„Približite se Bogu“

„Približite se Bogu, i on će se približiti vama“ (JAKOV 4:8).

1, 2. (a) Šta ljudi obično tvrde? (b) Na šta je Jakov podstakao, i zašto je taj podsticaj bio potreban?

„BOG je s nama.“ Ove reči su ukrašavale ili još uvek ukrašavaju nacionalne simbole nekih država i čak vojničke uniforme. Na velikom broju novčića i novčanica jedne današnje valute stoji „U Boga se uzdamo“. Sasvim je uobičajeno što ljudi tvrde da imaju blizak odnos s Bogom. Međutim, zar se ne bi složio da je za stvarno posedovanje takvog odnosa potrebno daleko više od samo pričanja o tome ili korišćenja nekakvih slogana?

² Biblija pokazuje da je moguće imati odnos s Bogom. Međutim, za to je potreban trud. Bilo je potrebno da čak i neki pomazani hrišćani iz prvog veka ojačaju svoj odnos s Jehovom Bogom. Hrišćanski nadglednik Jakov je morao da upozori neke zato što su imali telesne težnje i zato što su izgubili duhovnu čistoću. Savetujući ih u vezi s tim, on ih je između ostalog podstakao na sledeći način: „Približite se Bogu, i on će se približiti vama“ (Jakov 4:1-12). Šta je Jakov imao na umu kada je rekao „približite se“?

3, 4. (a) Na šta je neke od Jakovljevih čitalaca iz prvog veka podsetio izraz „približite se Bogu“? (b) Zašto možemo biti sigurni da je moguće pristupiti Bogu?

³ Jakov je upotrebio jedan izraz koji je bio poznat mnogim njegovim čitaocima. U Mojsijevom zakonu su se nalazila neka specifična uputstva za sveštenike o tome kako da „pristupaju“, to jest da se približe Jehovi u korist naroda (Izlazak 19:22). Jakovljeve čitaoce je to možda podsetilo da pristupanje Jehovi nije nešto što treba olako shvatiti. Jehova je osoba kojoj pripada najveće dostojanstvo u svemiru.

⁴ S druge strane, kako zapaža jedan izučavalac Biblije, „ova podbuda [u Jakovu 4:8] izražava snažan optimizam“. Jakov je znao da je Jehova oduvek s puno ljubavi pozivao nesavršene ljude da mu se približe (2. Letopisa 15:2). Isusova žrtva je omogućila da se u potpunijem smislu pristupi Jehovi (Efešanima 3:11, 12). Danas je milionima otvoren put da pristupe Bogu! Međutim, kako možemo da iskoristimo tu veličanstvenu mogućnost? Ukratko ćemo osmotriti tri načina na koja se možemo približiti Jehovi Bogu.

Nastavi da ’usvajaš spoznanje‘ o Bogu

5, 6. Kako primer mladog Samuila pokazuje šta je uključeno u ’usvajanje spoznanja‘ o Bogu?

⁵ Prema Jovanu 17:3, Isus je rekao: „Ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu.“ Mnogi prevodi ovog stiha malo odstupaju od Prevoda Novi svet. Umesto da kažu „usvajaju spoznanje“ o Bogu, oni taj glagol jednostavno prevode sa ’poznati‘ ili ’upoznati‘ Boga. Međutim, brojni izučavaoci zapažaju da smisao reči koja je upotrebljena na izvornom grčkom uključuje nešto više — stalan proces koji čak može dovesti do bliskog poznanstva s nekim.

⁶ Blisko upoznavanje Boga nije bila neka nova ideja u Isusovim danima. U Hebrejskim spisima, na primer, čitamo da Samuilo kao dečak „ne poznavaše još Jehovu“ (1. Samuilova 3:7). Da li to znači da je Samuilo znao vrlo malo o Bogu? Ne. On je od roditelja i sveštenika sigurno naučio mnogo toga. Međutim, prema jednom izučavaocu, hebrejska reč koja je upotrebljena u tom stihu može se „upotrebiti da označi najbliskije poznanstvo“. Samuilo još uvek nije blisko upoznao Jehovu, kao što će ga kasnije upoznati kada bude služio kao njegov zastupnik. Dok je rastao, on je zaista upoznavao Jehovu i stekao je blizak, lični odnos s njim (1. Samuilova 3:19, 20).

7, 8. (a) Zašto ne treba da se plašimo dubljih biblijskih učenja? (b) Koje su neke duboke istine iz Božje Reči koje bi trebalo da proučavamo?

