Izvori materijala za „Radnu svesku“ — ONLAJN BIBLIOTEKA Watchtower

Izvori materijala za Radnu svesku

21–27. JULA

BLAGO IZ BOŽJE REČI | POSLOVICE 23

Mudri saveti za konzumiranje alkohola

it-1-E 656

Pijanstvo

Biblija osuđuje opijanje. Biblija oštro osuđuje prekomerno konzumiranje žestokih pića. Mudri pisac Poslovica je živopisnim rečima opisao posledice opijanja, koje je potvrdila i medicina. On je rekao: „Ko je u nevolji? Ko je uznemiren? Ko se svađa? Ko uzdiše? Ko ima rane bez razloga? Ko ima mutan pogled? Oni koji dugo sede uz vino, oni koji traže jako vino. Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad se svetluca u čaši [kad je penušavo i deluje neodoljivo] i glatko klizi niz grlo. Na kraju ujeda kao zmija, ispušta otrov kao otrovnica [čovek može da se razboli fizički (na primer, da dobije cirozu jetre), mentalno (da upadne u delirijum tremens) ili čak da umre]. Tvoje oči će videti čudne prizore [alkohol deluje na kontrolne centre mozga i blokira ih, te osoba u alkoholisanom stanju ne može da obuzda reakcije i osećanja koja obično drži pod kontrolom; javljaju se halucinacije; osoba se ne seća šta se tačno dešavalo i te praznine u sećanju popunjava pričajući neverovatne priče, uverena da se to zaista zbilo; nema nikakvih granica u ponašanju] i tvoje srce će govoriti izopačene stvari [izaći će na površinu misli i želje koje su inače pod kontrolom]“ (Psl 23:29-33; Os 4:11; Mt 15:18, 19).

Pisac dalje nastavlja opis pijanog čoveka: „Bićeš kao čovek koji leži usred mora [pijana osoba će se osećati ošamućeno poput čoveka koji se davi i na kraju će potpuno izgubiti svest] i kao neko ko leži na vrhu jarbola [budući da se jarbol na brodu najviše ljulja, pijan čovek dovodi u opasnost svoj život jer može doći do nezgode i povrede, moždanog udara, tuče i tome slično]. ’Tukli su me, ali ništa me ne boli. Udarali su me, ali ništa nisam osetio [pijana osoba nije svesna šta joj se događa, ne oseća udarce koje joj drugi nanose]. Kad ću se probuditi? Još mi se pije [sada mora da se otrezni, ali pošto je rob alkohola, čim bude u prilici opet će piti]‘“. Pošto troši mnogo novca na piće, nepouzdan je radnik i u pripitom stanju nije sposoban za rad, zadesiće je siromaštvo (Psl 23:20, 21, 34, 35).

28. JULA – 3. AVGUSTA

BLAGO IZ BOŽJE REČI | POSLOVICE 24

Pripremi se za teška vremena

it-2-E 610 ¶8

Progonstvo

Hrišćani razumeju vrednost nagrade koja čeka one koji istraju do kraja. Isus je u vezi s tom nagradom rekao: „Srećni su oni koji su progonjeni zbog pravednosti, jer je njihovo nebesko Kraljevstvo“ (Mt 5:10). Saznanje da će biti uskrsenja i da je Jehova taj koji će uskrsnuti ljude uliva im snagu. Zahvaljujući tome mogu ostati verni Bog čak i kad im njihovi neprijatelji prete smrću. Oni više ne strahuju od nasilne smrti jer veruju da se Isusovom smrću mnogo toga postiže (Jev 2:14, 15). Da li će jedan hrišćanin ostati veran pod progonstvom, u mnogome zavisi od toga da li ima ispravan stav. „Razmišljajte onako kako je razmišljao i Hrist Isus [...] bio je poslušan sve do smrti, i to smrti na mučeničkom stubu“ (Fp 2:5-8). „Zbog radosti koja je stajala pred njim [Isusom] podneo je smrt na mučeničkom stubu ne mareći za sramotu“ (Jev 12:2; videti i 2Ko 12:10; 2So 1:4; 1Pe 2:21-23).

4–10. AVGUSTA

BLAGO IZ BOŽJE REČI | POSLOVICE 25

Pronađimo dragulje u Božjoj Reči

it-2-E 399

Blagost

Da bi neko bio blag, on mora da ima veru i da odnekuda crpi snagu. Blagu osobu nije tako lako izbaciti iz takta ili navesti da postupi nerazumno. S druge strane, nedostatak blagosti često je posledica nesigurnosti, frustracije, pomanjkanja vere i nade ili čak očaja. Osoba koja nije blaga opisana je u Poslovicama 25:28, gde piše: „Kao razvaljen grad, bez zidina, takav je čovek koji ne može da obuzda sebe.“ Takva osoba nije u stanju da se zaštiti od neispravnih misli, koje je mogu navesti na neispravne postupke.

