo ono što je opisano u Rimljanima 5:2-4. Prošao si kroz razne nevolje, ali si ostao veran Bogu i osetio si da imaš njegovo priznanje. Pošto si se uverio u to da te Jehova voli i da je zadovoljan tobom, još si sigurniji da ćeš dobiti ono što je obećao. Tvoja nada je postala jača nego što je bila u početku. Sada ti je još stvarnija, još ličnije je doživljavaš. Snažnije utiče na tebe, na svaki aspekt tvog života i na to kako se ophodiš sa svojom porodicom, kako donosiš odluke, pa čak i kako koristiš vreme. Apostol Pavle navodi još nešto veoma važno u vezi s nadom koju si stekao nakon Božjeg priznanja. On te uverava da će se tvoja nada ispuniti (Rimlj. 5:13; w23.12 12-13 ¶16-19).

Dok prolazimo kroz tešku kušnju, mogli bismo izgubiti emocionalnu ravnotežu, što bi nam otežalo da trezveno razmišljamo i postupamo. Poput broda koji se bori sa ogromnim talasima, i mi bismo mogli biti na udaru snažnih emocija. Kako nam Jehova pomaže kada nas preplave takve emocije? On obećava da će nas učvrstiti (1. Petr. 5:10). Tokom snažne oluje, brod bi mogao početi da se opasno ljulja. Zato mnogi brodovi na obe strane imaju stabilizatore koji se nalaze pod vodom. Oni u velikoj meri ublažavaju ljuljanje broda, tako da je putovanje bezbednije i udobnije. Međutim, mnogi sistemi za stabilizaciju najbolje funkcionišu kada se brod kreće. Slično tome, Jehova će nas učvrstiti ako idemo napred, to jest ako mu verno služimo uprkos kušnjama (w24.01 22 ¶7-8).

Kada si uplašen, pitaj se: „Šta je Jehova već učinio?“ Razmišljaj o onome što je stvorio. Na primer, kada posmatramo kako Jehova brine za ptice i cveće – koji nisu stvoreni po njegovoj slici i ne mogu da mu služe – izgradićemo pouzdanje u to da će brinuti i o nama (Mat. 6:25-32). Razmisli i o tome šta je Jehova učinio za svoje sluge. Mogao bi da istražiš nešto o biblijskoj ličnosti koja je pokazala izvanrednu veru u Jehovu ili da pročitaš životnu priču nekog Božjeg sluge iz savremenog doba. Osim toga, razmišljaj o tome kako je Jehova već pokazao da brine o tebi. Kako te je privukao istini? (Jov. 6:44). Kako ti je uslišio molitve? (1. Jov. 5:14). Koliko ti svakog dana znači žrtva njegovog voljenog Sina? (Ef. 1:7; Jevr. 4:14-16; w24.01 4 ¶6; 7 ¶17).