⁷ Da li ti usvajaš spoznanje o Jehovi kako bi postao blizak prijatelj s njim? Da bi uspeo u tome, moraš ’razviti čežnju‘ za duhovnom hranom koju On daje (1. Petrova 2:2). Nemoj biti zadovoljan sa osnovnim biblijskim učenjima. Nastoj da stekneš dublje spoznanje (Jevrejima 5:12-14). Da li se plašiš takvih učenja jer smatraš da su preteška? Ako je tako, priseti se da je Jehova „Veličanstveni Učitelj“ (Isaija 30:20, NW). On zna kako da nesavršenom ljudskom umu prenese duboke istine i može blagosloviti tvoja iskrena nastojanja da razumeš ono čemu te poučava (Psalam 25:4).

⁸ Zašto ne bi preispitao sebe u pogledu nekih ’dubokih stvari Božjih‘? (1. Korinćanima 2:10). To nisu neke suvoparne teme poput onih o kojima diskutuju teolozi i sveštenici. To su korisne doktrine koje pružaju zadivljujuć uvid u um i srce našeg Oca punog ljubavi. Na primer, otkupnina, ’sveta tajna‘ i razni zaveti pomoću kojih je Jehova blagosiljao svoj narod i ispunjavao svoje namere — ove i mnoge druge slične teme mogu biti interesantne i korisne za lično istraživanje i proučavanje (1. Korinćanima 2:7).

9, 10. (a) Zašto je ponos opasan, i šta će nam pomoći da ga izbegavamo? (b) Što se tiče spoznanja Jehove, zašto treba da nastojimo da budemo ponizni?

⁹ Dok stičeš veće spoznanje o dubljim duhovnim istinama, čuvaj se opasnosti koja može doći sa spoznanjem — ponosa (1. Korinćanima 8:1). Ponos je opasan jer otuđuje ljude od Boga (Poslovice 16:5; Jakov 4:6). Upamti da nijedan čovek nema razloga da se hvali svojim spoznanjem. Ilustracije radi, osmotri sledeće reči koje se nalaze u uvodu jedne knjige koja se bavi pregledom nedavnih dostignuća na polju nauke: „Što više saznajemo, to smo svesniji koliko malo znamo... Sve što smo naučili je ništa u poređenju sa onim što tek treba da naučimo.“ Lepo je videti takvu poniznost. A što se tiče najvećeg spoznanja — spoznanja koje poseduje Jehova Bog — imamo još jači razlog da budemo ponizni. Zašto?

¹⁰ Zapazi šta se na nekim mestima u Bibliji kaže o Jehovi. „Duboke li su promisli tvoje“ (Psalam 92:6). „Neizmeran je razum [Jehovin]“ (Psalam 147:5). „Razum [Jehovin] ne može se izmeriti“ (Isaija 40:28). „O dubino Božjeg bogatstva i mudrosti i spoznanja!“ (Rimljanima 11:33). Jasno je da nikada nećemo dokučiti sve što se može saznati o Jehovi (Propovednik 3:11). Iako nas je on poučio mnogim predivnim stvarima, ipak ćemo pred sobom uvek imati neograničen izvor spoznanja iz kog ćemo još imati da učimo. Zar nas tako nešto ne uzbuđuje i ujedno ne čini poniznima? Stoga, dok učimo, uvek koristimo svoje spoznanje kao osnovu da se približimo Jehovi i da pomognemo drugima da to urade — nikada kao nešto čime bismo se uzdigli iznad drugih (Matej 23:12; Luka 9:48).

Pokaži da voliš Jehovu

11, 12. (a) Kako treba da na nas utiče spoznanje koje stičemo o Jehovi? (b) Po čemu se vidi da li neko iskreno voli Boga?

¹¹ Apostol Pavle je na odgovarajući način povezao spoznanje i ljubav. On je napisao: „Za ovo se stalno molim, da vaša ljubav sve više i više obiluje tačnim spoznanjem i punom razboritošću“ (Filipljanima 1:9). Umesto da nas učini nadmenima, svaka dragocena istina koju smo naučili o Jehovi i o njegovim namerama treba da uveća ljubav koju osećamo prema našem nebeskom Ocu.

¹² Naravno, mnogi koji tvrde da vole Boga u stvari ga ne vole. Snažna osećanja koja ispunjavaju srce tih ljudi mogu biti iskrena. Dobro je, čak je i pohvalno imati takva osećanja kada su ona u skladu s tačnim spoznanjem. Ali ti ljudi nemaju pravu ljubav prema Bogu. Zašto? Zapazi kako Božja Reč definiše takvu ljubav: „Ljubav prema Bogu znači ovo: da držimo njegove zapovesti“ (1. Jovanova 5:3). Dakle, ljubav prema Jehovi je istinska samo onda kada se izražava poslušnošću.