11–17. AVGUSTA

BLAGO IZ BOŽJE REČI | POSLOVICE 26

Kloni se bezumnika

it-2-E 729 ¶6

Kiša

Godišnja doba. Dva glavna godišnja doba na području Obećane zemlje, leto i zima, tačnije se mogu opisati kao sušna i kišna sezona. (Uporediti sa Ps 32:4; Pes 2:11, fusn.) Od otprilike sredine aprila do sredine oktobra ima vrlo malo padavina. To je period žetve i kiša retko pada. Reči iz Poslovica 26:1 nam otkrivaju da je kiša u vreme žetve bila vrlo neuobičajena pojava. (Uporediti sa 1Sa 12:17-19.) Tokom kišne sezone, kiša nije padala non-stop; bilo je i dana bez padavina. Budući da su u tom periodu niske temperature, ako bi neko bio na kiši, bilo bi mu jako hladno (Jzd 10:9, 13). Tako da je neko sklonište bilo više nego dobrodošlo (Is 4:6; 25:4; 32:2; Jov 24:8).

it-2-E 191 ¶4

Hrom, hromost

U Poslovicama. „Ko poverava neki posao bezumniku, on je kao čovek koji sakati svoje noge [zbog čega bi postao hrom] i čini sebi zlo“, kaže mudri kralj Solomon. Kada čovek unajmi nekoga ko je bezuman da mu uradi neki posao, to je kao da svesno sebi nanosi zlo. Taj posao će sigurno propasti, što će ga na kraju skupo koštati (Psl 26:6).

Pronađimo dragulje u Božjoj Reči

it-1-E 846

Bezumnik

Ako bi neko odgovarao bezumniku „prema njegovoj ludosti“, tako što bi koristio iste besmislene argumente kao i on, na kraju bi ispalo da se slaže s njegovim iskrivljenim rezonima. Da ne bismo sami sebe stavili u isti koš s bezumnikom, dobro je da primenjujemo savet iz Poslovica 26:4: „Ne odgovaraj bezumniku prema njegovoj ludosti“. S druge strane, u Poslovicama 26:5 se kaže i da ponekad može biti korisno da se bezumniku odgovori „prema njegovoj ludosti“, u tom smislu da mu se ukaže na to da su njegove tvrdnje i argumenti apsurdni i da vode do potpuno drugačijeg zaključka od onog do kog je on došao.

18–24. AVGUSTA

BLAGO IZ BOŽJE REČI | POSLOVICE 27

Pravi prijatelji su zlata vredni

it-2-E 491 ¶3

Sused

Međutim, u Poslovicama 27:10 se kaže da je dobro da imamo poverenja u bliske prijatelje i da potražimo pomoć od njih kad smo u nevolji. Tu piše: „Ne ostavljaj svog prijatelja ni očevog prijatelja, i ne idi u kuću svog brata kad te zadesi nesreća – bolji je sused [šaken] blizu nego brat daleko.“ Po svemu sudeći, pisac želi da kaže da je pravi prijatelj zlata vredan i da je nekad bolje od njega zatražiti pomoć nego od nekog toliko bliskog rođaka kao što je brat. Ako naš brat živi daleko, možda neće biti u mogućnosti da nam pritekne u pomoć ili će jednostavno bliski prijatelj biti u boljoj poziciji da uradi nešto za nas.

25–31. AVGUSTA

BLAGO IZ BOŽJE REČI | POSLOVICE 28

Razlike između zlih i pravednih

it-2-E 1139 ¶3

Razboritost

Oni koji okreću leđa njenom izvoru. Neko ko je okrenuo leđa Bogu i krenuo stranputicom, prestaje da ga uzima u obzir kada donosi odluke ili pravi neke planove (Jov 34:27). On dozvoljava da ga srce vara, postaje slep za svoje greške i više ne može da dobro procenjuje stvari (Ps 36:1-4). Čak i ako tvrdi da služi Bogu, on više vrednuje ljudska merila nego Božja (Is 29:13, 14). On opravdava svoje neispravno ponašanje nazivajući to samo „zabavom“ (Psl 10:23) i tako postaje izopačen, okrutan i počne toliko glupo da razmišlja da na kraju čak dođe do zaključka da Bog ne vidi šta on radi, kao da su Bogu moći zapažanja otupele (Ps 94:4-10; Is 29:15, 16; Jer 10:21). Svojim načinom života i postupcima on u stvari ignoriše svog Stvoritelja i kao da govori: „Nema Jehove“ (Ps 14:1-3). Pošto se ne vodi Božjim načelima, ne može da ispravno sagledava i procenjuje stvari, niti da odvagne sve činjenice, pa ne može ni da donosi dobre odluke (Psl 28:5).

it-1-E 1211 ¶4

Besprekornost

Moguće je živeti besprekorno, ali to se ne može postići snagom volje, već je neophodno imati jaku veru i pouzdanje u Jehovu i u to da on spasava svoje sluge (Ps 25:21). Jehova obećava da će on biti štit i zaštita svima koji su mu odani (Psl 2:6-8; 10:29; Ps 41:12). To što se trude da steknu Jehovinu naklonost pomaže im da budu stabilni i ne skrenu s pravog puta (Ps 26:1-3; Psl 11:5; 28:18). Jov je shvatio da se može dogoditi da zbog vlasti zlih čestiti pate, pa čak i da poginu zajedno s njima. Ali Jehova zna kroz šta prolaze čestiti i zato im obećava da će imati mir u budućnosti, da neće biti uskraćeni ni za šta što je dobro i da će njihovo nasledstvo trajati zauvek (Jov 9:20-22; Ps 37:18, 19, 37; 84:11; Psl 28:10). Kao što se pokazalo na Jovovom primeru, ono što čoveka čini vrednim nije bogatstvo nego njegova odanost Bogu (Psl 19:1; 28:6). Decu čiji očevi žive čestito Biblija naziva srećnom (Psl 20:7). Oni im u nasleđe ostavljaju svoj dobar primer, dobro ime i poštovanje drugih.