13. Kako će nam strah od Boga pomoći da pokažemo da ga volimo?

¹³ Strah od Boga će nam pomoći da mu budemo poslušni. Taj duboki strah od Jehove i duboko poštovanje prema njemu proističu iz sticanja spoznanja o njemu, iz učenja o njegovoj beskonačnoj svetosti, slavi, moći, pravdi, mudrosti i ljubavi. Takav strah je od presudne važnosti da bismo mu se približili. U stvari, zapazi šta kaže Psalam 25:14: ’Ljubav Jehovina [’bliskost s Jehovom‘, NW] je za one koji ga se boje.‘ Prema tome, možemo se približiti našem voljenom nebeskom Ocu ako imamo zdrav strah od toga da mu ne ugodimo. Strah od Boga će nam pomoći da poslušamo mudar savet koji je zabeležen u Poslovicama 3:6: „Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti.“ Šta to znači?

14, 15. (a) Koje su neke odluke s kojima se svakodnevno suočavamo? (b) Kako možemo donositi odluke tako da one odražavaju naš strah od Boga?

¹⁴ Ti svaki dan moraš da donosiš odluke, kako velike tako i male. Na primer, o čemu ćeš razgovarati sa svojim kolegama na poslu, školskim drugovima i komšijama (Luka 6:45). Da li ćeš marljivo raditi na zadacima koji su postavljeni pred tebe ili ćeš gledati samo da ih otaljaš? (Kološanima 3:23). Da li ćeš se približiti onima koji pokazuju malo ljubavi prema Jehovi ili je uopšte ne pokazuju, ili ćeš nastojati da ojačaš svoj odnos s duhovnim osobama? (Poslovice 13:20). Šta ćeš uraditi, čak i u malim stvarima, da bi unapredio interese Božjeg Kraljevstva? (Matej 6:33). Ako te u donošenju svakodnevnih odluka vode načela koja su slična ovde navedenim, onda stvarno poznaješ Jehovu ’na svim putevima svojim‘.

¹⁵ Zaista, prilikom donošenja svake odluke treba da nas vodi sledeća misao: ’Šta bi Jehova želeo da uradim? Šta bi mu se najviše dopalo?‘ (Poslovice 27:11). Ako ovako pokazujemo da se bojimo Boga, to je odličan način da pokažemo da ga volimo. Strah od Boga će nas motivisati i da budemo čisti — duhovno, moralno i telesno. Seti se da je u istom stihu u kom je podbuđivao hrišćane da se ’približe Bogu‘ Jakov pružio i sledeći podsticaj: „Očistite svoje ruke, grešnici, i pročistite svoja srca, neodlučni“ (Jakov 4:8).

16. Šta ne postižemo time što dajemo Jehovi, ali šta time ipak možemo pokazati?

¹⁶ Naravno, u izražavanje ljubavi prema Jehovi spada daleko više od toga da samo izbegavamo ono što je loše. Ljubav nas isto tako motiviše da radimo ono što je ispravno. Na primer, kako reagujemo na Jehovinu obilnu velikodušnost. Jakov je napisao: „Svaki dobar dar i svaki savršen poklon odozgo je, jer dolazi od Oca nebeskih svetlosti“ (Jakov 1:17). Istina, mi ne obogaćujemo Jehovu kada mu dajemo nešto što imamo. On već poseduje sve što postoji (Psalam 50:12). I kada dajemo Jehovi svoje vreme i energiju, mi ne zadovoljavamo neku njegovu potrebu koju on ne bi mogao da zadovolji na neki drugi način. Čak i kada bismo odbili da propovedamo dobru vest o Božjem Kraljevstvu, on bi mogao da prouzrokuje da kamenje govori! Zašto onda treba da dajemo Jehovi sredstva, vreme i energiju koja nam stoji na raspolaganju? Pre svega, zato što time pokazujemo da ga volimo svim srcem, dušom, umom i snagom (Marko 12:29, 30).

17. Šta nas može motivisati da veselo dajemo Jehovi?

¹⁷ Kada dajemo Jehovi, to treba da radimo od srca „jer Bog voli veselog davaoca“ (2. Korinćanima 9:7). Načelo koje je zabeleženo u Ponovljenim zakonima 16:17 može nam pomoći da dajemo radosno: ’Svaki će dati od onoga što ima, prema blagoslovu koji mu bude udelio Jehova, Bog tvoj.‘ Kada razmišljamo o tome koliko je Jehova velikodušan prema nama, osećamo želju da mu dajemo obilno i s radošću. Takvo davanje raduje njegovo srce, baš kao što roditelje raduje mali poklon od njihovog dragog deteta. Izražavanje naše ljubavi na ovakav način pomoći će nam da se približimo Jehovi.

Izgradi bliskost putem molitve

18. Zašto je dobro da razmislimo o tome kako možemo da poboljšamo svoje molitve?

¹⁸ Kada smo sami i kada se molimo, pruža nam se jedinstvena prilika — prilika za blizak, poverljiv razgovor s našim nebeskim Ocem (Filipljanima 4:6). Pošto je molitva izuzetno važan način približavanja Bogu, dobro je da na trenutak zastanemo i razmislimo o kvalitetu naših molitvi. To ne znači da naše molitve treba da budu primer lepog izražavanja, već treba da budu iskrene i da dolaze iz srca. Kako možemo da poboljšamo svoje molitve?

19, 20. Zašto je dobro meditirati pre molitve, i koje su neke od prikladnih stvari o kojima se može meditirati?

¹⁹ Mogli bismo da meditiramo pre molitve. Ako unapred meditiramo, naše molitve mogu biti konkretne i sadržajne, i time ćemo izbeći naviku da ponavljamo poznate fraze kojih se lako možemo setiti (Poslovice 15:28, 29). Možda nam može koristiti razmišljanje o nekoj temi koju je Isus pomenuo u svojoj uzornoj molitvi, kao i o tome kako se to može odnositi na naše okolnosti (Matej 6:9-13). Na primer, možemo se pitati koji mali udeo se nadamo da ćemo odigrati u vršenju Jehovine volje ovde na Zemlji. Možemo li da izrazimo Jehovi svoju želju da mu budemo što korisniji i da ga zamolimo za pomoć u izvršavanju bilo kog zadatka koji nam je dodelio? Da li nas opterećuju brige oko naših materijalnih potreba? Za koje grehe nam je potrebno oproštenje i kome mi treba još spremnije da opraštamo? S kojim se iskušenjima suočavamo i da li uviđamo koliko nam je hitno potrebna Jehovina zaštita u tom pogledu?

²⁰ Takođe možemo misliti na ljude koje poznajemo, a kojima je naročito potrebna Jehovina pomoć (2. Korinćanima 1:11). Međutim, ne treba da zaboravimo da izrazimo zahvalnost. Ako zastanemo i razmislimo, sigurno ćemo se prisetiti razloga zbog kojih možemo zahvaliti Jehovi i svaki dan ga hvaliti za njegovu obilnu dobrotu (Ponovljeni zakoni 8:10; Luka 10:21). Kad to radimo dolazi do izražaja još jedna korist — to nam može pomoći da budemo pozitivniji i da više cenimo život.

21. Proučavanje kojih biblijskih primera nam može pomoći kada pristupamo Jehovi u molitvi?

²¹ I proučavanje može poboljšati naše molitve. U Božjoj Reči su zabeležene izvanredne molitve vernih muškaraca i žena. Na primer, ako se ispred nas nazire neki teži izazov i ako smo zbog toga zabrinuti ili čak strahujemo za našu dobrobit ili dobrobit onih koje volimo, mogli bismo da pročitamo molitvu koju je Jakov uputio pred predstojeći susret sa svojim osvetoljubivim bratom Isavom (Postanje 32:9-12). Ili bismo mogli da proučimo molitvu koju je izgovorio kralj Asa kada je na Božji narod krenula vojska od oko milion Etiopljana (2. Letopisa 14:11, 12). Ako nas muči neki problem koji preti da nanese sramotu Jehovinom imenu, onda je dobro da razmotrimo Ilijinu molitvu pred Valovim obožavaocima na gori Karmil, kao i Nemijinu molitvu vezanu za žalosno stanje u Jerusalimu (1. Kraljevima 18:36, 37; Nemija 1:4-11). Ako pročitamo te molitve i meditiramo o njima, to može ojačati našu veru i može nam dati ideje u pogledu toga kako da najbolje pristupimo Jehovi s brigama koje nas opterećuju.

22. Koji je godišnji citat za 2003, i koje bismo pitanje sebi mogli da postavimo s vremena na vreme tokom godine?

²² Očigledno je da nema veće časti i većeg cilja nego da se posluša Jakovljev savet da se ’približimo Bogu‘ (Jakov 4:8). Činimo to tako što ćemo napredovati u spoznanju o Bogu, što ćemo nastojati da sve više i više izrazimo svoju ljubav prema njemu i što ćemo razvijati bliskost s njim putem molitve. Tokom 2003. godine, dok budemo imali na umu Jakova 4:8 kao naš godišnji citat, nastavimo da se preispitujemo da li se stvarno približavamo Jehovi. Međutim, šta je s drugim delom te izjave? U kom smislu će se Jehova „približiti vama“ i koje će to blagoslove doneti? To će biti osmotreno u sledećem članku.

„On će se približiti vama“

„[Bog] nije daleko ni od jednog od nas“ (DELA APOSTOLSKA 17:27).

1, 2. (a) Koje pitanje o Stvoritelju možemo postaviti kada gledamo u zvezdano nebo? (b) Kako nas Biblija uverava da ljudi uopšte nisu beznačajni u Jehovinim očima?

DA LI te je ikada zadivio prizor zvezdanog neba u vedroj noći? Već sâmo mnoštvo zvezda i ogromnost svemira ulivaju strahopoštovanje. Zemlja je samo tačkica u beskrajnom svemiru. Da li to znači da je Stvoritelj, „Svevišnji nad celom zemljom“, previše uzvišen da bi se zanimao za ljude, ili da je i suviše daleko i nedokučiv da bi ga oni mogli upoznati? (Psalam 83:19).

² Biblija nas uverava da ljudi uopšte nisu beznačajni u Jehovinim očima. Štaviše, Božja Reč nas sledećim rečima ohrabruje da ga tražimo: „On nije daleko ni od jednog od nas“ (Dela apostolska 17:27; 1. Letopisa 28:9). Zaista, ako preduzmemo korake da se približimo Bogu, on će se odazvati na naša nastojanja. Na koji način? Reči našeg godišnjeg citata za 2003. daju sledeći ohrabrujuć odgovor: „On će se približiti vama“ (Jakov 4:8). Hajde da osmotrimo neke od veličanstvenih blagoslova koje Jehova obilno izliva na one koji su mu blizu.

Ličan dar od Jehove

3. Koji dar Jehova daje onima koji su mu blizu?

³ Pre svega, Jehova je za svoje sluge rezervisao jedan dragoceni dar. Sva moć, sve bogatstvo i obrazovanje koje nudi ovaj sistem stvari ne mogu da pruže taj dar. To je jedan dar koji Jehova daje lično onima koji su mu blizu. O čemu se radi? Božja Reč pruža odgovor: ’Ako k razumu glas obratiš; ako ga kao srebro tražiš i kao blago sakriveno dobro istražuješ osetićeš tada strah od Jehove, i poznanje naći ćeš ti Boga. Jer Jehova mudrost daje‘ (Poslovice 2:3-6). Zamisli, nesavršeni ljudi mogu naći ’spoznanje Boga‘! Taj dar — spoznanje koje se nalazi u Božjoj Reči — upoređeno je sa ’sakrivenim blagom‘. Zašto?

4, 5. Zašto se ’spoznanje Boga‘ može uporediti sa ’sakrivenim blagom‘? Prikaži.

⁴ Između ostalog, spoznanje Boga je izuzetno vredno. Jedan od najdragocenijih blagoslova koje ono pruža jeste izgled na večni život (Jovan 17:3). Ali to spoznanje već sada obogaćuje naš život. Primera radi, pažljivim proučavanjem Božje Reči pronašli smo odgovore na važna pitanja kao što su: Koje je Božje ime? (Psalam 83:19); Kakvo je pravo stanje mrtvih? (Propovednik 9:5, 10); Koja je Božja namera za Zemlju i čovečanstvo? (Isaija 45:18). Takođe smo videli da primena mudrih biblijskih saveta vodi do najboljeg načina života (Isaija 30:20, 21; 48:17, 18). Tako imamo pouzdano vođstvo kao pomoć da se uhvatimo u koštac sa životnim brigama i da vodimo život koji donosi istinsku sreću i zadovoljstvo. Nadasve, proučavanje Božje Reči omogućilo nam je da upoznamo Jehovine veličanstvene osobine i da mu se približimo. Šta može biti vrednije od bliskog odnosa s Jehovom koji se temelji na ’spoznanju Boga‘?

⁵ Spoznanje Boga se iz još jednog razloga može uporediti sa ’sakrivenim blagom‘. Poput mnogih dragocenosti, i ono je relativno retko u svetu. Od šest milijardi ljudi na Zemlji, ’spoznanje Boga‘ je pronašlo oko šest miliona obožavalaca Jehove, to jest otprilike svaka 1 000. osoba. Da bismo uvideli koliko je poznavanje istine iz Božje Reči retka prednost, osmotrimo samo jedno biblijsko pitanje: Šta se dešava s ljudima kad umru? Iz Pisma saznajemo da duša umire i da mrtvi nisu ničega svesni (Jezekilj 18:4). Ipak, većina svetskih religija je prihvatila pogrešno verovanje da nešto unutar osobe nastavlja da živi posle smrti. To je osnova takozvanih hrišćanskih religija. To verovanje preovladava i u budizmu, đainizmu, islamu, judaizmu, sikizmu, taoizmu, hinduizmu i šintoizmu. Zamisli — milijarde ljudi je zavedeno samo tom jednom lažnom doktrinom!

6, 7. (a) Ko jedino može pronaći ’spoznanje Boga‘? (b) Koji primer pokazuje da nas je Jehova blagoslovio uvidom koji izmiče mnogima koji su ’mudri i umni‘?

⁶ Zašto nije više ljudi pronašlo ’spoznanje Boga‘? Zato što čovek bez Božje pomoći ne može potpuno shvatiti smisao Njegove Reči. Seti se da je to spoznanje dar. Jehova ga daje samo onima koji su spremni da iskreno i ponizno proučavaju njegovu Reč. Takve osobe možda nisu ’mudre u telesnom smislu‘ (1. Korinćanima 1:26). Mnogi od njih se po svetskim merilima mogu smatrati čak ’neukima i običnima‘ (Dela apostolska 4:13). Ali to nije važno. Jehova nas nagrađuje ’spoznanjem Boga‘ zbog osobina koje nalazi u našem srcu.

⁷ Osmotri jedan primer. Mnogi izučavaoci u takozvanom hrišćanstvu napisali su opsežna dela o Bibliji. Ta dela objašnjavaju istorijsku pozadinu, značenje hebrejskih i grčkih reči, i još mnogo toga. Ali da li su ti izučavaoci, uz sve to učenje, stvarno pronašli ’spoznanje Boga‘? Pa, da li oni jasno razumeju temu Biblije — opravdanje Jehovinog suvereniteta pomoću njegovog nebeskog Kraljevstva? Da li razumeju da Jehova Bog nije deo Trojstva? Mi razumemo te stvari. Zašto? Jehova nas je blagoslovio uvidom u duhovne istine koji izmiče mnogima koji su ’mudri i umni‘ (Matej 11:25). Jehova zaista blagosilja one koji su mu blizu!

„Čuva Jehova sve koji ga ljube“

8, 9. (a) Kako je David opisao još jedan blagoslov za one koji su blizu Jehove? (b) Zašto je pravim hrišćanima potrebna Božja zaštita?

⁸ Oni koji su blizu Jehove imaju još jedan blagoslov — njegovu zaštitu. Psalmista David, kome nevolje nisu bile nepoznate, napisao je sledeće: „Jehova je blizu svih koji ga prizivaju, koji ga u istini prizivaju. Želju ispunja onima koji ga se boje, vapaj njihov čuje i pomaže im. Čuva Jehova sve koji ga ljube“ (Psalam 145:18-20). Da, Jehova je blizu onih koji ga vole i zato može brzo da reaguje kada ga oni mole za pomoć.

⁹ Zašto nam je potrebna Božja zaštita? Osim što osećaju posledice življenja u ovim ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘, pravi hrišćani su posebna meta Jehovinog glavnog Protivnika, Satane Đavola (2. Timoteju 3:1). Taj prepredeni neprijatelj po svaku cenu želi da nas „proždere“ (1. Petrova 5:8). Satana nas progoni, stavlja pod pritisak i iskušava. Osim toga, on traži stavove uma i srca koje bi mogao da iskoristi. On teži da ostvari jedan cilj — da oslabi našu veru i da uništi našu duhovnost (Otkrivenje 12:12, 17). S obzirom da imamo tako moćnog protivnika protiv koga treba da se borimo, zar nije ohrabrujuće znati da ’Jehova čuva sve koji ga ljube‘?

10. (a) Kako Jehova štiti svoj narod? (b) Koja je najvažnija vrsta zaštite, i zašto?

¹⁰ Međutim, kako Jehova štiti svoj narod? To što je obećao da će nas štititi ne garantuje nam da u ovom sistemu stvari nećemo imati problema, niti znači da je on obavezan da vrši čuda u našu korist. Međutim, Jehova pruža fizičku zaštitu svom narodu kao grupi. Na kraju krajeva, on nikada ne bi dozvolio Đavolu da ukloni prave obožavaoce s lica zemlje! (2. Petrova 2:9). Iznad svega, Jehova nas štiti u duhovnom smislu. Daje nam ono što nam je potrebno da bismo istrajali pod kušnjama i da bismo sačuvali svoj odnos s njim. Duhovna zaštita je dugoročno gledano najvažnija vrsta zaštite. Zašto? Dokle god imamo svoj odnos s Jehovom, ništa — čak ni smrt — ne može nam naneti trajnu štetu (Matej 10:28).

11. Šta je Jehova uradio da bi pružio duhovnu zaštitu svom narodu?

¹¹ Jehova je učinio mnogo toga da bi pružio duhovnu zaštitu onima koji su blizu njega. Putem svoje Reči, Biblije, on nam daje mudrost da se izborimo s raznim iskušenjima (Jakov 1:2-5). Primenjivanje praktičnih saveta iz Pisma već samo po sebi je jedna vrsta zaštite. Sem toga, Jehova daje „svetog duha onima koji ga mole“ (Luka 11:13). Taj duh je najmoćnija sila u svemiru i ona nam sigurno može pomoći da se uspešno suočimo s bilo kojim ispitom ili iskušenjem koje možemo doživeti. Preko Hrista, Jehova daje „darove u obliku ljudi“ (Efešanima 4:8). Ova duhovna braća nastoje da oponašaju Jehovino duboko saosećanje kada pomažu suobožavaocima (Jakov 5:14, 15).

12, 13. (a) Pomoću čega nas Jehova snabdeva duhovnom hranom u pravo vreme? (b) Šta ti misliš o onome što Jehova radi za našu duhovnu dobrobit?

¹² Jehova nam obezbeđuje još nešto da bi nas zaštitio — duhovnu hranu u pravo vreme (Matej 24:45). Pomoću štampanih publikacija, uključujući i Kulu stražaru i Probudite se!, kao i putem sastanaka, većih skupova i kongresa, Jehova nam u pravo vreme pruža ono što nam je potrebno. Možeš li da se prisetiš neke prilike kada si na hrišćanskom sastanku, većem skupu ili kongresu čuo nešto što te je dirnulo u srce i ohrabrilo ili utešilo? Da li si ikada pročitao neki članak iz jednog od gore pomenutih časopisa i pomislio da je napisan baš za tebe?

¹³ Jedno od Sataninih najdelotvornijih oružja jeste obeshrabrenje, i mi nismo imuni na to. On dobro zna da nam dugotrajna potištenost može oduzeti snagu i čak učiniti da budemo ranjivi (Poslovice 24:10). Satana pokušava da iskoristi negativna osećanja i zato nam je potrebna pomoć. U Kuli stražari i Probudite se! s vremena na vreme objavljuju se članci koji nam pomažu da se borimo protiv obeshrabrenja. Povodom jednog takvog članka, jedna sestra je napisala: „Gotovo svaki dan pročitam taj članak i još uvek mi naviru suze. Držim ga uz krevet kako bi mi bio pri ruci kad god se osećam obeshrabreno. Dok čitam članke poput ovog, osećam kako me grle Jehovine zaštitničke ruke.“a Zar nismo zahvalni Jehovi zbog toga što nas snabdeva pravovremenom duhovnom hranom? Upamti, ono što radi za našu duhovnu dobrobit predstavlja dokaz da nam je blizu i da brine o nama.

Pristupi ’slušaču molitve‘

14, 15. (a) Koji blagoslov Jehova daruje onima koji su blizu njega? (b) Zašto je to što možemo slobodno da pristupimo Jehovi u molitvi izvanredna prednost?

¹⁴ Da li si ikada zapazio da ljudi koji dobiju moć i vlast često postanu manje pristupačni za one koji su im podređeni. Međutim, kakav je Jehova Bog? Da li je on predaleko da bi ga zanimalo ono što mu govore obični ljudi? Baš naprotiv! Dar molitve je još jedan blagoslov koji Jehova daruje onima koji su blizu njega. To što možemo slobodno da pristupimo ’slušaču molitve‘ zaista je izvanredna prednost (Psalam 65:3). Zašto?

¹⁵ Da ilustrujemo: Direktor neke velike firme ima mnogo odgovornosti. On odlučuje koje će stvari obaviti lično, a koje će poveriti drugima. Suvereni vladar svemira na sličan način može da odluči šta će obaviti sam, a šta će poveriti nekom drugom. Pogledaj šta je sve Jehova poverio svom voljenom Sinu, Isusu. Sinu je data „vlast da sudi“ (Jovan 5:27). Anđeli su mu „podloženi“ (1. Petrova 3:22). Isusu je stavljen na raspolaganje Jehovin moćni sveti duh kako bi mu pomogao da vodi svoje učenike na Zemlji (Jovan 15:26; 16:7). Isus je zato mogao da kaže: „Dade mi se sva vlast na nebu i na zemlji“ (Matej 28:18). Ipak, što se tiče naših molitvi, Jehova je odlučio da to ostavi za sebe. Zato nam Biblija kaže da molitve upućujemo samo Jehovi, u Isusovo ime (Psalam 69:14; Jovan 14:6, 13).

16. Zašto možemo biti uvereni da Jehova stvarno sluša naše molitve?

¹⁶ Da li Jehova stvarno sluša naše molitve? Da je nezainteresovan, nikada nas ne bi podsticao da ’ustrajemo u molitvi‘ i da na njega bacimo sve svoje breme i sve svoje brige (Rimljanima 12:12; Psalam 55:22, DK; 1. Petrova 5:7). Verne sluge iz biblijskih vremena su bile potpuno uverene da Jehova sluša molitve (1. Jovanova 5:14). Psalmista David je zato rekao: „Čuće [Jehova] glas moj“ (Psalam 55:18). I mi imamo svaki razlog da budemo uvereni da je Jehova blizu i da je spreman da čuje sve što mislimo i što nas brine.

Jehova nagrađuje svoje sluge

17, 18. (a) Kako Jehova gleda na vernu službu svojih inteligentnih stvorenja? (b) Objasni kako Poslovice 19:17 pokazuju da naša milosrdna dela ne prolaze nezapaženo kod Jehove.

¹⁷ Na Jehovin položaj Suverena čitavog svemira ne utiče ono što obični ljudi rade ili ne žele da rade. Ipak, Jehova je zahvalan Bog. On ceni — čak visoko ceni — vernu službu svojih razumom obdarenih stvorenja (Psalam 147:11). Postoji još jedna korist koju imaju oni koji su blizu Jehove — On nagrađuje svoje sluge (Jevrejima 11:6).

¹⁸ Biblija jasno pokazuje da Jehova ceni ono što njegovi obožavaoci rade. Na primer, u njoj čitamo: „Ko se siroti smiluje Jehovi pozajma, koji će mu vratiti po delu njegovu“ (Poslovice 19:17). Iz Mojsijevog zakona se jasno vidi da Jehova s puno milosti uzima u obzir one koji su siromašni (Levitska 14:21; 19:15). Kako se Jehova oseća kada oponašamo njegovo milosrđe u ophođenju sa siromašnima? Kada nekome ko je siromašan damo nešto ne očekujući ništa za uzvrat, Jehova na to gleda kao da smo njemu nešto pozajmili. Jehova obećava da će vratiti taj dug s blagonaklonošću i blagoslovima (Poslovice 10:22; Matej 6:3, 4; Luka 14:12-14). Da, Jehovu dira u srce kada pokazujemo saosećanje prema nekom suverniku kome je potrebna pomoć. Koliko smo zahvalni što znamo da naša milosrdna dela ne prolaze nezapaženo kod našeg nebeskog Oca! (Matej 5:7).

19. (a) Zašto možemo biti sigurni da Jehova ceni ono što radimo u delu propovedanja i stvaranja učenika? (b) Kako Jehova nagrađuje službu u korist njegovog Kraljevstva?

¹⁹ Jehova posebno ceni ono što radimo za njegovo Kraljevstvo. Kada se približimo Jehovi, sasvim je normalno da poželimo da svoje vreme, svoju snagu i svoja sredstva u što većoj meri koristimo za delo propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika (Matej 28:19, 20). Ponekad nam se možda čini da imamo malo uspeha. Naše nesavršeno srce bi nas čak moglo navesti da se pitamo da li je Jehova zadovoljan našim nastojanjima (1. Jovanova 3:19, 20). Ali Jehova ceni svaki dar — bez obzira koliko je mali — ako dolazi iz srca motivisanog ljubavlju (Marko 12:41-44). Biblija nas uverava: „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu“ (Jevrejima 6:10). Da, Jehova pamti i nagrađuje čak i ono najmanje što smo uradili u službi za njegovo Kraljevstvo. Osim toga što već sada imamo bogate duhovne blagoslove, možemo očekivati radosti života u predstojećem novom svetu, u kom će Jehova velikodušno otvoriti svoju ruku i zadovoljiti sve ispravne želje svih koji su blizu njega! (Psalam 145:16; 2. Petrova 3:13).

20. Kako bismo tokom 2003. godine mogli da zadržimo na umu reči iz godišnjeg citata, i s kojim rezultatom?

²⁰ Tokom 2003. godine, ispitujmo sebe da li se neprestano naprežemo da se približimo našem nebeskom Ocu. Ako se naprežemo, možemo biti sigurni da će on uraditi ono što je obećao. Na kraju krajeva, „Bog... ne može da laže“ (Titu 1:2). Ako se ti približiš njemu, on će se približiti tebi (Jakov 4:8). S kojim rezultatom? Već sada ćeš imati bogate blagoslove, a i izgled da se kroz čitavu večnost još više približavaš Jehovi!

[Fusnota]